Srbijom haraju tri tipa ove zarazne bolesti: Javlja se iznenada

Najnoviji izveštaj Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" pokazuje da su do sada u našoj zemlji laboratorijski potvrđena tri tipa gripa:

• tip A (N1pdm09)
• A netipizirani
• tip B.

Prvi slučaj gripa u ovoj sezoni potvrđen je u Šumadijskom okrugu još 8. oktobra kod pacijentkinje u Kragujevcu. Kod nje je dijagnostikovan (tip A (N1pdm09)).

Epidemiološki nadzor nad gripom u sezoni 2024/2025. počeo je 30. septembra 2024. godine, od kada se kontinuirano sprovodi monitoring epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja.

U toku 49. izveštajne nedelje, od 2. do 8. decembra 2024. godine, u Srbiji je zabeleženo i 6680 slučajeva oboljenja sličnih gripu. U odnosu na prethodnu nedelju registrovan je nešto niži broj obolelih od oboljenja sličnih gripu, a najviše je obolelih među decom mlađom od 4 godine i u uzrastu od 5 do 14 godina.

U istoj nedelji bilo je 12.834 obolelih od akutnih respiratornih infekcija u Srbiji, što je, kako navode u "Batutu", u poređenju sa prethodnom nedeljom, neđto niži broj i stabilan trend obolevanja od akutnih respiratornih infekcija.

Grip se javlja iznenada

Grip je zarazna bolest koja se prenosi na zdravu osobu kapljicama koje prilikom kašljanja, kijanja i govora izbacuju zaražene osobe, direktnim kontaktom - rukovanjem ili poljupcem, ili u kontaktu sa kontaminiranim predmetima.

Kako je za "Blic zdravlje" objasnila dr Ivana Begović Lazarević, načelnik Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu simptomi gripa se javljaju iznenada, ponekada u roku od nekoliko sati i mogu da traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja, ukoliko se javi komplikacija gripa ili razvije teža forma bolesti.

Uobičajeni simptomi gripa su:

• povišena telesna temperatura
• malaksalost
• glavobolja
• bol u mišićima i zglobovima
• kašalj
• bol u grlu
• pojačana sekrecija iz nosa

Mere prevencije protiv gripa

Vakcina protiv gripa je najsigurniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite od gripa. Vakcinacija protiv gripa se sprovodi u cilju redukovanja obolevanja i umiranja, kao i redukovanja prenošenja virusa gripa u porodici, kolektivu i populaciji.

"Vreme neophodno za sticanje imuniteta je 2 do 3 nedelje nakon davanja vakcine, a trajanje postvakcinalnog imuniteta varira i iznosi 6 do 12 meseci, pa iz toga proizilazi potreba vakcinacije svake godine, kao i zbog varijabilnosti sojeva virusa gripa koji mogu da se menjaju svake godine/sezone", podsećaju iz "Batuta".

Imajući u vidu različitu efikasnost vakcine u odnosu na uzrasne kategorije kod kojih se aplikuje, potrebno je napomenuti da se kod vakcinisanih u slučaju obolevanja razvija blaža klinička slika, kao i da se redukuju moguće teže komplikacije u slučaju obolevanja kod osoba koje su u riziku.

Opšte preventivne mere koje pomažu u sprečavanju širenja virusa gripa:

• Pokrivanje nosa i usta maramicom tokom kašljanja i kijanja, nakon čega se upotrebljena maramica adekvatno odlaže.
• Redovno pranje ruku vodom i sapunom, posebno nakon kašljanja i kijanja. Ukoliko voda nije dostupna, za dezinfekciju ruku se može upotrebiti sredstvo na bazi alkohola.
• Izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta.
• Izbegavanje kontakata sa bolesnim osobama.
• U slučaju obolevanja potrebno je ostati kod kuće i ne ostvarivati kontakte sa drugim ljudima.