Krstić za "Kompas": "Blokaderi suštinski ne žele izbore, žele povod za novi talas terora i razaranja države"

Kolumnu Nebojše Krstića za "Kompas" prenosimo u celosti:

"Aleksandar Vučić je drugi put (u prvom krugu) izabran za predsednika Srbije u aprilu 2022. što znači da mu mandat ističe u aprilu, odnosno u maju 2027. s obzirom na to da je zakletvu položio 31.maja te 2022. godine. Sada se sve više u javnosti spekuliše mogućnošću da se predsednički izbori raspišu zajedno sa prevremenim parlamentarnim u drugoj polovini 2026. Tome najviše kumuju izjave samog predsednika. Naime, on je u nekoliko navrata obećao blokaderima da će dobiti ono što deklarativno ištu: prevremene parlamentarne izbore. I tu je stvar u nekoliko navrata prilično nedvosmisleno 'zakucao'. Što se tiče skraćivanja predsedničkog mandata isprovociranog ostavkom, tu je bio manje decidan, naime rekao je da 'razmišlja' i da se 'sprema' na takav potez, ali delovao je kao da nije do kraja prelomio. Bar ne do trenutka kad pišem ovaj tekst. Odluka o prevremenim izborima nije laka i jednostavna stvar. Lakše je kad vas kalendar natera i ne dozvoli da kalkulišete. U slučajevima kakav imamo sada ima se i te kako o čemu voditi računa pre donošenja konačne odluke. Pre svega je tu situacija u energetskom sektoru koja Srbiji komplikuje život, baš kao i svim evropskim zemljama, a koja se tiče snabdevanja sirovom naftom u kontekstu američko-iranskog sukoba. A odmah zatim, nimalo manje bitna tema je i situacija u vezi NIS-a, u kojoj trenutno imamo da su Beograd i Budimpešta ispeglali sve nedoumice i prema tvrdnji resorne ministarke pronašli obostrano prihvatljiva rešenja, dok je ono što se dešava na relaciji Moskva-Budimpešta i dalje prekriveno velom tajne. S obzirom na to da je u dijalog Mađara i Rusa uključena i Amerika i što stvar čini komplikovanijom, pojavljuje se ogromna dilema oko dobronamernosti ruske strane prema Srbiji.

Ako se dogovor NIS-a i MOL-a ne postigne, zbog toga neće patiti ni Mađarska ni Rusija, ali Srbija hoće itekako. Pa se po ko zna koji put postavlja pitanje zašto Rusi nisu prihvatili da NIS prodaju matici Srbiji, i zašto o tome nisu čak ni pokušali da pregovaraju s nama, već su od početka izabrali da svoj većinski udeo prodaju nekoj trećoj strani koja im nije ni rod ni pomoz’ bog. Možda će ovo gorko iskustvo Srbima biti nauk da prestanu da žive u oblacima i da razumeju da je politika, naročito spoljašnja, veoma surov biznis i da tu nema mesta ni emocijama ni lažnim rodbinskim odnosima. Neko će na ovom mestu da pita: 'Ako nam Rusi nisu braća zbog NIS-a, šta su nam Amerikanci koji su nam uradili sve što su nam uradili?'. Takvo je pitanje na mestu, ali odgovor nije komplikovan: Amerikanci nisu nikad ni tvrdili da su nam braća. Niti se mi sada trudimo da se s njima pobratimimo. Proces u kome mi gradimo strateško partnerstvo s njima, a i oni s nama, posledica je čistog koristoljublja s obe strane i tu nema laži, nema prevare. Dakle, možda će 'slučaj NIS' učiniti da se politički otreznimo i počnemo da na spoljnu politiku gledamo hladne glave i još hladnijeg srca. Ova mala digresija je u funkciji objašnjenja šta Vučić sve treba da ukalkuliše u svoju odluku o raspisivanju prevremenih izbora, pre nego što razmisli o raspoloženju građana, njihovim preferencama koje su posledica razornog dejstva 'krvave šake' i stanju Šolakovih medija koji nisu žalili, niti sada žale napora i lažnih vesti kako bi izazvali ozbiljne građanske sukobe lešinareći na svakoj tragediji i nesreći koja se desi.

Dakle, hoće li Vučić podneti ostavku? Iz perspektive ne tako davne istorije ne bi to trebalo da radi. Miloševića je odluka o prevremenim izborima koštala vlasti i svega onog što mu se kasnije dešavalo. Borisa Tadića, takođe. Kad je Tadić ostavkom skratio mandat, a za to sam vam ja dobar svedok, imao je na umu da će na taj način biti od pomoći Demokratskoj stranci koja je pred izbore 2012. prema svim sondiranjima javnog mnjenja zaostajala za više od deset procentnih poena za SNS-om. Zato je bilo neophodno da se utakmica između DS-a i naprednjaka zamaskira pretvaranjem parlamentarnih izbora u predsedničke, odnosno derbijem između Tadića i Tome. Što se tiče Demokratske stranke, plan je uspeo i parlamentarni izbori su se završili tako da je SNS bio bolji od DS za samo 2 procentna poena (SNS 24%, DS 22), ali u drugom krugu pobedio je Nikolić, tesno, ali je pobedio, što je bilo iznenađenje, barem za nas koji smo radili Tadićevu kampanju. Vučić mi ne deluje kao sujeveran tip i uvek može da kaže: 'Biće treća sreća!'.

Sledeća dilema je kandidat za predsednika. Ako Vučić podnese ostavku pred raspisivanje zajedničkih vanrednih  parlamentarnih i predsedničkih izbora, biće potpuno slobodan da trči u kampanji, neće moći u tome da ga spreče ni potpuno suluda pravila koja brane tzv. 'funkcionersku kampanju', niti još nesuvislije tvrdnje da nema prava da kao predsednik bude nosilac liste. To što će svaki kandidat biti slabiji od njega, nadomestiće time što će izbore pretvoriti u „premijerske“. Time će pitanje kandidata staviti u drugi plan. Mada, po mom sudu, Ana Brnabić bi bila jak kandidat. Priča o prvoj ženi na mestu predsednika Srbije je nešto što bi u civilizacijskom smislu pomerilo neke stvari u Srbiji i u našim glavama koje, kad su ozbiljne funkcije u pitanju, prvenstveno misle na muškarce kao kandidate.

U analizi čitavog problema nije nebitna ni situacija u blokaderskim redovima, kao i u redovima opozicije koja se ohrabrila da pokida okove koje su blokaderi želeli da im stave. Ali tu je nemoguće nešto ozbiljno reći, s obzirom na to da se tu ne zna ni ko pije ni ko plaća, ni ko je lud ni ko zbunjen. Je li Đokić još uvek kandidat takozvanih studenata, ili samo pojedinih ambasada? Ako nije, a čini se da nije, ko jeste? Jedan profesor-blokader s Pravnog u 'Utisku' je rekao da je priča o potrebi da blokaderi imaju program 'Vučićeva podvala'. Da sam na njegovom mestu dodao bih i da je potreba da 'studenti i mirni građani' imaju kandidata za bilo šta, takođe Vučićeva podvala. Ako se u 'Utisku nedelje' pojavljuju blokaderski gosti koji odbijaju da se predstave svojim imenom, šta fali da se sutra pojave maskirani i bezimeni kandidat za predsednika, premijera i za poslanike? Mogli bi da gostuju na televiziji maskirani kao Naćo Libre.

Na koncu, postoji i sledeća opcija: Vučić podnese ostavku i ne raspiše vanredne izbore. Ana Brnabić, kao predsednica Skupštine postane VD predsednika, a Skupština rekonstruiše vladu tako što izabere Vučića za premijera, a on o istom trošku smanji broj ministarstava na pola. Potom se predsednički izbori održe u roku od šest meseci koliko bi najduže mogao da traje VD status Ane Brnabić, a parlamentarni izbori održe se u proleće 2029, kako bog zapoveda.

Niko me ne pita, a ako kad bi me neko pitao, izabrao bih ovu poslednju opciju. Zato što blokaderi suštinski ne žele izbore, žele povod za novi talas terora i razaranja države i društva. Većinski narod u Srbiji ne traži izbore, postojeća vlada je stabilna i ne postoji ni jedan ozbiljan razlog da se poteže za bilo čim vanrednim. Sem, naravno, za vanrednim hapšenjem bande koja 18 meseci krši Ustav, zakone i vrši nasilje nad neistomišljenicima misleći da je nedodirljiva".