Sony u problemu: Tvrde da igre nisu vaše, ali jedan dokaz ih opasno potapa

Sony je u tužbi oko vlasništva tvrdio da ljudi zapravo nisu vlasnici svojih digitalnih kupovina. Međutim, čini se da to protivreči 44 primera koja je dokumentovao Consumer Rights Wiki, od kojih svi jasno prikazuju kako ovaj gejming gigant navodi da su ljudi, u stvari, "vlasnici" svojih igara.

Ova kolekcija obuhvata PlayStation stranice za podršku, listinge u prodavnici i zvanične blog objave, uz aktivne linkove, arhivirane snimke i istaknute snimke ekrana koji tačno pokazuju gde Sony koristi terminologiju vlasništva.

Projekat potiče od zajednice okupljene oko sajta Consumer Rights Wiki, koji je osnovao zagovornik prava potrošača Luis Rosman. Njihova kolekcija pokriva članke za podršku, promotivne stranice, listinge u prodavnici i zvanične blog objave, pri čemu svi pokazuju da se rečnik koji sugeriše vlasništvo prostire znatno dalje od samog dugmeta za plaćanje.

Jedan posebno jasan primer pojavljuje se u Sony-jevim uputstvima za nadogradnju PS4 igara na njihove PS5 verzije. Stranica se izričito poziva na odgovarajuću "digitalnu PS4 igru koju već posedujete". To ostavlja malo prostora za tvrdnju da se ta formulacija odnosi isključivo na fizičke diskove.

Tu je i Sony-jevo objašnjenje njegovog sistema ocenjivanja na PlayStation Store-u. U blog objavi iz avgusta 2025. godine, kompanija je navela da igrači "moraju biti vlasnici igre pre nego što ostave ocenu". Čini se da je vlasništvo savršeno koristan koncept kada se objašnjava ko ima pravo da ostavi recenziju.

Tužbu su u junu podnela četiri kupca iz Kalifornije koji tvrde da Sony-jev proces naplate ne predočava adekvatno da njihove kupovine zapravo predstavljaju opozive licence. Oni navode da je obaveštenje o licenciranju sitno i nedovoljno uočljivo, dok dugmad poput "Kupi odmah" (Buy Now) i "Potvrdi kupovinu" (Confirm Purchase) sugerišu vlasništvo.

Kalifornijski zakon AB 2426, koji je stupio na snagu u januaru 2025. godine, ograničava takav rečnik osim ako prodavci ne dobiju obaveznu potvrdu ili ne obezbede jasno i uočljivo obaveštenje o licenciranju. Spor se odnosi na to šta se kupcima govori prilikom plaćanja igara, a ne na to da li kupovina primerka prenosi intelektualnu svojinu izdavača.

Sony tvrdi da njegovi uslovi licenciranja čine ovaj aranžman jasnim i da "razumni potrošači ne bi bili dovedeni u zabludu". Međutim, primeri sa viki stranice svakako ilustruju zašto bi ljudi mislili da su zaista vlasnici tih artikala.

Druge digitalne prodavnice bile su jasnije po pitanju vlasništva. Steam je u oktobru 2024. dodao obaveštenje u korpi za kupovinu u kom objašnjava da digitalne kupovine donose licence. Ubisoft je koristio sličnu odbranu zasnovanu na licenciranju nakon što je gašenje igre The Crew ostavilo kupce bez mogućnosti da je igraju.

Za sada, Sony traži pojedinačnu arbitražu, pozivajući se na uslove za koje navodi da su ih sva četiri tužioca prihvatila bez odustajanja. Alternativno je zatražio odbacivanje tužbe, a ročište je zakazano za 1. oktobar. Ostaje da se vidi da li će kolekcija ovog vikija uticati na postupak, ali svakako doprinosi sve većoj PR noćnoj mori u kojoj se Sony našao.