Ponosni na srpsko nasleđe: 56. put održana manifestacija "Prođoh Levač, prođoh Šumadiju"

Saborski dani u Kaleniću već 56 godina čuvaju srpsku tradiciju saborovanja i autentično narodno stvarala&scaron;tvo &Scaron;umadije i Pomoravlja. U porti manastira ponovo su se okupili čuvari starih običaja, folklora, narodnih no&scaron;nji, pesama, zdravica i zanata.Posebnu pažnju posetilaca privukle su &scaron;arene narodne no&scaron;nje, koje su sa ponosom nosili i najmlađi i vreme&scaron;ni sabora&scaron;i.&quot;Na sebi imam &scaron;umadijsku no&scaron;nju, a čine je opanci, čarape, suknja, kecelja, jelek, tkanice i ma&scaron;na&quot;, objasnila je Danijela Milojević iz Lepojevića.Sabor je i ove godine pokazao da interesovanje za izvorno stvarala&scaron;tvo nije nestalo. U očuvanju tradicije učestvuju brojna kulturnoumetnička dru&scaron;tva, čiji članovi kroz igru, pesmu i druženje prenose običaje na mlađe generacije.Ena Stiković iz Ora&scaron;ja ističe da članove njenog kulturnoumetničkog dru&scaron;tva, osim ljubavi prema folkloru, povezuje i prijateljstvo.&quot;Svi se družimo, zajedno odlazimo na nastupe i ba&scaron; nam je lepo&quot;, kaže ona.Među učesnicima je bio i Dragan Marković, koji smatra da ovakve manifestacije imaju veliki značaj za predstavljanje srpske kulture i očuvanje nacionalnog identiteta.&quot;Drago mi je &scaron;to na ovaj način čuvamo izvorno stvarala&scaron;tvo i srpski folklor i promovi&scaron;emo Srbiju. Ima i mladih koji neguju tradiciju, pa se nadam da će ovaj festival trajati jo&scaron; najmanje ovoliko&quot;, rekao je Marković.Saborski dani nekada su bili prilika da se stanovnici Levča odmore od radova u polju, pokažu lepotu narodnih no&scaron;nji i odmere umeće u kolu. Danas okupljaju i udruženja iz različitih krajeva Srbije, koja od zaborava čuvaju stare zanate i ve&scaron;tinu izrade rukotvorina.Članovi Udruženja &quot;Na&scaron;a priča&quot; iz Požege redovno učestvuju na manifestaciji, kojoj se, kako kažu, raduju tokom čitave godine.&quot;Veoma volimo da dolazimo zbog okruženja manastira, ljudi i same manifestacije. Svake godine razmi&scaron;ljamo kada ćemo ponovo doći i o tome često razgovaramo u na&scaron;oj radionici&quot;, navela je Miljanka Filipović.Sličan cilj ima i Udruženje &quot;Sestra Jelica&quot; iz Malog Crnića, čija članica Marijana Veljković kaže da je, pored očuvanja tradicije, značajno i povezivanje ljudi iz različitih krajeva.&quot;Cilj nam je druženje, ali i da na&scaron;e običaje i kulturu predstavimo drugima&quot;, istakla je Veljkovićeva.Po tradiciji, tokom saborskih dana birane su najlep&scaron;a narodna no&scaron;nja, najduža pletenica i najduži brkovi. Među najzapaženijim učesnicima bio je Zoran Lazarević iz Ni&scaron;a, čiji su brkovi pro&scaron;le godine dostigli dužinu od dva metra i 36 centimetara. Ove godine bili su dugi metar i 20 centimetara.Vi&scaron;e od pola veka sabora&scaron;i u Levču neguju manifestaciju onako kako ju je zamislio njen osnivač, sakupljač narodnih umotvorina, učitelj i pisac Brativoje Mraković &ndash; da se bar u vreme sabora u Levač vrate oni koji su iz njega oti&scaron;li i da se od zaborava sačuva bogatstvo narodnog stvarala&scaron;tva.Sabor otvorio ministar GlamočićSabor koji je zatvoren juče otvorio je ministar poljoprivrede, &scaron;umarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić, koji je istakao da je očuvanje srpskog sela pitanje budućnosti Srbije.Glamočić je u porti manastira Kalenić naglasio da je očuvanje sela neodvojivo od očuvanja tradicije, kulture, duhovnosti i uslova za dostojanstven život ljudi koji u njemu žive, saop&scaron;teno je danas iz Ministarstva poljoprivrede, &scaron;umarstva i vodoprivrede.Ministar Glamočić je poručio da tradicija živi samo onda kada se prenosi sa generacije na generaciju i kada postoje ljudi koji su spremni da čuvaju pesmu, igru, običaje i nasleđe svoga kraja.&quot;Najveća opasnost za na&scaron;a sela nije to &scaron;to će biti zaboravljena neka pesma ili običaj. Najveća opasnost je da ne bude ljudi koji će tu pesmu pevati i koji će imati kome da je prenesu. Zato očuvanje sela nije zadatak jednog ministarstva, već čitavog dru&scaron;tva&ldquo;, poručio je Glamočić.On je naglasio da selo ne sme da se posmatra isključivo kao mesto proizvodnje hrane, već kao prostor u kom se odvija život, stvaraju porodice, čuvaju kultura i identitet i gradi budućnost.&quot;Ne možemo od mladih ljudi očekivati da ostanu na selu samo zato &scaron;to su tu živeli njihovi preci. Moramo im obezbediti uslove da upravo tu vide svoju budućnost &ndash; dobre puteve, &scaron;kole, zdravstvenu za&scaron;titu, savremenu infrastrukturu i priliku da svojim radom uspe&scaron;no žive&ldquo;, istakao je on.Govoreći o Levču, ministar je istakao da ovaj kraj predstavlja primer kako se vredan rad, tradicija i poljoprivreda međusobno dopunjuju.

Ponosni na srpsko nasleđe: 56. put održana manifestacija "Prođoh Levač, prođoh Šumadiju"

1 Komentari

Najnovije

Zrenjanin u selu vidi šansu: Belo blato pokazalo put i postalo ozbiljan konkurent

Toplotni talas ugrozio rod kukuruza u Šumadiji: Usevi bez kiše mogu ostati bez prinosa

Kragujevac obeležava 190 godina od otvaranja prve apoteke u obnovljenoj Srbiji

Počelo projektovanje nove ulice u Nišu: Trebalo bi da rastereti jednu od najprometnijih trasa

Jurio 234 km/h putem kod Merošine: Policija mu oduzela motocikl

Ponosni na srpsko nasleđe: 56. put održana manifestacija "Prođoh Levač, prođoh Šumadiju"

1 Komentari

B92 na društvenim mrežama

Najnovije

Zrenjanin u selu vidi šansu: Belo blato pokazalo put i postalo ozbiljan konkurent

Toplotni talas ugrozio rod kukuruza u Šumadiji: Usevi bez kiše mogu ostati bez prinosa

Kragujevac obeležava 190 godina od otvaranja prve apoteke u obnovljenoj Srbiji

Počelo projektovanje nove ulice u Nišu: Trebalo bi da rastereti jednu od najprometnijih trasa

Jurio 234 km/h putem kod Merošine: Policija mu oduzela motocikl