Crna Gora uvezla osam puta više robe nego što je izvezla: Deficit 2,3 milijarde eura

Od početka januara do kraja jula 2026. godine, Crna Gora je uvezla robu u vrednosti od 2,61 milijardu evra, dok je izvoz iznosio svega 312,9 miliona evra. Drugim rečima, vrednost uvezene robe bila je više od osam puta veća od vrednosti izvoza, pokazuju novi podaci Monstata.

Ukupna spoljnotrgovinska razmena robe dostigla je 2,92 milijarde evra i bila je za 2,5 odsto veća nego u istom periodu prošle godine. Međutim, rast ukupne razmene nije posledica jačanja izvoza, već povećanja uvoza.

Prema preliminarnim podacima Monstata, izvoz je na godišnjem nivou smanjen za 4,4 odsto, dok je uvoz porastao za 3,4 odsto.

Deficit porastao za skoro 100 miliona evra

Spoljnotrgovinski deficit robne razmene je u prvih sedam meseci dostigao 2,295 milijardi evra, što je za 99,6 miliona, odnosno 4,5 odsto više nego u uporednom periodu 2025. godine.

Pokrivenost uvoza izvozom pala je sa 13 na 12 odsto. To praktično znači da je Crna Gora na svakih 100 evra uvezene robe izvezla robu u vrednosti od svega 12 evra.

U apsolutnim iznosima, uvoz je porastao za 85,1 milion evra, dok je izvoz istovremeno opao za 14,5 miliona. Kombinacija ova dva kretanja dodatno je produbila već veoma visok deficit u robnoj razmeni.

Ipak, mesečni podaci šalju i umereno pozitivan signal. Nakon pada izvoza u prva četiri meseca, u maju je zabeležen rast od 7,5 odsto, u junu od 3,2 odsto, a u julu od 14,3 odsto u odnosu na iste mesece prethodne godine.

Julski izvoz od 51,5 miliona evra bio je najveći od početka godine. Međutim, u istom mesecu je uvezena roba u vrednosti od gotovo 430 miliona evra, tako da je mesečni deficit iznosio 378,5 miliona – što je drugi najveći deficit ove godine, odmah nakon junskog od 396,8 miliona evra.

Nafta podstakla rast uvoza

Najveća uvozna kategorija su "ostale mašine i transportni uređaji", na koje je tokom sedam meseci potrošeno 623,7 miliona evra. Ova grupa činila je gotovo četvrtinu ukupnog uvoza robe, pri čemu se 242,5 miliona evra odnosilo samo na drumska vozila.

Na drugom mestu su hrana i žive životinje, čiji je uvoz dostigao 489,9 miliona evra, odnosno gotovo 19 odsto ukupnog uvoza. Slede ih proizvodi svrstani prema materijalu sa 376,4 miliona, razni gotovi proizvodi sa 373,5 miliona i hemijski proizvodi sa 313,9 miliona evra.

Najveći pojedinačni doprinos rastu uvoza dali su mineralna goriva i maziva. Njihov uvoz je porastao za 37,4 miliona evra, što čini oko 44 odsto ukupnog povećanja crnogorskog uvoza.

U okviru ove kategorije posebno se izdvaja uvoz nafte i naftnih derivata, koji je porastao za čak 43,7 odsto – sa 171,3 miliona na 246,1 milion evra.

Istovremeno, uvoz električne energije smanjen je za gotovo 38 miliona evra, odnosno 60,6 odsto, na 24,7 miliona. To pokazuje da je rast izdataka za energente prvenstveno posledica većeg, odnosno skupljeg uvoza nafte i naftnih derivata, dok je potreba za uvozom električne energije značajno smanjena.

Trećina izvoza zavisi od energenata

Mineralna goriva i maziva takođe su činila najveću izvoznu kategoriju, sa vrednošću od 99,3 miliona evra. Ona su učestvovala sa 31,7 odsto u ukupnom crnogorskom izvozu.

Samo izvoz električne energije vredeo je 70,5 miliona evra, što znači da je gotovo svaki četvrti evro od izvoza robe ostvaren prodajom struje. Izvoz nafte i naftnih derivata dostigao je 25,4 miliona evra i gotovo se udvostručio u odnosu na prošlu godinu.

Izvoz hrane porastao je za 22,8 odsto, na 34,4 miliona evra, pri čemu se gotovo 25 miliona odnosilo na meso i prerađevine od mesa.

Ipak, ovi rezultati nisu uspeli da nadoknade snažan pad u drugim sektorima. Izvoz mašina i transportnih uređaja smanjen je za 17,3 miliona evra ili 38 odsto, izvoz sirovina za 9,2 miliona, a izvoz hemijskih proizvoda za 8,1 milion evra.

Posebno je smanjen izvoz ostalih prevoznih sredstava i opreme – sa 22,4 miliona na 7,6 miliona evra. Izvoz ruda i otpadnog metala opao je za 9,1 milion, dok je izvoz medicinskih i farmaceutskih proizvoda smanjen za 8,6 miliona evra.

Struktura izvoza tako ostaje veoma osetljiva na kretanja u nekoliko kategorija energenata i sirovina, dok je doprinos proizvoda sa većom dodatom vrednošću i dalje ograničen.

CEFTA poboljšala rezultat, deficit sa EU povećan

Razmena sa zemljama CEFTA donela je najpovoljniji razvoj događaja. Izvoz na ova tržišta povećan je za 9,3 odsto, na 160 miliona evra, dok je uvoz blago smanjen, na 678 miliona.

Zahvaljujući tome, deficit u trgovini sa zemljama CEFTA smanjen je za 17,1 milion, na 518 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom povećana je sa 21,5 na 23,6 odsto.

51,1 odsto ukupnog crnogorskog izvoza plasirano je na tržište CEFTA. Najznačajniji kupci robe iz Crne Gore bili su Srbija sa 78,7 miliona, Bosna i Hercegovina sa 36,5 miliona i Kosovo sa 24,5 miliona evra. Zajedno, ove tri ekonomije činile su skoro 45 odsto ukupnog izvoza.

Posebno je povećan izvoz na Kosovo - za 93,4 odsto, što je smanjilo deficit u međusobnoj trgovini sa 12,1 miliona na samo 2,3 miliona evra. Izvoz u Bosnu i Hercegovinu povećan je za 38,9 odsto, dok je izvoz u Srbiju smanjen za 8,2 odsto.

Situacija je znatno nepovoljnija u trgovini sa Evropskom unijom. Uvoz iz EU povećan je za 6,5 odsto, na 1,18 milijardi evra, dok je izvoz praktično stagnirao na oko 100,6 miliona.

Deficit sa članicama EU povećan je za 71,8 miliona i dostigao je 1,08 milijardi evra. Pokrivenost uvoza izvozom bila je samo 8,5 odsto.

Deficit od 331 milion evra sa Kinom

Srbija je ostala pojedinačno najveći spoljnotrgovinski partner Crne Gore. Iz nje je uvezena roba u vrednosti od 449,4 miliona evra, dok je izvoz iznosio 78,7 miliona evra. Deficit u trgovini sa Srbijom porastao je na 370,6 miliona evra.

Kina je drugi najveći izvor uvoza, sa 338,2 miliona evra. Istovremeno, crnogorski izvoz u Kinu opao je za 67,4 odsto, na svega 6,7 miliona, tako da je deficit dostigao 331,5 miliona evra. Na svakih 100 evra robe uvezene iz Kine, Crna Gora je na to tržište izvezla robu vrednu tek oko dva evra.

Nemačka je treći najveći partner u uvozu sa 239,7 miliona evra, a slede je Grčka, Hrvatska i Italija. Uvoz iz Grčke porastao je za 35,4 odsto, odnosno za više od 46 miliona evra, dok je uvoz iz Hrvatske povećan za 19,1 milion.

Podaci pokazuju da je do ukupnog pada izvoza praktično došlo na tržištima van EU i CEFTA-e. Izvoz u tu grupu zemalja smanjen je za čak 35,5 odsto, sa 81,1 milion na 52,3 miliona evra, dok je izvoz u CEFTA-u porastao, a izvoz u EU blago povećan.