Nafta probila granicu od 100 dolara po barelu: "Posledice će biti opipljive"

Cena brenta je u sredu nakratko dostigla 100,19 dolara, što je najviši nivo od jula, dok je od početka godine poskupela više od 60 odsto. To je već treći put ove godine da cena prelazi 100 dolara, odnosno nivo koji analitičari smatraju ozbiljnim upozorenjem za globalnu privredu.

"Brent od 100 dolara ne sme da se posmatra samo kao psihološka granica. Prelazak te granice ima opipljive posledice", rekla je za Rojters Prijanka Sačdeva, direktorka tržišnih analiza u kompaniji Phillip Nova.

Raspirivanje tenzija

Rast cena usledio je nakon novog zaoštravanja tenzija u Persijskom zalivu. Američka vojska saopštila je da je "uništila" više iranskih tankera, tvrdeći da je to bio odgovor na pokušaj Teherana da balističkim projektilima gađa američki ratni brod. Eskalaciji je prethodio napad Huta, koje podržava Iran, na četiri saudijska grada. U napadima je ranjeno više od 70 ljudi, dok je na pogođenim naftnim postrojenjima izbio požar.

Iako je Saudijska Arabija deo izvoza preusmerila van Hormuškog moreuza, analitičari upozoravaju da bi dugotrajniji napadi na njena naftna postrojenja mogli da ugroze isporuke sirove nafte na svetsko tržište. Najveći udar mogle bi da osete azijske zemlje koje u velikoj meri zavise od uvoza energenata.

Rastu i cene gasa. Na srednjoevropskom tržištu veleprodajna cena gasa porasla je za jedan dan sa 77,38 na 80,62 evra po megavat-satu, odnosno za 4,2 odsto. Gas je sada skuplji 7,4 odsto nego pre dva dana. To ne znači da će računi građana odmah porasti u istom iznosu, ali nastavak takvog trenda mogao bi da poveća troškove grejanja i poslovanja. Na primer, cena prirodnog gasa u Velikoj Britaniji ovog meseca dostigla je najviši nivo u poslednje tri i po godine.

Kineski uticaj

Cene nafte snažno osciliraju već šest meseci, a sve je počelo nakon što je Iran blokirao Hormuški moreuz, izazvavši strah da bi moglo da dođe do jednog od najvećih poremećaja u snabdevanju energijom u istoriji. Nakon prvih američko-izraelskih napada na Iran krajem februara, cena nafte odmah je premašila 100 dolara po barelu. Pošto je saobraćaj kroz Hormuški moreuz bio gotovo potpuno obustavljen, pojedini analitičari upozoravali su da bi cena mogla da dostigne čak 150 dolara.

Najveća australijska banka, CommBank, sada procenjuje da bi svetske zalihe nafte mogle da potraju još 15 do 20 nedelja. Procene se, međutim, značajno razlikuju. Američka vlada procenjuje da kroz Hormuški moreuz sada prolazi oko 40 odsto količine nafte i naftnih derivata koja je prolazila pre sukoba, dok satelitski podaci i podaci o kretanju brodova ukazuju na samo 20 odsto. U najnepovoljnijem scenariju zalihe bi mogle da budu iscrpljene za pet do 11 nedelja. Ipak, zasad nema jasnih dokaza o smanjenju globalnih zaliha, zbog čega tržište i dalje računa na dovoljnu ponudu.

Tržište dizela

CommBank očekuje postepeno smirivanje cena tokom narednih 12 meseci, ali upozorava da će se tržište dizela oporavljati sporije od tržišta sirove nafte. Snabdevanje dodatno ograničavaju ukrajinski napadi na ruske rafinerije. Ruska prerada nafte u julu je pala na najniži nivo za više od 21 godine, a Moskva je zabranila izvoz dizela do 30. septembra. Zbog svih tih poremećaja, globalni izvoz dizela u julu bio je oko 35 odsto manji nego godinu dana ranije.

Od situacije u Kini, najvećem kupcu nafte na svetu, takođe će zavisiti kretanje cena. Na početku sukoba kineski uvoz je pao, čime je slabija potražnja delimično ublažila posledice smanjenog snabdevanja sa Bliskog istoka. Drugim rečima, na tržištu je nedostajalo nafte, ali je Kina istovremeno kupovala manje, pa cene nisu rasle još snažnije.

Sada se kineska potražnja oporavlja: uvoz je porastao sa 7,15 miliona barela dnevno u junu na gotovo devet miliona u avgustu. To je i dalje značajno manje od 12,6 miliona barela pre sukoba, ali nastavak rasta mogao bi dodatno da podigne cene.