Ne dopuštaju da Amerika dominira: Kina stavlja 28 biliona dolara na sto

Peking sve više želi da privatni kapital i berza finansiraju razvoj strateških tehnologija, umesto da se oslanja prvenstveno na državne subvencije i ulaganja, navodi Blumberg u analizi.

Simbol ove nove ere postao je proizvođač memorijskih čipova CXMT koji je nakon ubrzanog procesa izlaska na berzu u Šangaju zabeležio skok vrednosti akcija za više od 500 odsto u samo nekoliko sati.

Kineska tržišta akcija i obveznica zajedno vrede oko 28 biliona dolara, dok građani raspolažu sa oko 26 biliona dolara štednje. 

Ideja je da deo tog novca umesto u bankarske depozite i nekretnine bude usmeren u kompanije koje razvijaju poluprovodnike, veštačku inteligenciju i druge strateške tehnologije.

Prednost SAD – pristup kapitalu

Za Kinu je to posebno važno jer je pristup kapitalu jedna od najvećih prednosti Sjedinjenih Američkih Država u tehnološkoj trci. 

Ascannio / Shutterstock.com

U prethodne dve godine kineske tehnološke kompanije prikupile su oko 217 milijardi dolara kroz inicijalne javne ponude i emisije obveznica, a američke firme  su u istom periodu oko 1,4 biliona dolara, odnosno više od šest puta više.

Peking zato ubrzava procedure za strateške kompanije, olakšava im izlazak na berzu i podstiče emisiju tehnoloških i zelenih obveznica. 

Kompanija CXMT je do berzanskog debija stigla za manje od osam meseci i prikupila oko 9,8 milijardi dolara, što je jedna od najvećih kineskih inicijalnih javnih ponuda poslednjih godina.

Ovaj zaokret je značajan jer je Kina decenijama razvoj strateških industrija uglavnom finansirala kroz državne subvencije, poreske olakšice i ulaganja državnih fondova.

Prednost Kine – jeftino finansiranje

Kina pritom ima jednu važnu prednost u odnosu na Sjedinjene Američke Države, a to je veoma jeftino finansiranje. 

Velike tehnološke kompanije ove godine plaćaju prosečnu kamatu od oko 1,9 odsto na obveznice, što je više od tri procentna poena manje nego njihove američke konkurente. 

Ove godine kineske tehnološke firme prikupile su najmanje 38 milijardi dolara kroz obveznice, dok su njihove američke kolege prikupile oko 578 milijardi dolara. 

Problem je i što kineske banke radije kreditiraju već velike i profitabilne tehnološke kompanije nego mlade firme koje još troše ogromne iznose na istraživanje i razvoj.

Kina se zbog toga sve više okreće berzi i tržištu obveznica i  pokušava da deo svog ogromnog privatnog bogatstva pretvori u gorivo za tehnološku trku sa Amerikom, napominje njujorška agencija.