NBS: Bruto devizne rezerve rekordnih 30,8 milijardi evra

Ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 163,9 odsto i sedam meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama, navodi se u saopštenju.

Neto devizne rezerve, odnosno bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima, na kraju avgusta iznosile su 26,32 milijarde evra, i takođe su bile na rekordnom nivou posmatrano krajem meseca.

U odnosu na kraj jula veće su za 341,4 miliona evra.

Najveći priliv u devizne rezerve tokom avgusta ostvaren je po osnovu intervencija Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu kupovinom deviza u iznosu od 135,0 miliona evra (s tim da je kupovina od 90,0 miliona evra ugovorena krajem avgusta, a izvršena/saldirana je, odnosno imala efekat na priliv deviza u septembru). Takođe, veći prilivi ostvareni su po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija, i drugim osnovima u ukupnom neto iznosu od 117,6 miliona evra.

Odlivi iz deviznih rezervi realizovani su po osnovu izmirenja deviznih obaveza države u ukupnom iznosu od 710,4 miliona evra.

Rezerve zlata 54.991,8 kilograma, vredne 6,95 milijardi evra

Rezerve zlata, koje čine deo deviznih rezervi, na kraju avgusta su iznosile rekordnih 54.991,8 kilograma i imale su vrednost od 6,95 milijardi evra, što je činilo 22,6 odsto bruto deviznih rezervi, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Tokom avgusta količina zlata u deviznim rezervama povećana je za 200,7 kilograma kupovinom 16 zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Serbia Zijin Copper.

Vrednost zlatnih rezervi je u avgustu povećana za 795,5 miliona evra, prvenstveno usled delovanja tržišnih faktora. Posmatrano od početka godine, kupljene su 2,5 tone zlata, dok je vrednost zlatnih rezervi povećana za 763,5 miliona evra, većim delom usled delovanja pozitivnih tržišnih faktora, odnosno povećanja vrednosti fine unce zlata u američkim dolarima za oko 5,9 odsto, kao i jačanja američkog dolara u odnosu na evro za oko 1,3 odsto na međunarodnom tržištu.

Broj finansijskih ugovora zaključenih na daljinu za pet godina povećan 4,2 puta

U Srbiji je u drugom tromesečju ove godine zaključeno 168.733 finansijska ugovora na daljinu, što je za 25,9 odsto više nego u drugom tromesečju 2025. godine, kada su zaključena 133.973 ugovora, saopštila je  Narodna banka Srbije (NBS) i navela da je u odnosu na isti period pre pet godina, kada je zaključeno 40.294 ugovora na daljinu, broj povećan za 4,2 puta.

Iz centralne banke ocenjuju da je ugovaranje finansijskih usluga na daljinu postalo važan segment savremenog finansijskog poslovanja, jer korisnicima omogućava da putem digitalnih kanala pristupe različitim finansijskim proizvodima bez dolaska u poslovnicu.

Zahvaljujući primeni mehanizama elektronske identifikacije i autentifikacije, kao i mogućnosti video-identifikacije korisnika, bankarski i nebankarski pružaoci platnih usluga mogu da ponude jednostavnije i efikasnije procedure zaključivanja ugovora, uz očuvanje propisanih standarda sigurnosti i pouzdanosti.

Ovakav način zaključivanja ugovora nastavlja da dobija na značaju kao jedan od savremenih oblika korišćenja digitalnih kanala u finansijskom sektoru, doprinoseći većoj dostupnosti finansijskih proizvoda i širem izboru usluga za korisnike.

Kada korisnik prvi put ugovara korišćenje finansijskih usluga koje pružaju bankarski i nebankarski pružaoci platnih usluga, sprovodi se proces video-identifikacije korisnika, navodi se u saopštenju i dodaje da je ovim metodom u drugom tromesečju 2026. godine zaključeno 39.005 ugovora, što predstavlja pad od 6,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Od ukupnog broja ugovora zaključenih uz primenu video-identifikacije korisnika njih 599 ili 1,5 odsto odnosi se na platne usluge iz ponude nebankarskih pružalaca platnih usluga. Udeo ugovora zaključenih video-identifikacijom u ukupnom broju ugovora na daljinu tokom drugog tromesečja bio je 23,1 odsto. Preostali ugovori zaključeni su na drugi elektronski način i njihov udeo iznosi 76,9 odsto.

Ova kategorija zabeležila je porast od 40,6 odsto u odnosu na drugo tromesečje 2025. godine i predstavlja slučajeve kada korisnik već ima prethodno zaključen poslovni odnos i želi da ugovori korišćenje dodatnih usluga.

Posmatrano po vrsti finansijskog proizvoda koji su dostupni u ponudi bankarskih pružalaca platnih usluga, građani su u većoj meri koristili mogućnost ugovaranja na daljinu u drugom tromesečju ove u odnosu na isto tromesečje prošle godine za nekoliko usluga i to 26.908 ugovora za uslugu dozvoljenog prekoračenja računa, 83.760 ugovora o davanju kredita, 3.993 ugovora za ostale usluge.

S druge strane, korisnici su bez odlaska u banku zaključili 20.233 ugovora o štednji i 33.240 ugovora za uslugu otvaranja platnog računa.