Neuspeh koji je promenio Lidl: Jedina evropska zemlja iz koje se nemački lanac povukao

Reč je o Norveškoj, koja je ostala jedina evropska zemlja iz koje se Lidl potpuno povukao nakon ulaska na tržište.

Nemački diskontni lanac otvorio je prve prodavnice u Norveškoj 2004. godine, uveren da će njegov poslovni model, koji se pokazao uspešnim širom Evrope, jednako dobro funkcionisati i u ovoj skandinavskoj državi, piše BiznisInfo.ba.

Planovi su bili ambiciozni, a kompanija je u kratkom roku otvorila oko 50 prodavnica. Međutim, stvari nisu krenule onako kako je Lidl očekivao.

Kupci nisu prihvatili Lidlov model

Za razliku od većeg dela Evrope, norveško tržište bilo je pod snažnom kontrolom nekoliko domaćih trgovačkih lanaca koji su godinama gradili lojalnost kupaca.

Norvežani su bili naviknuti na lokalne proizvode, domaće brendove i specifične potrošačke navike. Lidl je, s druge strane, nastupio s modelom koji se oslanjao uglavnom na vlastite robne marke i veliki udeo uvozne robe. Iako je kompanija pokušala privući kupce nižim cenama, to nije bilo dovoljno da ozbiljnije ugrozi etablirane konkurente.

Lidl se suočavao i s administrativnim preprekama, jer je u više navrata nailazio na otpor lokalnih vlasti i dugotrajne procedure za dobijanje građevinskih dozvola za nove prodavnice, što je dodatno usporilo njegovo širenje na norveškom tržištu.

Nakon nekoliko godina poslovanja tržišni udeo Lidla ostao je na svega oko jedan do dva posto, što je bilo daleko ispod očekivanja kompanije.

Povlačenje nakon samo četiri godine

Godine 2008. Lidl je doneo odluku da napusti Norvešku. Kompanija je prodala kompletnu mrežu od 50 prodavnica, logističke kapacitete i ostalu imovinu domaćem trgovačkom lancu Rema 1000, čime je okončan jedan od retkih neuspešnih pokušaja širenja nemačkog giganta.

Norveška je tako postala jedina evropska država iz koje se Lidl potpuno povukao nakon ulaska na tržište. Ovaj slučaj i danas se često navodi kao primer da ni najveće svetske kompanije nisu imune na pogrešne procene i da uspeh u jednoj zemlji ne garantuje uspeh u drugoj.

Nakon Norveške usledio novi rast

Zanimljivo je da neuspeh u Norveškoj nije usporio daljnju ekspanziju kompanije. Naprotiv, Lidl je u godinama koje su usledile nastavio snažno širenje širom Evrope, otvarajući stotine novih prodavnica i ulazeći na nova tržišta.

Danas posluje u 32 zemlje i raspolaže s više od 12.900 prodavnica, zbog čega se smatra jednim od najuspešnijih trgovačkih lanaca na svetu.

Mnogi analitičari smatraju da je upravo neuspeh u Norveškoj natjerao Lidl da promeni pristup međunarodnoj ekspanziji, pa kompanija danas znatno više pažnje posvećuje prilagođavanju lokalnim navikama potrošača, saradnji s domaćim dobavljačima i uvrštavanju lokalnih proizvoda u svoju ponudu.

Šta to znači za BiH

Naravno, teško je povlačiti direktne paralele između Norveške i Bosne i Hercegovine. Norveška je među najbogatijim državama Evrope, sa specifičnim tržištem i snažnom domaćom konkurencijom. BiH je, s druge strane, tržište na kojem potrošači mnogo više pažnje posvećuju cenama, što je upravo segment na kojem Lidl tradicionalno gradi svoju strategiju.

Osim toga, nemačka kompanija je godinama pripremala ulazak u BiH, kupovala zemljišta i gradila logističku infrastrukturu, uključujući veliki distributivni centar u Kiseljaku. Ipak, norveški primer pokazuje da čak ni najveći evropski trgovinski lanci ne mogu uspeti bez dobrog razumevanja lokalnog tržišta i potreba kupaca.

Za Lidl je Norveška ostala jedina velika evropska lekcija. Za Bosnu i Hercegovinu tek predstoji odgovor na pitanje hoće li nemački diskonter ponoviti uspehe iz Hrvatske, Srbije i drugih zemalja regiona.