Kvadrat u Zagrebu 3.518 evra: Cena novogradnje za godinu dana skočila čak 18,9 odsto

Istovremeno je u ostalim naseljima, izvan Zagreba, prosečna cena stana za godinu dana porasla 243 evra ili 9,7 odsto, pa je iznosila 2.754 evra. Tako je prosek za Hrvatsku iznosio 2.994 evra po kvadratnom metru novog stana, 8,7 odsto više nego u prvoj polovini prošle godine.

Od 1.618 prodatih stanova, na Zagreb se odnosi gotovo trećina, njih 530, a brojke upućuju da su u glavnom gradu znatno veći i troškovi gradnje nego u ostalom delu zemlje. Kada se pogleda struktura cene, građevinsko zemljište čak je blago pojeftinilo, oko 13 odsto, na 426 evra po kvadratnom metru, dok su ostale stavke znatnije porasle.

Dobit investitora

Troškovi građenja i dobit izvođača stajali su 2.005 evra, što znači da su za godinu dana uvećani za 295 evra ili 17,3 odsto, dok su "ostali troškovi" porasli čak 328 evra ili 43,2 odsto i dostigli su 1.087 evra. Iznosili su čak 31 odsto cene stana.

Prema DZS-u, ostali troškovi obuhvataju projektovanje, građevinske dozvole, stručni nadzor, premeravanje zemljišta, pristojbe i poreze, osiguranje, kamate na kredite, PDV te naknadu i dobit investitora koji stanove gradi radi dalje prodaje.

Iz ovoga proizlazi da ostali troškovi uključuju dobit investitora, onih koji osmisle i finansiraju projekat, pribave zemljište, angažuju projektante i izvođače, a zatim stanove prodaju na tržištu, dok je dobit izvođača uključena u troškove građenja. No, iz DZS-ovih podataka nije moguće videti koliko je povećena marža investitora. Kada je reč o građevinskim kompanijama, prethodne analize pokazale su da nisu znatnije povećavale profitne marže.

Po Fininoj analizi poslovanja preduzetnika za 2025., u građevinarstvu je poslovalo 23.799 preduzetnika, gotovo 1 odsto više nego godinu ranije, sa 133.835 zaposlenih, odnosno 4,3 odsto više nego 2024. godine. Prihodi su dostigli 16,9 milijardi evra, 15,2 odsto više nego godinu ranije, dok su rashodi rasli malo sporije, 14,4 odsto, na 15,7 milijardi evra. Građevinski sektor tako je nastavio snažno da raste, uz povećanje zaposlenosti i prihoda, ali i rashoda, delom kao posledica rasta troška rada.

Nove narudžbine

Najnoviji podaci DZS-a zasad ne pokazuju snažnije povećanje građevinske aktivnosti: u prvih šest meseci obim radova porastao je 2,8 odsto, približno jednako na zgradama i ostalim građevinama. Veći broj pokazatelja istovremeno upućuje na postepeno hlađenje sektora: vrednost novih narudžbina u drugom tromesečju pala je za 4,3 odsto, a u junu je izdato 3,9 odsto manje građevinskih dozvola nego godinu ranije, iako je njima predviđena gradnja 1.467 stanova. To zasad ne daje signal da bi se ponuda novih stanova mogla povećavati dovoljno brzo da ublaži pritisak na cene, posebno u Zagrebu. Ako se trend nastavi, ponuda bi mogla postati još ograničenija, a pritisak na cene još snažniji.

Za poređenje, zanimljivi će biti i novi podaci DZS-a o cenama stambenih objekata, koji će pokazati koliko su u drugom tromesečju porasle cene polovnih stanova. U prva tri meseca u Hrvatskoj su prosečno rasle 16,1 odsto na godišnjem nivou, nasuprot 9,7 u slučaju novogradnje. No, reč je o indeksu cena stambenih objekata, koji se metodološki razlikuje od statistike prosečnih cena prodatih novih stanova.