Selo nadomak Niša ima samo 4 stanovnika: Stanovnici kažu da žive bolje nego ikad

Manastir, selo sme&scaron;teno svega nekoliko kilometara od Ni&scaron;ke Banje i oko 12 kilometara od Ni&scaron;a, nekada je imalo vi&scaron;e od stotinu stanovnika. Danas je gotovo pusto, ali nekoliko ljudi koji su odlučili da ostanu ili se dosele tvrde da nigde ne bi menjali život koji su prona&scaron;li među zelenilom, voćnjacima i obalom Ni&scaron;ave.Za njih ovo nije napu&scaron;teno selo, već mesto gde su ponovo prona&scaron;li vreme za sebe.Selo koje je izgubilo većinu stanovnika, ali nije izgubilo du&scaron;u Prema popisu nakon Drugog svetskog rata, u Manastiru su živela 122 stanovnika. Kao i mnoga druga sela u Srbiji, tokom druge polovine 20. veka počelo je da ostaje bez ljudi.U potrazi za sigurnijim poslom i boljim uslovima života, mnoge porodice su se tokom &scaron;ezdesetih godina preselile u Ni&scaron; ili obližnji Prosek.Ipak, lepota ovog kraja nije ostala neprimećena. Tokom osamdesetih godina Ni&scaron;lije su u selu izgradile oko 60 vikendica, a nekoliko ljudi odlučilo je da tu napravi i svoj stalni dom.Među njima je i Miroljub Jovanović, koji se iz Ni&scaron;a u Manastir preselio 2004. godine prenosi ona. telegraf.Život bez gradske gužve prona&scaron;ao nakon gubitka posla Miroljub Jovanović, nekada&scaron;nji radnik fabrike pumpi &quot;Jastrebac&quot;, danas živi jednostavno i kaže da ga je život u selu naučio drugačijem ritmu.Nakon &scaron;to je ostao bez posla, preselio se u vikendicu koju su njegovi roditelji počeli da grade jo&scaron; sedamdesetih godina.&quot;Nisam od preduzeća dobio stan, ostali su mi dužni vi&scaron;e plata. Nisam imao kud i do&scaron;ao sam u vikendicu&quot;, ispričao je Jovanović.Danas se izdržava od socijalne pomoći i sakupljanja sekundarnih sirovina, a deo hrane obezbeđuje obrađujući malu ba&scaron;tu kod Ni&scaron;ave u obližnjem Proseku.Kako kaže, veliku podr&scaron;ku pružaju mu i monasi iz manastira Svetog Nikole.Iz gradske svakodnevice preselili se u &quot;raj&quot; pored Ni&scaron;ave Bračni par Gordana i Branislav Đorđević u Manastir nije do&scaron;ao zbog nužde, već zbog želje da život provede bliže prirodi.Na placu od 12 ari napravili su kuću i uredili dvori&scaron;te koje je danas njihova mala oaza.Kada su stigli, kako kažu, dočekala ih je prava divljina.&quot;Bila je to prava džungla i zmijarnik. Koprive su bile od dva metra. Sve smo to očistili i otkopali čitavo brdo da bi napravili prostrano dvori&scaron;te&quot;, rekao je Branislav.Kuću i potporne zidove gradili su sami, bez velike mehanizacije. Beton su, kako navodi, nosili u kofama, korak po korak stvarajući prostor u kojem danas uživaju.Njegova porodica ga posećuje, deca im donose namirnice, a oni uspevaju i da u&scaron;tede deo penzije koju kasnije pomažu deci.Njegova supruga Gordana kaže da joj gradski život gotovo uop&scaron;te ne nedostaje. Za dve godine je, kako navodi, samo nekoliko puta oti&scaron;la u Ni&scaron;.Najvi&scaron;e vremena posvećuje cveću, a njeno dvori&scaron;te krase stotine lala i perunika.&quot;Imam i svoju stenu sa najrazličitijim cvećem koja je najlep&scaron;a u proleće&quot;, rekla je Gordana.Selo dobilo ime po manastiru starom vekovima Manastir je ime dobio po crkvi posvećenoj letnjem Svetom Nikoli, odnosno prenosu mo&scaron;tiju Svetog oca Nikolaja.Prema istorijskim tragovima, crkva je na prostoru nekada&scaron;njeg manastira podignuta 1838. godine, a oko nje je kasnije nastalo i selo.Prvi stanovnici bili su Srbi doseljeni sa prostora Kosova i Metohije.Prema narodnom predanju, Manastir je jedno od retkih sela na jugu Srbije u koje tokom osmanske vladavine Turci nikada nisu kročili.Danas, iako u njemu živi tek nekolicina ljudi, ovo malo mesto u Sićevačkoj klisuri čuva priču o drugačijem životu - onom u kojem nema gradske buke, ali ima prirode, rada i mira.

Selo nadomak Niša ima samo 4 stanovnika: Stanovnici kažu da žive bolje nego ikad

0 Komentari