Javni dug Hrvatske za godinu dana skočio 4,6 milijardi evra

U odnosu na kraj prošle godine dug je porastao za 2,7 milijardi evra, odnosno 5,2 odsto, dok je na mesečnom nivou zabeležen blagi pad od 148 miliona evra.

Najveći deo povećanja proizlazi iz snažnijeg zaduživanja centralne države, čiji je dug dostigao 54 milijarde evra. Time centralna država čini više od 98 odsto ukupnog javnog duga Hrvatske. Istovremeno se sve više zadužuju lokalne jedinice, opštine, gradovi i županije, čije obaveze beleže rast već 15 meseci uzastopno – i to po dvocifrenim stopama.

Na dugi rok

U aprilu je godišnja stopa povećanja iznosila 21,4 odsto, nakon 20 odsto u martu. Nasuprot tome, fondovi socijalne sigurnosti nastavili su da smanjuju nivo duga, koji je na godišnjem nivou bio manji za 32,2 odsto.

Struktura zaduženja pokazuje da i dalje preovlađuju dugoročni instrumenti. Oko 65 odsto nekonsolidovanog duga odnosi se na obveznice, dok ostatak čine krediti, depoziti i kratkoročne hartije od vrednosti. Značajno je pritom povećano izdavanje trezorskih zapisa Ministarstva finansija, zbog čega je unutrašnji dug u segmentu kratkoročnih hartija od vrednosti na godišnjem nivou porastao 45,5 odsto, primećuju analitičari Rajfajzena.

Hrvatska se pritom i dalje najvećim delom finansira na domaćem tržištu. Krajem aprila domaći investitori držali su 68,6 odsto javnog duga, dok je udeo inostranih poverilaca iznosio 31,4 odsto. Nakon ulaska u Evrozonu udeo domaće komponente stabilizovao se oko 70 odsto, što odražava višegodišnji trend jačanja domaćih izvora finansiranja države.

Građani uložili 4,9 milijardi evra

Podaci HNB-a pokazuju i rast ulaganja građana u državne hartije od vrednosti. Ulaganja stanovništva povećana su sa 3,9 na 4,9 milijardi evra za godinu dana, dok su finansijska preduzeća povećala izloženost državnom dugu sa 31,1 na 32,6 milijardi evra. Uprkos rastu nominalnog duga, Hrvatska i dalje ostaje ispod mastrihtskog praga. Na kraju prvog tromesečja odnos javnog duga i BDP-a iznosio je 58,4 odsto, 0,2 procentna poena više nego godinu ranije.

Analitičar Rajfajzena Petar Bejuk ocenjuje da su domaći fiskalni pokazatelji i dalje povoljniji od proseka Evrozone, pre svega zahvaljujući snažnom nominalnom rastu privrede. Za celu godinu očekuje da će udeo javnog duga ostati ispod 60 odsto BDP-a, uz napomenu da bi fiskalna politika trebalo da očuva dovoljno prostora za odgovor na moguće rizike u budućnosti.