Petrov: "Nadam se da će mišljenje Venecijanske komisije biti dovoljno EK za ubrzanje evrointegracija Srbije"

Petrov je za Tanjug rekao da postoji deo gde je bilo praktično neizvodljivo da se u potpunosti ispuni preporuka Venecijanske komisije i dodao da bi se moglo reći da je od devet konkretnih preporuka i desete opšte, koja se tiče organizacije pravosuđa, ispunjeno između 9,5 i 9,75. Pojasnio je da je reč o preporuci u vezi prekidanja privremenog upućivanja tužilaca u JTOK.

"Tražili su nam da dva čoveka personalno, imenom i prezimenom, vratimo. To je posle odluke Visokog saveta tužilaštva koji su neke vratili, a neke nisu. To je bilo praktično neizvodivo, jer bi u stvari politička vlast, da bi se ispunila preporuka do kraja, morala da traži od Visokog saveta tužilaštva ili da preispita tu svoju odluku ili da donese novu odluku, pa da na osnovu nekakvog mišljenja Venecijanske komisije vrati sve te ljude. I to je jedini delić koji nije ispunjen", rekao je Petrov.

Dodao je da su iz Venecijanske komisije rekli da je vraćeno devet od 11 tih tužilaca u JTOK i da je čak i pojačan personalni kapacitet jer je izabrano 12 tužilaca.

"Ali, ovaj aspekt ključne preporuke sedam nije u potpunosti ispunjen. Jedan aspekt te jedne preporuke, sve ostalo je ispunjeno i postoje dve preporuke koje imaju temporalni efekat. To znači da smo mi formirali odgovarajuće radne grupe koje treba da izvrše sveobuhvatnu analizu i onda će nam to naknadno ceniti. Za sada, što smo mogli, mi smo uradili i oni su to potvrdili", istakao je Petrov.

Kako je dodao, Srbija sada mora da razmišlja da li će možda neko u Evropskoj komisiji da se uhvati upravo za to što jedan aspekt jedne preporuke nije ispunjen i ukazao da to ne bi bilo fer i da bi to bila krajnje politička odluka.

Time bi se, kako kaže Petrov, praktično tražilo od države i pre svega od zakonodavne izvršne vlasti da uradi nešto što pravnim mehanizmima ne može.

Na pitanje da li je usklađivanje sa preporukama Venecijanske komisije uslov i za sredstva iz Fonda rasta EU, Petrov je rekao da jeste i dodao da bi Evopska komisija sigurno donela negativnu odluku da Srbija nije uskladiula pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije.

Petrov je naveo da je Srbija od 24. aprila, kada je dobila zvanično urgentno mišljenje Venecijanske komisije, bila sportskim rečnikom u zaostatku, ali je pohvalio je veći deo procesa koji se odigrao posle, odnosno od kraja aprila, kada se ušlo u intenzivnu komunikaciju sa Venecijanskom komisijom.

Ukazao je da je veoma uspešno, u političkom smislu, dijalog vodila predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.

"Uspešno je uspevala da uspostavi dobru saradnju sa članovima Venecijanske komisije i takođe sa ekspertima. Fascinantna je činjenica sa kojom je ona pažnjom i u koje detalje je ulazila kad je reč o strogo pravnim pitanjima u kojima se ni mnogi najbolji pravnici ne snalaze. To je svakako za respekt", rekao je Petrov.

Dodao je da je i ministar pravde Nenad Vujić bio od velike pomoći prilikom dijaloga sa Venecijanskom komisijom.

Petrov je naveo i da u početku nije bilo saglasja među svim učesnicima u Srbiji te da je bilo potrebno prvo se usaglasiti u Beogradu, pa tek onda izaći pred Venecijansku komisiju.

Venecijanska komisija je dosta, kako je rekao, fleksibilno to sve posmatrala i izlazila je u susret u pogledu svih rokova.

"I, suma sumarum, mi smo došli jako dobro pripremljeni u Venecijansku komisiju", rekao je Petrov.

Ukazao je i da je Srbija na plenarnoj sednici imala dobru pomoć od kolega članica Venecijanske komisije iz regiona, tačnije Slovenije i BiH.