Rajna ima loše vesti za nemačku privredu

Vodostaji na reci Rajni – maloj, ali kritičnoj arteriji za robu od vitalnog značaja za nemačku industriju – ostaju kritično niski zbog dugotrajne suše. 

Na jednoj od najplićih deonica reke, kod Kauba – između Majnca i Koblenca – nivo vode iznosio je u utorak oko 15 centimetara. Iako je stvarni plovni kanal otprilike metar dublji, 40 centimetara se smatra najnižim nivoom za standardna komercijalna plovila kod Kauba. Brodovi koriste očitavanje kod Kauba kako bi odlučili koliki teret mogu bezbedno da nose i da li je prolaz uopšte izvodljiv. 

Problem nije ograničen samo na Srednju Rajnu, deonicu od 130 kilometara između Majnca i Bona, koja je najuži i najplići deo reke. Područja oko Kelna, Diseldorfa, Duizburg-Rurorta i Emeriha takođe su na istorijskim minimumima. 

Prema pisanju lokalnih medija, prevoznici su poslednjih nedelja značajno smanjili svoje terete duž Rajne – u mnogim slučajevima na svega jednu petinu normalnog kapaciteta. 

Šta se dešava ako se reka Rajna podeli na dva dela?

Jens Švanen, šef udruženja unutrašnje plovidbe BDB, izjavio je za list Rheinische Post da bi Rajna kod Kauba mogla postati neplovna pre kraja ove sedmice. To bi efektivno podelilo reku na dva dela za komercijalni saobraćaj. 

U tom slučaju formirale bi se dve odvojene oblasti. Sa jedne strane, brodski saobraćaj bi se nastavio između severnomorskih luka Amsterdam, Roterdam i Antverpen i regiona Kelna preko Rajne i zapadnonemačkog sistema kanala. 

Južnije, plovidba bi se odvijala na pritokama Nekar, Mozel i Majna, kao i na kanalu Majna-Dunav, koji se smatra ključnom globalnom vezom na ruti ka i iz jugoistočne Evrope. 

Između ova dva dela, transportne kompanije bi potom pokušale da prebace teret na kamione i železnički teretni saobraćaj. 

Međutim, nemački putevi ne mogu da apsorbuju tipičnih 50 do 150 kamionskih tovara koje jedna velika barža može da ponese, a da to ne izazove ozbiljne gužve i znatno više troškove. Nekoliko nemačkih pokrajina je najavilo ublažavanje ograničenja za kretanje kamiona nedeljom kako bi se pomoglo u smanjenju zagušenja. 

Ministar saobraćaja Štefen Bilger najavio je nekoliko drugih mera, kao što su smanjenje birokratije za teške terete prebačene na putnu mrežu, obustavu nepotrebnih radova na putevima i bolju koordinaciju sa DB Cargo, ogrankom za železnički teretni saobraćaj kompanije Dojče ban. 

Kakav će efekat suša imati na nemačku privredu?

Suša nije mogla doći u gorem trenutku za nemačku ekonomiju, koja se već bori sa slabim rastom, visokim troškovima energije i slabljenjem industrijske konkurentnosti. 

Nemačka koristi svoje duge reke i plovne puteve za transport oko pet odsto robe, od čega su većina takozvani rasuti tereti, kao što su ruda gvožđa, ugalj, pesak, šljunak ili naftni derivati. 

Od 3,28 milijardi tona robe transportovane 2024. godine, 173 miliona tona prevezeno je unutrašnjim vodama, uključujući Rajnu. 

Evrostat, statistička agencija Evropske unije, izračunao je 2023. godine da koridor Rajne – od luke Roterdam u Holandiji do nemačko-švajcarske granice – čini oko 40 odsto teretnog saobraćaja u tonskim kilometrima. 

Nakon dve prethodne suše, Institut za svetsku privredu iz Kila izračunao je 2023. da se za svakih 30 dana niskog vodostaja na Rajni nemačka industrijska proizvodnja smanjuje za oko jedan odsto. U ekonomiji koja jedva da je zabeležila rast u poslednje dve godine, čak i privremeni udar od jedan odsto na industrijsku proizvodnju veoma je štetan. 

Nemački ekonomski institut (IW) sada predviđa pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,4 odsto, što praktično poništava ovogodišnji privredni rast, koji se očekivao na nivou od 0,5 odsto. 

„Produženi prekid plovidbe na Rajni mogao bi potpuno da uguši i najmanju klicu rasta koju imamo“, upozorio je ekonomista IW Tilo Šefer u intervjuu za list Bild prošle nedelje. 

Drugi stručnjaci su upozorili na gubitke od jedne do dve milijarde evra samo u trećem kvartalu, pri čemu su sektori čelika, hemikalija i energetike posebno teško pogođeni. 

Da li su redovne suše nova realnost za evropske reke?

Izuzetno nizak vodostaj na Rajni i drugim velikim evropskim rekama nekada su bili retki događaji. Mnogi naučnici veruju da ih klimatske promene sada čine učestalijim, dužim i ozbiljnijim. 

Prema Službi EU za klimatske promene – Kopernikus, zapadna Evropa je upravo doživela najtopliji jun i jul u istoriji merenja, sa izuzetno malom količinom padavina koja je dovela do znatno nižih nivoa vode od proseka na Rajni, Dunavu i Seni. 

Ovo je treća velika epizoda niskog vodostaja u poslednjih osam godina, nakon velikih suša 2018. i 2022. godine. 

Rajna se tradicionalno tokom suvih letnjih meseci napajala otopljenom vodom od alpskog snega i glečera. Kako se ti glečeri povlače, a snežni pokrivač smanjuje, i ovaj prirodni izvor vode slabi.