Norveška ne zna šta da radi: Pametne naočare sve veći problem

Ovaj potez pokazuje da bi jedna od tehnološki najnaprednijih evropskih država mogla među prvima da uvede konkretna pravila za uređaje koji omogućavaju neprimetno snimanje ljudi u javnom prostoru.

Norveška ministarka za digitalizaciju Karijane Tung izjavila je da vlada želi da reguliše upotrebu nosivih uređaja sa ugrađenim kamerama, uključujući pametne naočare kompanija Meta i Snap, prenosi Bug.

Ovi uređaji povezani su sa internetom i opremljeni kamerama, a budući modeli mogli bi da dobiju i napredne AI funkcije, uključujući prepoznavanje lica. Upravo to izaziva zabrinutost organizacija koje se bave zaštitom privatnosti i građanskih sloboda.

tete_escape / Shutterstock.com

"Postoji jasan trend spajanja veštačke inteligencije sa kamerama i mikrofonima ugrađenim u naočare, slušalice, kape i druge predmete koje koristimo u svakodnevnom životu. Moramo sprečiti da se ova oprema koristi za nadzor drugih ljudi na javnim mestima", izjavila je Tung.

Zabrana prepoznavanja lica?

Norveška vlada za sada ne razmatra potpunu zabranu pametnih naočara, već ograničavanje njihovih najinvazivnijih funkcija. Jedna od ključnih mera o kojoj se govori jeste zabrana korišćenja funkcije prepoznavanja lica nad drugim osobama u javnom prostoru.

Tung planira i formiranje stručne grupe koja bi vladi trebalo da predloži mere za bolju zaštitu prava građana na privatnost. Inicijativu su već podržali norveški organ za zaštitu podataka Datatilsynet i Norveško potrošačko veće.

JLPPA / Bestimage / Profimedia

Potrošačko veće čak je pozvalo prodavce da privremeno obustave prodaju pametnih naočara dok se ne uspostavi jasan pravni okvir za njihovo korišćenje.

Zabrinutost zbog pametnih naočara sa kamerama nije ograničena samo na Norvešku - regulatori i institucije širom sveta pokušavaju da pronađu ravnotežu između tehnoloških inovacija i prava građana na privatnost.

Evropski odbor za zaštitu podataka priprema preporuke koje bi trebalo da se odnose na ovu vrstu tehnologije, dok su regulatorna tela u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Irskoj već pokrenula različite postupke i istrage.

Joan Cros/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Nemačke vlasti čak razmatraju mogućnost potpunije zabrane određenih uređaja, uz obrazloženje da bi mogli da krše zakone koji regulišu korišćenje skrivenih uređaja za snimanje.

Slična ograničenja već postoje

U Velikoj Britaniji i SAD pametne naočare nisu dozvoljene u pojedinim sudnicama, dok su zabrane uvele i brojne privatne kompanije, restorani i pozorišta.

Na saveznom nivou SAD za sada ne postoji jedinstven zakon koji reguliše ovu oblast, ali pojedine države već pripremaju sopstvena pravila.

Pensilvanija razmatra zakon koji bi zahtevao jasan vizuelni indikator kada uređaj snima, dok se u Kaliforniji razmatra zabrana snimanja na mestima gde postoji opravdano očekivanje privatnosti.

U Južnoj Koreji i Kini. problem je dobio drugačiji oblik. Vlasti su morale da pooštre pravila tokom ispita nakon slučajeva varanja uz pomoć pametnih naočara, dok je Kineska akademija za informacione i komunikacione tehnologije objavila dobrovoljni kodeks privatnosti za AI naočare.