Najbolji risari pokazali umeće: Sačuvali jednu od najlepših tradicija subotičkog kraja

Tradicionalno nadmetanje u ručnom ko&scaron;enju žita i ove godine okupilo je brojne risarske parove, ljubitelje običaja i posetioce koji su imali priliku da dožive duh nekada&scaron;nje žetve i upoznaju bogato nasleđe bunjevačkih Hrvata.Takmičenje je, prema vi&scaron;edecenijskoj tradiciji, počelo u ranim jutarnjim časovima. Nakon risarskog doručka, učesnici obučeni u autentične narodne no&scaron;nje, sa tradicionalnim alatima za žetvu, iza&scaron;li su na njivu gde je manifestaciju zvonom svečano otvorio Stipan Kujundžić, dugogodi&scaron;nji učesnik i vi&scaron;estruki pobednik u ručnom ko&scaron;enju žita.Foto: Igor Preradović / Subotica.rsPredsednik Udruženja bunjevačkih Hrvata &quot;Dužijanca&quot;, Andrija Ani&scaron;ić, podsetio je da se ove godine obeležava 116 godina od prve javne Dužijance i istakao da Takmičenje risara ima važnu ulogu u očuvanju uspomene na težak rad nekada&scaron;njih risara i preno&scaron;enju tog nasleđa mlađim generacijama.U ime Grada Subotice prisutnima se obratila Josipa Vojnić Tunić, naglasiv&scaron;i da je Dužijanca jedan od najprepoznatljivijih kulturnih simbola grada i manifestacija na koju je Subotica posebno ponosna.&quot;Risarima i risaru&scaron;ama zahvaljujem &scaron;to svojim trudom čuvaju od zaborava jedan od najtežih, ali i najvažnijih poslova na&scaron;ih zemljoradnika. Grad Subotica prepoznaje značaj Dužijance i nastaviće da pruža snažnu podr&scaron;ku njenom očuvanju&quot;, poručila je Vojnić Tunić.Foto: Igor Preradović / Subotica.rsNovina u takmičenjuOvogodi&scaron;nje Takmičenje risara donelo je i novinu u progla&scaron;enju pobednika. Umesto dosada&scaron;nja tri mesta, priznanja su dodeljena u &scaron;est posebnih kategorija koje vrednuju različite ve&scaron;tine i elemente tradicionalnog risarskog posla.Za najlep&scaron;e povezani snop nagrađeni su Pavo Marojević, Jadranka &Scaron;imoković i Ivo Marojević. Priznanje za najlep&scaron;e sadevenu krstinu osvojili su Marijan Marcikić i Joca Vuković, koji su ujedno poneli i titulu najboljeg risarskog para ovogodi&scaron;njeg takmičenja. Za najlep&scaron;e poko&scaron;eno žito progla&scaron;eni su Aleksandar Rukavina i Marija Milodanović, dok su najbrže poko&scaron;eno žito ostvarili Petar Tikvicki i Ruža Juhas. Priznanje za najautentičniju risarsku no&scaron;nju pripalo je Đuri Dominkoviću i Ivanki Ognjanović, a za najautentičniji risarski alat Radovanu Nerandžiću i Aleksandri Rajičević.Foto: Igor Preradović / Subotica.rsTakmičariPored domaćih takmičara, na njivi su se nadmetali i risari iz Đurđina, Žednika, Subotice, Županje, Gornjih Hrgova, Mužlje i Crne Bare. U revijalnom delu programa svoje umeće pokazali su i najmlađi učesnici, potvrđujući da se tradicija uspe&scaron;no prenosi na nove generacije.Veliku pažnju privuklo je i takmičenje u kuvanju tarane. Najukusniju taranu pripremila je ekipa &bdquo;Magazijoneri&ldquo;, koju su činili Marijan Stantić i Josip Skenderović. Drugo mesto osvojila je ekipa &quot;DVD Tavankut &ndash; Vatrogasci&ldquo;, dok je treće pripalo ekipi &quot;DVD Đurđin&quot;.Tokom dana posetioci su mogli da prisustvuju prikazu tradicionalne kosidbe, pletenju užadi, sadevanju krstina, radu starih poljoprivrednih ma&scaron;ina i vr&scaron;alice, folklornom programu Hrvatskog kulturnog centra &quot;Bunjevačko kolo&quot;, kao i da obiđu &scaron;tandove sa rukotvorinama i domaćim proizvodima.Foto: Igor Preradović / Subotica.rsPosebno mesto, kao i svake godine, zauzeo je risarski ručak na kojem su služeni domaći hleb, slanina, kiselo mleko, crni luk i paprika, koje su pripremile vredne članice Udruženja bunjevačkih Hrvata &quot;Dužijanca&quot;.Ovogodi&scaron;nji domaćini Takmičenja risara bili su Tomislav i Tereza Vidaković Mukić, dok je Petru Tikvickom uručena zahvalnica za tri decenije neprekidnog uče&scaron;ća na ovoj manifestaciji, kao priznanje za dugogodi&scaron;nji doprinos očuvanju jedne od najlep&scaron;ih tradicija subotičkog kraja.

Najbolji risari pokazali umeće: Sačuvali jednu od najlepših tradicija subotičkog kraja

0 Komentari