AI neće ugasiti sva radna mesta: Ovo su najtraženiji poslovi u Evropi u 2026. godini

Najveći problem kompanija više nije nedostatak radnih mesta, već nedostatak ljudi koji mogu da ih popune, prenosi BIZlife.

Od industrijskih radnika do IT stručnjaka, od zdravstvenih radnika do nastavnika – Evropa 2026. godine ne traži samo "poslove budućnosti", već i ljude koji će održavati funkcionisanje privrede danas.

Prema analizi kompanije BestBrokers, zasnovanoj na podacima Eurostata i evropske mreže za zapošljavanje EURES, poslodavci širom Evrope oglasili su više od 10 miliona slobodnih radnih mesta u periodu od aprila 2025. do marta 2026. godine.

Najtraženija grupa zanimanja bili su tehnički radnici – za njih je bilo otvoreno čak 731.953 pozicije, čime su zauzeli prvo mesto na evropskoj listi traženih profesija.

Najviše se traže ljudi koji drže ekonomiju "na nogama"

Iako se poslednjih godina najviše govori o veštačkoj inteligenciji, programerima i digitalnim veštinama, podaci pokazuju da evropska privreda ima mnogo širi problem. Najveća potražnja nije za AI inženjerima, već za ljudima koji proizvode, popravljaju, grade i pokreću sisteme bez kojih ekonomija ne može da funkcioniše.

Posle tehničkih radnika, najtraženiji su:

• administrativni i kancelarijski stručnjaci – 630.033 otvorenih pozicija,
• metalci i radnici u mašinskoj industriji – 596.701,
• operateri mašina i postrojenja – 522.808,
• vozači i radnici u transportu – 519.386.

Zajedno, ove profesije čine gotovo tri miliona slobodnih radnih mesta širom Evrope. ICT stručnjaci, iako među najtraženijima, zauzimaju tek šesto mesto sa oko 375.070 otvorenih pozicija. Poruka je jasna: Evropa ne traži samo ljude koji će razvijati nove tehnologije, već i one koji će održavati industriju, logistiku, infrastrukturu i svakodnevni život.

Nemačka i Francuska traže tehničare, Finska IT stručnjake

Najveći broj tehničkih radnika traže upravo industrijski najjače evropske ekonomije. U Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Češkoj i Rumuniji tehnički radnici su profesija sa najvećim brojem otvorenih pozicija. S druge strane, Finska ima najveću potražnju za ICT stručnjacima – kompanijama je potrebno više od 20.000 ljudi iz ove oblasti.

Zdravstvo postaje jedan od najvećih izazova za Evropu koja stari. Švedska, Švajcarska, Norveška i Lihtenštajn beleže najveću potražnju za zdravstvenim radnicima, dok su nastavnici među najtraženijima u Poljskoj, Bugarskoj i Estoniji.

Turizam i usluge takođe ostaju snažni pokretači zapošljavanja. Radnici u sektoru ličnih usluga najtraženiji su u Španiji, Portugalu, Malti, Danskoj, Slovačkoj, Mađarskoj i na Islandu.

Najviše novih radnih mesta otvorila Španija

Iako se često govori o problemima južne Evrope, upravo su zemlje tog regiona zabeležile snažan rast zaposlenosti. Španija je u samo godinu dana povećala broj zaposlenih za oko 430.000 ljudi, što je najveći rast u Evropi.

Slede je:

• Portugalija sa 82.000 novih zaposlenih,
• Grčka sa 34.000,
• Hrvatska sa 16.000,
• Kipar sa 12.000.

Ukupno, ove zemlje su zajedno dodale oko 574.000 zaposlenih. Najveći pad zabeležila je Turska, koja je izgubila oko 392.000 zaposlenih između prvog kvartala 2025. i prvog kvartala 2026. godine. Pad broja zaposlenih zabeležile su i Nemačka (-32.000), Italija (-24.000) i Slovačka (-25.000).

Mala tržišta rastu najbrže

Kada se posmatra procentualni rast zaposlenosti, najuspešnije nisu najveće evropske ekonomije. Kipar je povećao broj zaposlenih za 2,52 odsto, a Malta za 2,22 odsto, što ih stavlja na vrh liste najbrže rastućih tržišta rada.

Obe zemlje imaju snažan oslonac na strane radnike, ali i na sektore poput turizma, transporta i usluga. Nasuprot tome, među zemljama sa najvećim padom zaposlenosti nalaze se Mađarska (-1,34 odsto), Turska (-1,32 odsto), Slovenija (-0,93 odsto), Slovačka (-0,98 odsto) i Srbija (-1,14 odsto). Demografsko starenje, odlazak radne snage i sporiji privredni rast sve više pritiskaju zemlje centralne i jugoistočne Evrope.

Nije problem nezaposlenost, već nedostatak ljudi

Jedan od najvećih paradoksa evropskog tržišta rada jeste to što zemlje sa velikim brojem slobodnih mesta istovremeno imaju pad broja zaposlenih. Holandija je najbolji primer. Ima jednu od najviših stopa zaposlenosti u Evropi – 83,3 odsto – ali i najveći broj oglasa za posao, čak 2,83 miliona.

Nemačka je u sličnoj situaciji. Broj zaposlenih je blago smanjen, ali kompanije traže više od 2,4 miliona radnika. Sličan jaz postoji i u Švedskoj, koja ima više od 285.000 slobodnih pozicija uz rast zaposlenosti od samo 32.000 ljudi, kao i u Belgiji, gde postoji više od 1,2 miliona otvorenih radnih mesta. Problem evropskih kompanija nije nedostatak poslova, već nedostatak kvalifikovanih ljudi.

AI menja poslove, ali ne ukida potrebu za ljudima

Iako je veštačka inteligencija postala simbol promena na tržištu rada, podaci pokazuju da se najveći izazovi ne nalaze samo u digitalnim profesijama. Evropa istovremeno ima dva velika zadatka: da pronađe ljude koji mogu da podrže tradicionalnu industriju, i da razvije stručnjake koji će omogućiti tehnološki razvoj. Drugim rečima, budućnost rada neće pripadati samo programerima i AI stručnjacima. Biće potrebni i tehničari, medicinske sestre, vozači, nastavnici, inženjeri i zanatlije.

U eri veštačke inteligencije, možda najveća vrednost neće biti samo sposobnost da se napravi nova tehnologija – već sposobnost da se pronađu ljudi koji znaju kako da je koriste.

Evropa ulazi u borbu za talente

Zbog sve većeg manjka radne snage, Evropska unija je pokrenula i EU Talent Pool, platformu namenjenu povezivanju evropskih kompanija sa radnicima iz zemalja van EU. To pokazuje da pitanje radne snage više nije kratkoročni problem, već strateški izazov za ekonomiju kontinenta. Evropa 2026. godine ne ostaje bez poslova. Ostaje bez dovoljno ljudi koji mogu da ih rade. A u toj trci, najviše će profitirati oni koji na vreme razviju veštine koje tržište traži.