Troškovi zaduživanja država sve veći: Prinosi na obveznice naglo rastu

Prinos na tridesetogodišnje američke državne obveznice ove nedelje dostigao je najviši nivo od 2007. godine, dok su prinosi na dugoročne obveznice Francuske i Nemačke dostigli višegodišnje maksimume, prenosi Blumberg.

Investitore najviše brine inflacija i sve veći dugovi zbog ulaganja u veštačku inteligenciju, a račune plaćaju vlade širom sveta.

Prinos na tridesetogodišnje američke trezorske zapise u utorak je dostigao 5,32 odsto, nakon što je od kraja juna porastao gotovo 40 baznih poena.

U Francuskoj je prinos na tridesetogodišnje obveznice dostigao najviši nivo od 2008. godine, dok su nemački prinosi na sličan rok na nivoima poslednji put viđenim 2011. godine.

U Velikoj Britaniji prinos na dugoročne državne obveznice približava se šest odsto, dok je u Japanu blizu istorijskog maksimuma.

Ulagači strahuju da će svet koji je sve više podeljen doneti nove šokove i trajno višu inflaciju, kao i da vlade neće uspeti da smanje potrošnju, dok tradicionalni veliki kupci obveznica, poput penzionih fondova, sve manje kupuju državni dug.

Pored toga, tehnološke kompanije, koje ulažu ogromna sredstva u veštačku inteligenciju, sve češće izdaju dugoročnije obveznice kako bi finansirale investicije, što predstavlja konkurenciju za državne obveznice.

Ministri finansija mnogih država zbog toga sve više izdaju kratkoročne obveznice, gde su kamate niže, jer više ne mogu da se zadužuju na decenije unapred po nekadašnjim niskim stopama.

Za države to znači da je era izuzetno jeftinog dugoročnog finansiranja možda završena, dodaje se u analizi.

Kamate na američki javni dug u tekućoj fiskalnoj godini dostigle su 1,17 biliona dolara, što je za 15 odsto više nego u istom periodu, delom zbog viših prinosa na državne obveznice.

Istovremeno, godišnji budžetski deficit SAD dostigao je skoro dva biliona dolara, dok se javni dug približava cifri od 40 biliona dolara.