Koji kredit je najpovoljniji? Evo šta treba da znate pre zaduživanja

Posle letovanja i nešto opuštenijeg trošenja, septembar za mnoge porodice donosi preispitivanje kućnog budžeta. Škola, računi, zimnica, priprema za grejnu sezonu i drugi jesenji izdaci stižu gotovo istovremeno.

Zbog toga mnogi građani već sada razmišljaju kako da dodatnim zaduživanjem pokriju troškove koji ih očekuju. 

Urednik portala Kamatica Dušan Uzelac ocenjuje da rast potrošačkih kredita ima više razloga, a jedan od njih je promena životnih navika.

"Sve smo više potrošačko društvo. Keš krediti namenjeni su upravo nekoj generalnoj potrošnji. Promenile su se naše navike u poslednjih 20 ili 30 godina – više se putuje, više trošimo i želimo da imamo lepe stvari oko sebe“, konstatuje Uzelac za RTS.

Kako kaže, problem nastaje kada se izgubi granica između želje i potrebe.

"Svi imamo želju da vidimo daleke destinacije i da imamo lepe stvari oko sebe. Pitanje je da li je to potreba i da li nam to kvari finansijski život. Finansije imaju odloženo dejstvo – sve što danas uradimo, reflektovaće se za tri do šest meseci na našim računima“, objašnjava Uzelac.

Građane pozivaju da uzmu kredit

Na rast zaduživanja, prema njegovim rečima, utiče i sve agresivnija prodaja finansijskih proizvoda.

"Imamo razvijenu mrežu posrednika koji kredite agresivnije prodaju. Danas imate kol-centre koji pozivaju građane da uzmu kredit. Građani imaju pravo da kažu 'ne'“, ističe Uzelac.

Dodaje da problem nije u samoj prodaji, već u pritisku kojem su građani često izloženi.

"Mi nismo u problemu da potrošimo novac. Problem je kada prepoznamo da druga strana na sve načine pokušava da nam nešto proda, da ne kažem – uvali“, navodi Uzelac.

Kredit nije nužno loš – važno je za šta se koristi

Rast zaduživanja, kaže Uzelac, ne mora da bude znak boljeg životnog standarda.

"Krediti pokazuju da nam za nešto nedostaje novac. Najčešće ne zarađujemo dovoljno da bi nam krediti bili samo usputna stanica, pa smo primorani da pravimo razne finansijske manevre i biramo šta možemo da priuštimo, a šta ne“, kaže on.

Shutterstock/vic_nick

Ipak, to ne znači da je svaki kredit pogrešna odluka.

"Kredit je finansijski alat. To je priča do stanja koje vam treba. Kada uzimate kredit, morate da razumete šta će on prouzrokovati u vašim finansijama. To obećanje da ćete rate vraćati morate da doživite u trenutku kada kredit podižete“, objašnjava Uzelac.

Ne gledajte samo kamatnu stopu

Kada građanin dobije ponude više banaka, nije dovoljno gledati samo visinu mesečne rate ili kamatnu stopu.

Najvažnije je, prema Uzelčevom savetu, pogledati koliko će novca ukupno biti vraćeno banci.

"Ako za 500.000 dinara kredita jednoj banci vraćate 700.000, drugoj 730.000, a trećoj 690.000 dinara, logično je da je najpovoljnija ona kojoj vraćate 690.000“, navodi Uzelac.

Dodaje da građani ne moraju nužno da razumeju svu bankarsku terminologiju.

Dozvoljeni minus može biti najskuplja opcija

Na pitanje šta je bolje koristiti za pokrivanje neplaniranih septembarskih troškova – dozvoljeni minus, kreditnu karticu ili gotovinski kredit – Uzelac kao povoljniju opciju izdvaja gotovinski kredit.

"To su sve kreditni proizvodi, ali gotovinski kredit je najpovoljniji. Što je čvršće vaše obećanje banci da ćete vratiti kredit, to je povoljnija kamatna stopa“, objašnjava.

Problem nastaje kada se dozvoljeni minus koristi kao trajni način finansiranja.

"Oni koji zagaze u dozvoljeni minus na kraju svakog meseca, jer je to najkomfornije i najjednostavnije, zapravo sve vreme podižu jedan preskupi kredit. Oni su konstantno u kreditu“, upozorava Uzelac.

Zato je, smatra, bolje podvući crtu i suočiti se sa osnovnim pitanjem: Da li živim život koji mogu da priuštim?

Napraviti računicu

Chay_Tee/Shutterstock

Uzelac kredit opisuje kao "novac iz budućnosti“. "Vi ćete taj novac zaraditi i vratiti banci, uz kamatu. Zato kredit nije besplatan novac, već odluka koja utiče na vaše buduće prihode“, kaže on.

Zbog toga, pre zaduživanja, treba napraviti jednostavnu računicu – koliko novca mesečno ostaje nakon svih obaveznih troškova i da li će rata kredita moći da se plaća bez novog zaduživanja.

Uzelac smatra da deo problema leži i u tome što građani nisu dovoljno učeni kako da upravljaju svojim novcem, ali ni kako da vrednuju sopstveni rad.

"Na ovim prostorima zarađivanje nije bila neka posebna praksa. Nove generacije mnogo bolje razumeju kako da monetizuju svoj rad, svoje sposobnosti i prisustvo u firmi“, zaključio je Uzelac.