Od pada nadstrešnice do oktobarskog šah mata: Anatomija političkog preokreta Aleksandra Vučića

Njegov tekst objavljen na portalu Borba prenosimo u celosti:

"Politička drama koja se u Srbiji odvijala u proteklom periodu, od tragičnog 1. novembra 2024. godine, kada je pad nadstrešnice u Novom Sadu potresao same temelje države i društva, pa sve do predstojećih izbora zakazanih za 25. oktobar 2026. godine, nije bila ništa drugo do dvogodišnja, izuzetno napeta i na kraju nemilosrdna šahovska partija na najvišem nivou.

U toj partiji viđeno je apsolutno sve što teorija šaha poznaje: od teškog, iznuđenog šaha u kojem se vlast našla na samom početku krize, preko eklatantnog primera samoubilačke taktike protestnog pokreta i opozicionih redova, pa sve do hladnokrvne, gotovo hirurški precizne demonstracije političke profilakse u izvođenju Aleksandra Vučića. Kada se podvuče crta, pred nama nije samo još jedan izborni ciklus, već školski primer kako se u politici pozicija gradi godinama, a gubi u samo nekoliko neodgovornih i brzopletih poteza.

Iznuđena odbrana: Žrtvovanje pešaka za spas kralja

Kada je u Novom Sadu pala nadstrešnica i poginulo 16 ljudi, tabla se u sekundi zapalila. Vlast se našla pod žestokim taktičkim udarom kakav nije viđen godinama. Moralni bes građana, masovni protesti, blokade raskrsnica i gnev koji je preplavio ulice doveli su Vučićevu poziciju u opasnu, gotovo bezizlaznu defanzivu. Svaki impulsivan i emotivan političar u tom trenutku napravio bi fatalnu grešku - ušao bi u otvorenu razmenu udaraca na gorućoj dijagonali, pokušavajući da silom uguši nezadovoljstvo, čime bi samo ubrzao sopstveni politički slom.

Ali iskusni strateg ne reaguje na emociju i pritisak sa tribina, već kalkuliše tri ili četiri poteza unapred. Vučić je u tom trenutku povukao seriju klasičnih odbrambenih poteza iz udžbenika: svesno je žrtvovao figure i kupio najvažniji resurs u šahu - vreme. Ostavke resornih ministara, postepeno povlačenje premijera Miloša Vučevića i naknadno ustupanje mesta dr Đuri Macutu u proleće 2025. godine bili su školski primeri žrtvovanja pešaka radi usporavanja protivničkog tempa.

Vlast je u tom periodu svesno predala inicijativu, povukla svoje ključne figure u dubinu table i strpljivo čekala da protivnički napad potroši početni barut. Bila je to svesna odluka o pozicionoj žrtvi: ustupiti prostor protivniku, pustiti ga da poveruje da je utakmica rešena, dok se u pozadini priprema duboko pregrupisavanje odbrane i traži pukotina u protivničkom rasporedu.

Sjaj i pad 'blokadera': Inicijativa bez izračunatog mata

Sa druge strane table, iz tog talasa narodnog nezadovoljstva, izronio je nov, do tada neviđen i izuzetno opasan igrač - studentske blokade i širi protestni pokret. U zimskim mesecima 2024. i tokom čitave 2025. godine, takozvani 'blokaderi' imali su u rukama apsolutno sve pretpostavke za ubedljivu pobedu: potpunu nadmoć na tabli, masovnost na ulicama, ogromnu podršku javnosti, moralni autoritet i protivnika satjeranog u ugao. Imali su čistu pobedničku poziciju u kojoj bi i prosečan majstorski kandidat lako priveo partiju kraju.

A onda je usledio istorijski, neshvatljiv politički previd. Umesto da osvojenu pozicionu prednost odmah kapitalizuju kroz jasne, precizne i ostvarive političke zahteve, čvrstu terensku organizaciju i nemilosrdan prelazak u kontranapad, studenti i prateće opozicione strukture upali su u najgoru šahovsku bolest - iluziju sopstvene nepobedivosti.

Iscrpljivanje građana beskonačnim blokadama bez jasnog cilja, rasprave o tome ko ima veća prava na govornici, međusobna trvenja oko sujeta na potencijalnim izbornim listama i potpuno odsustvo ideje šta zapravo uraditi sa osvojenom inicijativom delovali su kao tragikomično prosipanje dobijene partije. Slično amateru koji protivniku ponudi mat u tri poteza, a onda satima razmišlja, uđe u vremensku stisku i na kraju slučajno rukavom sruši sopstvene figure, opozicija je sama sebe razoružala. Protraćili su dragoceni tempo, ušli u duboki cugcvang (vremensku stisku) i dozvolili vlasti da potpuno amortizuje udarac i pregrupiše svoje redove.

Sistemski cugcvang: Profilaksa i ponovno preuzimanje tempa

Dok su protestne linije gubile na snazi u beskrajnim unutrašnjim debatama i plenumima, Vučić je za tablom radio ono u čemu na domaćoj političkoj sceni nema premca - primenio je klasičnu šahovsku profilaksu. Profilaksa je umetnost onemogućavanja protivničkih ideja i planova pre nego što oni uopšte postanu stvarna pretnja na tabli.

Strpljivo čekajući da energija na ulicama prođe svoj prirodni vrhunac i uđe u fazu zamora, vlast je korak po korak menjala celokupnu strukturu igre. Kroz pojačan terenski rad, obilaske lokalnih sredina i potpunu kontrolu medijskog i komunikacijskog prostora, vlast je postepeno vraćala polje po polje pod svoju dominaciju.

Svaki sledeći potez prebačen je na stranu protivnika, koji je time gurnut u najteže šahovsko stanje -cugcvang. To je specifična pozicija u kojoj je bilo koji potez koji igrač mora da povuče lošiji od prethodnog i direktno pogoršava njegov položaj. Trenutak kada su parlamentarni izbori zvanično raspisani za 25. oktobar 2026. godine više nije bio nikakvo iznenađenje - bila je to samo formalna potvrda da je proces preuzimanja inicijative uspešno okončan.

Raspored figura pred glasanje: Snaga strukture naspram rasutih pešaka

Uoči samog otvaranja biračkih mesta, pogled na političku tablu Srbije otkriva drastičnu razliku u kvalitetu i rasporedu figura dveju strana. Na jednoj strani imamo vladajuću koaliciju koja deluje kao čvrsto povezan i harmonizovan šahovski ansambl. Njihova pešačka struktura u centru je stabilna, topovi su postavljeni na otvorenim linijama, a skakači i lovci kontrolišu sve ključne dijagonale kroz koje bi protivnik uopšte mogao da pokuša kakav neočekivan proboj.

Na drugoj strani, opozicioni blok ulazi u završnicu sa razbijenim figurama, bez jasnog koordiniranog plana i sa pešacima koji blokiraju sopstvene teške figure. Pokret koji je početkom 2025. godine imao istorijsku priliku da promeni odnos snaga u zemlji sada deluje kao igrač koji je u odlučujućim trenucima izgubio koncentraciju, potrošio sve vreme na satovima i ostao bez mogućnosti da povuče ijedan napadački potez. Propustiti takvu priliku u šahu se plaća gubitkom partije, a u politici - dugogodišnjim odlaskom na marginu.

Finiš na tabli: Zašto je mat 25. oktobra neizbežan

Dve godine nakon tragičnih događaja u Novom Sadu, politička slika Srbije je brutalna u svojoj jednostavnosti i logici. Oni koji su u rukama imali sve - masovnost, politički momentum, moralnu prednost i podršku javnosti - uspeli su sve da prospu usled strateškog slepila, pomanjkanja dugoročne vizije i nesposobnosti da izračunaju završnicu. Prosuli su prednost kakva se na političkoj tabli ukazuje možda jednom u čitavoj deceniji.

S druge strane, Aleksandar Vučić u izbornu završnicu ulazi sa pozicije hladnokrvnog stratega koji je preživeo najtežu oluju, amortizovao sve protivničke udarce, preuzeo potpunu kontrolu nad tempom igre i zatvorio sve potencijalne linije napada. Predstojeće glasanje 25. oktobra zato više ne nosi nikakvu političku neizvesnost niti dramatične preokrete. Pred nama nije borba sa nepoznatim ishodom, već samo tehničko privođenje partije kraju i realizacija ubedljive pozicione prednosti.

Kroz kombinaciju gvozdene discipline, ogromnog političkog iskustva i potpunog nadvladavanja emocija suvom strategijom, epilog je napisan mnogo pre samog izbornog dana: 25. oktobra na biračkim mestima sledi nemilosrdan, precizan i neizbežan mat. U režiji Aleksandra Vučića."