Raskrinkavanje mita: Nemački FAZ o "Sarajevo safariju" – dokazi ne postoje

Pod naslovom "Bajka o lovu na ljude", nemački list Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) danas donosi drugi nastavak o "Sarajevo safariju", navodeći da "postoje ozbiljne sumnje" u priču da su bogati stranci tokom opsade Sarajeva navodno organizovano dolazili i plaćali da pucaju na civile.

Novinar lista Majkl Martens piše da je pokušao da proveri da li ima istine u tvrdnjama da su Srbi oko Sarajeva za novac bogatašima navodno davali priliku da pucaju po građanima, dodajući da dokaza zapravo nema. Martens je naveo da je razgovarao sa mnogim ljudima koji dobro poznaju događaje tokom opsade Sarajeva, ali da niko od njih nema ni najmanju informaciju da su postojali takozvani ''snajper turisti'', koji su plaćali kako bi pucali na civile.

Novinar FAZ-a, koji je i ranije objavio članak u kojem je proveravao verodostojnost ključnih izvora te priče, u vikend-izdanju uglednog nemačkog lista izneo je nove argumente, prema kojima se izvori, na kojima počiva cela priča - jedan dokumentarni film i dve knjige, oslanjaju na anonimne, nepouzdane ili preminule svedoke koje autori često pominju tek po nadimcima, prenosi Dojče vele.

"Ko se, nasuprot tome, sam raspita u Sarajevu i razgovara s ljudima koji su preživeli opsadu, vrlo brzo nailazi na protivrečnosti u toj priči", navodi Martens. On kaže da je o toj temi razgovarao i sa franjevcem, fra Mirkom Majdandžićem koji se dobro seća opsade, nestašice vode i snajperske vatre jer je i sam to vreme proveo u Sarajevu. Majdandžići je Martensu rekao da sumnja u priču o stranim "lovcima na ljude".

Franjevac je za nemački list rekao da mu je "teško da poveruje da su dolazili bogati stranci i plaćali kako bi pucali".

"Što je čovek bogatiji i moćniji, možda je veća i njegova sklonost perverzijama. Ali ta priča o italijanskim lovcima na ljude... Zašto za nju nismo čuli još tokom rata", upitao je Majdandžić.

Majdandžić je kazao da je zaprepašćen tvrdnjom iz knjige "Vikend-snajperisti" italijanskog pisca Ezija Gavazenija, prema kojoj je jedan svedok tokom rata upravo od jednog franjevca čuo priču o italijanskim snajperistima koji su iz obesti pucali na civile.

On je Martensu rekao i da poznaje svih 28 franjevaca koji su tokom rata bili u Sarajevu, i da mu baš niko od njih nije o tome rekao ni reči. Martens navodi da je glavni argument onih koji veruju u taj ratni mit postojanje svedoka, među kojima je američki vatrogasac Džon Džordan, koji je boravio u opkoljenom Sarajevu i svedočio pred Haškim sudom, i koji je usput pomenuo nešto što bi se moglo protumačiti kao potvrda tvrdnje o turistima-ubicama.

"Tvrdio je da je na sarajevskoj Grbavici, koju su držale srpske snage, video ljude - ili jednog čoveka, jer tokom iskaza prelazi iz jednine u množinu, koji očigledno nisu poznavali teren i koje su vodili srpski borci. Džordan ih naziva 'turistima-strelcima'. Nije ih video kako pucaju, ali jeste kako ih vode od jednog do drugog snajperskog položaja", piše FAZ.

Martens navodi da "ko želi, te reči može da shvati na razne načine", kao i da je "italijanski kvazi-istraživač Gavazeni upravo to učinio" i u "svojoj knjizi Džordanovo svedočenje čak naziva 'odlučujućim'".

On navodi da su brojni mediji preneli tvrdnje Gavazenija, iako je Džordan jedini svedok koji je pred Haškim sudom pomenuo navodne snajperiste-došljake, "dok preostalih 4.649 svedoka nije iznelo ništa slično".

Martens je naveo da je pokušao da kontaktira bivšu glavnu tužiteljku Haškog tribunala Karlu del Ponte i njenog naslednika Serža Bramerca, koji nikada nisu javno govorili o takozvanom "safariju", ali da Del Ponte više ne odgovara na novinarske upite, dok Bramerc, koji je glavni tužilac Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale od 2016. godine, zbog svoje sadašnje dužnosti ne može da komentariše tu temu.

Novinar navodi da je razgovarao s nekadašnjim visokim službenikom Haškog tribunala koji je želeo da ostane anoniman i koji je bio ogorčen zbog priča o takozvanom "safariju", navodeći da "ta priča odvlači pažnju sa hitno potrebne potrage za stvarnim počiniteljima stvarnih ratnih zločina".

"Taj čovek je ogorčen zbog te 'legende', kako je naziva tokom telefonskog razgovora", kazao je Martens.

Njegov sagovornik je rekao da u deset miliona stranica dokumentacije koju je prikupio Haški tribunal, osim Džordanove izjave, ne postoji ništa što bi upućivalo na navodne turiste-ubice. Dodao je da ni tužilaštva u Bosni i Hercegovini, Italiji i Belgiji nemaju ništa više od priča iz druge ruke, kakve se pojavljuju i u knjigama. Prema njegovim rečima, Džordanovo svedočenje svojevremeno je ocenjeno kao "nimalo verodostojno" i nije imalo nikakvu ulogu u presudama Haškog suda.

Martens navodi da je razgovarao sa više od deset osoba koje su preživele opsadu Sarajeva i posle se profesionalno bavile tom temom. Dodaje da niko od njih nema ni najmanju indiciju da je "safari" zaista postojao. "Priča o stotinama bogatih stranaca koji su u Bosni učestvovali u lovu na ljude otprilike je jednako uverljiva kao tvrdnja da se tokom rata pojavio King Kong kako bi branio Sarajevo.

Razlika je samo u tome što je priča o King Kongu toliko očigledno izmišljena da je strani mediji ne bi prihvatili kao činjenicu", zaključuje Martens.