Analitilčari se osvrnuli na Đokićevu posetu Hilandaru: "Licemeran je i manipuliše javnošću"

Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić nedavno je posetio manastir Hilandar na Svetoj Gori, a deo javnosti i političkih analitičara taj potez tumači kao politički motivisan.

Prema oceni pojedinih sagovornika, poseta bi mogla predstavljati pokušaj političkog rebrendiranja i približavanja Đokića nacionalno i verski orijentisanim građanima, uprkos njegovom dosadašnjem političkom delovanju.

Politički analitičar Srđan Graovac ocenjuje da je Đokić već dugo politički aktivan i da je Univerzitet u Beogradu, prema njegovim rečima, stavljen u funkciju "blokaderskog pokreta", zbog čega i posetu Hilandaru posmatra kroz političku prizmu.

Graovac ističe da se Đokić već ponaša kao politički akter.

"Pre svega bih istakao da je Đokić na prvom mestu političar, a da rektorski posao odavno ne obavlja. Jer da ga obavlja, ne bi nikakva politička aktivnost bila dozvoljena na Univerzitetu. A Univerzitet je pretvoren u bazu za političko delovanje studentsko-plenumaško-blokadarskog pokreta, kako god ga nazvali, na čijem čelu se suštinski Đokić nalazi, kao neko ko im obezbeđuje infrastrukturu, neko ko smatra da mu pripada to vođstvo i za koji dobar deo tih plenumaša-blokadera smatra da treba da bude lider tog pokreta. Tako da Vladan Đokić u svakom slučaju nije rektor po mom mišljenju. Iako formalno-pravno to jeste, on tu dužnost ne obavlja. I on je univerzitet srozao na nizak nivo - ne samo da mu je naneo štetu kad govorimo o kvalitetu nastave, o rangiranju univerziteta i osipanju studenata na univerzitetu, nego je i sveo univerzitet na nivo infrastrukture određene političke organizacije, što jeste tragedija kada sve zajedno uzmemo u obzir. Samim tim i njegov odlazak na Hilandar posmatram kroz političku prizmu", ocenio je Graovac.

On dodaje da poseta može biti lični čin, ali da u aktuelnom političkom kontekstu dobija drugačije značenje.

"Naravno da odlazak na Hilandar može biti lični čin, ne mora uvek biti politički. Ali ako vidimo kontekst i činjenicu da je Đokić već uveliko u kampanji - imali smo te njegove govore, obraćanja ljudima - onda ćemo razumeti da je i taj njegov odlazak u Hilandar u sklopu te kampanje, naročito nakon što se videlo koliko se ljudi poklonilo pojasu Presvete Bogorodice koji se nalazio izložen u hramu Svetog Save. Đokić je negde procenio da je to većinska Srbija i da mora i njima da se prikloni, tačnije da nije većinska Srbija ona na koju je računao, ona koja se nalazila u protestima i blokadama koje su organizovane, već da je ovo suštinski većinska Srbija i da će mu, ako želi da vlada Srbijom, biti potrebni i glasovi većinske Srbije. Tako da ne čudi ni momenat ni kontekst u kojima je Đokić otišao na Hilandar", pojasnio je Graovac.

On zaključuje da poseta ima jasnu političku dimenziju.

"Samo je licemerno i to treba naglasiti zato što, iako možda formalno nije vođa tog plenumaško-zboraškog pokreta, Đokić je najistaknutiji član tog pokreta. I taj pokret je, podsetimo se, itekakvo vodio kampanju protiv crkve, naročito protiv patrijarha. Đokić se od toga nikad nije ogradio. I kada se to uzme u obzir - da je vođena ta haranga protiv crkve - naravno da sada pokušaji da se na ovaj način prikupe glasovi vernika deluju, u najmanju ruku, licemerno". zaključio je on.

Politički analitičar Aleksa Grubešić takođe smatra da poseta ima političku pozadinu i da predstavlja pokušaj približavanja konzervativnijem delu javnosti.

On navodi da je sama medijska pažnja dodatno ukazala na politički karakter događaja.

"Budući da su mediji koji su jasno drugosrbijanski, blokaderski, izrazito opoziciono orijentisani, ispratili i preneli posetu rektora Đokića Hilandaru, iz toga može da se zaključi da ta poseta itekako ima političku konotaciju, a ne samo stručnu, odnosno akademsku saradnju Univerziteta u Beogradu sa Hilandarom, kao i, naravno, versku. Činjenica da je rektor sada neko ko igra izrazitu političku ulogu na strani blokaderskog pokreta, pokreta studenata u blokadi, i ko teži da zauzme istaknuto mesto na njihovoj, blokaderskoj listi na narednim izborima, onda ova poseta itekako može da se tumači politički, pogotovo jer se rektor Đokić percipira kao neko ko nema nacionalne, verski orijentisane stavove, već je izrazito liberalno-građanski orijentisan, čak bih rekao - drugosrbijanski. Tako da je sad potrebno prikazati rektora kao nekog ko ima nacionalne sentimente ili elemente u okviru svoje politike, dakle, kao neko ko je orijentisan i prema crkvi i prema religiji i, generalno, hrišćanstvu, što inače uopšte nije slučaj sa gospodinom Đokićem", prokomentarisao je Grubešić za "Novosti".

On dodaje da je reč o političkoj strategiji pridobijanja biračkog tela.

"Dakle, zato što su oni koji kreiraju listu, koji su, zapravo, i sproveli ovaj pokušaj obojene revolucije, svesni da moraju da imaju taj nacionalni element u svom pokretu. Zato vidimo i one zastave "Nema predaje", zato vidimo memorandum o Kosovu, zato vidimo sve te elemente nacionalne politike koji zapravo uopšte nisu iskreni, odnosno ako bi došlo do promene vlasti, ako bi oni zauzeli vladajuće pozicije, sprovodili bi politiku kakvu je, recimo, sprovodio DOS od 2000. do 2012. Dakle, izrazito antinacionalnu i antisrpsku politiku. Međutim, da bi došli na vlast, odnosno da bi privukli ljude koji su nacionalno orijentisani, oni sada moraju da imaju i ovakve momente u svom političkom delovanju. Ali, kao što sam rekao, smatram da je to neiskreno i da ne dolazi iz iskrenih pobuda, već da se time manipuliše javnost radi ličnih političkih interesa", istakao je Grubešić.