Nutricionistkinja upozorava: Ovo je najčešća greška koju pravimo tokom leta

Upravo ove kategorije najviše izložene riziku od dehidratacije, toplotne iscrpljenosti i pogoršanja osnovnih bolesti, pa je pravovremena prevencija ključna.

Jedan od osnovnih saveta odnosi se na ponašanje u najtoplijem delu dana.

Preporuka je da se iz kuće ne izlazi bez preke potrebe u periodu od 10 do 17 časova, kada je sunčevo zračenje najintenzivnije i kada je rizik od pregrevanja organizma najveći. U tom intervalu, kako objašnjava, čak i kratkotrajno izlaganje suncu može dovesti do umora, slabosti i poremećaja termoregulacije.

"Kako bi se izbeglo pregrevanje organizma, neophodan je dovoljan unos tečnosti. Da bismo izbegli pregrevanje organizma neophodan je unos tečnosti minimum 2 litra u toku dana, u kombinaciji sa limunadom. Ipak, posebno voda sama po sebi nije uvek dovoljna, naročito kada dolazi do pojačanog znojenja. Ako se pojačano znojimo, samo voda nije dovoljna da hidrira organizam i vrati energiju, već je potrebno unositi i kombinaciju vode i soli", kaže za RINU Jelena Matković diplomirana nutricionistkinja i magistarka farmacije. 

Shutterstock/Pixel-Shot

Odličan izbor za hidrataciju, kako ističe, predstavlja i sezonsko voće koje sadrži visok procenat vode. Lubenica, dinja i nektarina izdvajaju se kao posebno korisne, jer osim vode sadrže i minerale i prirodne šećere koji brzo pomažu obnavljanje energije i vraćanje elektrolita u ravnotežu.

Posebno upozorava na čestu grešku tokom leta, a to je konzumacija izrazito hladne hrane i pića. Iako u prvi mah donosi osećaj osveženja, efekat na organizam može biti suprotan.

"Ono što obično grešimo svi jeste da težimo da konzumiramo ohlađeno voće, povrće i vodu, jer nam organizam traži rashlađenje, a zapravo činimo potpuno pogrešnu stvar", ističe Matković.

Kako objašnjava, hladna hrana pokreće proces zagrevanja u organizmu, jer telo mora da izjednači temperaturu unetih namirnica sa sopstvenom.

"Unosom hladne hrane i pića momentalno osećamo osveženje, ali ono što se dešava u organima za varenje je sasvim suprotno pri čemu se u organizmu razvija dodatna toplota da bi se temperature izjednačile. Zbog toga dolazi do dodatnog opterećenja organizma i usporavanja digestivnih procesa. Umesto da se osvežimo, na taj način dodatno zagrevamo organizam, i usporavamo enzime za varanje", upozorava Matković.

Shutterstock/Pixel-Shot

Preporuka je, stoga, da voće i povrće budu na sobnoj temperaturi, kao i voda i limunada, kako bi se izbegao dodatni stres za organizam i omogućilo bolje varenje i prirodnija termoregulacija. Ishrana tokom leta, kako zaključuje nutricionistkinja, treba da bude zasnovana na sezonskim namirnicama koje su u tom periodu najdostupnije i najkorisnije za organizam.

Posebno preporučuje salate od sezonskog povrća u kombinaciji sa niskomasnim sirevima i jajima, koje predstavljaju uravnotežen obrok.

"Salate od sezonskog povrća i niskomasnih sireva i jaja su prava kombinacija svih potrebnih nutrijenata a pri tome čine odličnu hidrataciju organizma", zaključuje Matković, naglašavajući da pravilna ishrana tokom vrućina može značajno doprineti boljem opštem stanju i lakšem podnošenju visokih temperatura.