Cene nekretnina u Hrvatskoj nastavljaju da rastu

Konkretno, cene postojećih nekretnina porasle su za 16,1 odsto u prvom kvartalu ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, dok su cene novih stambenih nekretnina rasle znatno nižom stopom od 9,7 odsto.

Ove brojke potiču iz "Real Estate Pulse" (Nekretninskog pulsa), kvartalnog izveštaja Zagrebačke banke i Arhivanalitika – Ekonomski lab, čiji su autori ekonomski analitičari Velimir Šonje i Ivica Brkljača u saradnji sa Hrvojem Dolencem, direktorom makroekonomske i tržišne analize u Zagrebačkoj banci.

Veća pristupačnost

"Real Estate Pulse" (Nekretninski puls) – kako je najavljeno na prezentaciji – pruža analizu građevinskog sektora i tržišta stambenih nekretnina. Planirano je da se ovaj izveštaj objavljuje kvartalno i bude dostupan putem interneta.

Jedan od ključnih elemenata izveštaja je Indeks pristupačnosti nekretnina (IPN), koji se zasniva na kretanju cena, prihoda i uslova finansiranja. Za razliku od uobičajenih poređenja cena nekretnina i zarada, IPN kao komponentu proračuna uključuje i kamatne stope na stambene kredite; na taj način on meri koji deo prosečne neto zarade odlazi na otplatu kredita za referentnu nekretninu.

"Puls nekretnina" (IPN) je, između ostalog, pokazao da je pristupačnost stanovanja bolja nego što je bila pre 20 godina. Konkretno, indeks je oko 30 procenata iznad nivoa iz 2002. godine – što je rezultat rasta prihoda i zaposlenosti, pada kamatnih stopa i povećanog pristupa stambenim kreditima – uprkos porastu cena stambenih nekretnina.

Prema poslednjim dostupnim podacima, kupovina novoizgrađenog stana od 70 kvadratnih metara danas zahteva u proseku 11,4 godišnje plate, što je 25 procenata manje nego 2008. godine. Cene stambenih nekretnina nastavljaju da rastu, pri čemu cene postojećih nekretnina rastu brže od cena novoizgrađenih.

Kratkoročni trend

U prvom kvartalu ove godine, cene postojećih nekretnina porasle su za 16,1 odsto, dok su cene novih stambenih objekata porasle za 9,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Glavni razlog za to verovatno leži u činjenici da nove nekretnine uglavnom grade investitori koji ne mogu sebi da priušte dugo čekanje na prodaju, dok veoma mali broj prodavaca postojećih nekretnina žuri sa prodajom, te pokazuju slabu spremnost da snize svoje psihološki određene najniže prihvatljive cene.

Uočljive su i regionalne razlike u rastu cena, pri čemu je rast cena duž jadranske obale blago usporio. Šonje je napomenuo da su se pokazatelji pristupačnosti nekretnina blago poboljšali početkom 2026. godine, uprkos kontinuiranom rastu cena stambenih nekretnina.

"Kada se bolje pogleda, samo pristupačnost novogradnje beleži kratkoročni uzlazni trend; međutim, ponuda novoizgrađenih stanova i dalje je nedovoljna u odnosu na potražnju", istakao je on. Dodao je da se moraju stvoriti uslovi za povećanje ponude novih, kvalitetnih nekretnina.