Nova ekonomska dilema: Da li AI podiže cene?

S druge strane, oni dugoročno očekuju da ova tehnologija poveća produktivnost i ublaži cenovne pritiske, objavio je CNN.

Medij navodi da najnoviji podaci pokazuju da su ogromno interesovanje i ulaganja u primenu veštačke inteligencije (koja se samo za ovu godinu procenjuju na oko 750 milijardi dolara) doveli do rasta raznih cena, a time i do povećanja ukupne inflacije.

"Viša inflacija znači da domaćinstva moraju da potroše nešto više od 375 dolara dodatno kako bi kupila istu robu i usluge kao u isto vreme prošle godine, usled inflatornog uticaja veštačke inteligencije", napisao je  za CNN glavni ekonomista kompanije Moody’s Analytics Mark Zandi.

Velika ulaganja u centre podataka, računarske čipove, elektroenergetsku infrastrukturu i drugu opremu potrebnu za razvoj veštačke inteligencije povećavaju tražnju za robom, energijom i radnom snagom, što može dovesti do rasta cena u pojedinim sektorima privrede.    

Prema procenama pojedinih ekonomista, intenzivna ulaganja u AI infrastrukturu mogla bi da povećaju baznu inflaciju u SAD za oko pola procentnog poena do kraja godine, pre svega zbog viših cena računarske opreme, električne energije i građevinskih usluga.

Istovremeno, stručnjaci ističu da bi veštačka inteligencija na duži rok mogla da ima suprotan efekat.

Šira primena AI tehnologije trebalo bi da unapredi produktivnost, smanji troškove poslovanja i poveća ponudu robe i usluga, što bi doprinelo usporavanju inflacije.

Međutim, nije izvesno kada će se ti pozitivni efekti u potpunosti ispoljiti.

Banka za međunarodna poravnanja (BIS) upozorila je da upravo kombinacija snažnog investicionog talasa i neizvesnih budućih koristi od veštačke inteligencije otežava centralnim bankama procenu stvarnih inflatornih pritisaka i donošenje odluka o kamatnim stopama.