Vlasnik Lidla ima novi plan: Rađa se evropska Silicijumska dolina

Kada Bernd Vagner obilazi novo sedi&scaron;te kompanije, ne krije odu&scaron;evljenje i izgovara rečenice poput: &quot;Sedam puta vi&scaron;e čelika nego &scaron;to je utro&scaron;eno za izgradnju Ajfelovog tornja&quot; ili &quot;Kablovi odavde do Napulja&quot;.Vagner je zadužen za poslovanje u oblasti klaud usluga i prodaju u kompaniji &Scaron;varc Didžits. Ogromne količine čelika i kablova ugrađene su u novo sedi&scaron;te, koje će zvanično biti otvoreno 21. jula 2026. godine.Kompleks namenjen za 3.500 zaposlenih, sa vrtićem, restoranom i fitnes-centrom, podseća na centrale Amazona, Epla ili Gugla: na uzvi&scaron;enju se nalazi pet vi&scaron;espratnih staklenih zgrada u obliku saća, elegantno zaobljenih linija. U sredi&scaron;tu takozvanog &quot;Kampusa &Scaron;varc Didžits&quot; nalazi se malo jezero, mnogo zelenila i klupe za sedenje u hladu. &quot;Ovo je poruka. Imamo &scaron;ta da pokažemo u poređenju sa Guglom ili drugim&quot;, kaže Vagner, pi&scaron;e DW.Od supermarketa do digitalizacijeNovo sedi&scaron;te, međutim, ne nalazi se u Kaliforniji, već u Bad Fridrihshalu, gradiću na jugu Nemačke. Odavde nije daleko do Hajlbrona, rodnog grada verovatno najbogatijeg Nemca, Ditera &Scaron;varca, koji danas ima 86 godina. Upravo je u Hajlbronu počeo da gradi svoju imperiju Lidl. Vi&scaron;e od 600.000 ljudi &scaron;irom sveta radi u kompanijama koje posluju u okviru Grupe &Scaron;varc.Koncern je pre svega rastao zahvaljujući supermarketima Lidl i Kaufland. Međutim, po&scaron;to Grupa &Scaron;varc najradije sve radi sama, &scaron;iri se u svim pravcima: proizvodnja hrane, upravljanje otpadom, reciklaža, a sada i digitalizacija.Pro&scaron;le godine Grupa &Scaron;varc ostvarila je promet od gotovo 185 milijardi evra &ndash; vi&scaron;e nego SAP, Mercedes ili Bajer. Jedino je Folksvagen u Nemačkoj tokom 2025. godine ostvario veći prihod.Do sada je Grupa &Scaron;varc važila za zatvorenu kompaniju: pre svega se nije govorilo o njenom osnivaču Diteru &Scaron;varcu. Do danas postoji veoma malo njegovih fotografija. Navodno, po Hajlbronu može slobodno da se kreće, a da ga niko ne prepozna.Grupa &Scaron;varc ulaže u NemačkuSada Grupa &Scaron;varc dospeva u centar pažnje zbog nove priče. Ta priča počinje u kompaniji &Scaron;varc Didžits i govori o digitalnoj nezavisnosti i Nemačkoj kao poslovnoj lokaciji. &quot;Ako ne sedite za stolom, postaćete deo jelovnika&quot;, kaže Bernd Vagner u svojoj klimatizovanoj kancelariji.Dok se &Scaron;varc Didžits prethodnih godina pre svega bavio informacionim tehnologijama za 14.500 supermarketa &scaron;irom sveta, kompanija sada svoje klaud i bezbednosne usluge nudi i drugim preduzećima i državnim institucijama.Longfin Media / Shutterstock.comNa taj način kompanija želi da doprinese tome da Nemačka i Evropa ponovo zauzmu mesto za stolom i da ne budu potpuno zavisne od tehnologije iz Sjedinjenih Američkih Država ili Kine, kaže Vagner: &quot;Želimo da Evropi vratimo sposobnost samostalnog delovanja.&quot;Takav pravac razvoja prati aktuelne trendove. Kompanija trenutno jedan za drugim dobija velike poslove. Među njenim klijentima i partnerima nalaze se, između ostalih, Vlada Holandije, nemačka ministarstva i Fudbalski savez Nemačke.U &Scaron;prevaldu, oko sat vremena vožnje južno od Berlina, &Scaron;varc Didžits gradi centar za obradu podataka. Sa investicijom od 11 milijardi evra, to je najveće pojedinačno ulaganje u istoriji koncerna.Koliko je ko&scaron;tala izgradnja novog sedi&scaron;ta u Bad Fridrihshalu, u kompaniji ne žele da otkriju. Jasno je samo da nova centrala treba da zadrži stručnjake iz oblasti informacionih tehnologija, a možda i da privuče nove. Poruka je jasna: za&scaron;to odlaziti u skupu Silicijumsku dolinu kada se i na jugu Nemačke može raditi na budućnosti?Hajlbron postaje grad znanjaDa se uspeh može postići samo uz ljude, talente i obrazovanje, milijarder Diter &Scaron;varc shvatio je veoma rano. Od 1999. godine postoji Fondacija Ditera &Scaron;varca, koja se pre svega zalaže za obrazovanje, nauku, istraživanja i preduzetni&scaron;tvo. Ko pro&scaron;eta Hajlbronom može da vidi kako se ovde stvaraju talenti budućnosti.Jedan od primera je Obrazovni kampus Fondacije Ditera &Scaron;varca. Ovde brojne nemačke naučnoistraživačke ustanove &scaron;koluju oko 8.000 studenata, a plan je da ih bude znatno vi&scaron;e.Od 2014. godine Mergel je gradonačelnik grada sa vi&scaron;e od 130.000 stanovnika. Ni on ne govori mnogo o Ditru &Scaron;varcu, velikom meceni iz senke koji i dalje živi u gradu. &quot;Svako ima pravo na anonimnost.&quot;Nedaleko od kampusa nalazi se Eksperimenta &ndash; prema sopstvenim navodima najveći naučni centar u Nemačkoj. Ovde posetioci mogu uživo da dožive ve&scaron;tačku inteligenciju i tehnologiju. Eksperimenta je istovremeno simbol Hajlbrona i velika turistička atrakcija.Gradonačelnik Hajlbrona Hari Mergel učestvovao je pre 20 godina, na drugoj funkciji, u pokretanju izgradnje Eksperimente. Jedan od najvećih finansijera tada bila je Fondacija Ditera &Scaron;varca.Megaprojekat kampusa za ve&scaron;tačku inteligenciju IPAIIpak, može da otkrije sledeće: &quot;Grupa &Scaron;varc i Fondacija Ditera &Scaron;varca imaju odlučujuću ulogu kada je reč o transformaciji u grad znanja&quot;, kaže Mergel u svojoj kancelariji u staroj gradskoj većnici Hajlbrona.Promena o kojoj govori već je vidljiva. Hajlbron, koji su njegovi stanovnici nekada u &scaron;ali nazivali i &quot;Hajlbronks&quot;, danas se u pojedinim rang-listama smatra gradom sa najvećom kupovnom moći u Nemačkoj.Doseljavanje Indijaca i Kineza takođe ukazuje na to da poslovi u oblasti informacionih tehnologija privlače ljude u Hajlbron.Tome se pridružuje i megaprojekat koji bi u narednim godinama trebalo da grad učini jo&scaron; poznatijim na međunarodnom planu: sa &quot;Inovacionim parkom za ve&scaron;tačku inteligenciju&quot; (Innovation Park Artificial Intelligence), skraćeno IPAI, Hajlbron želi da igra u istoj ligi sa Londonom i Parizom.Nadomak grada trebalo bi da radi i istražuje do 5.000 ljudi. Prve zgrade biće otvorene 2027. godine. I u ovom projektu značajnu ulogu imaju Fondacija Ditera &Scaron;varca i Grupa &Scaron;varc.Na pitanje o tro&scaron;kovima projekta, nadležni ne žele da odgovore. IPAI kao mreža aktivan je jo&scaron; od 2022. godine. U međuvremenu oko 140 kompanija i partnera u Hajlbronu radi na razvoju ve&scaron;tačke inteligencije.Hari Mergel će ostati gradonačelnik do 2030. godine. Iako jo&scaron; niko ne zna koliko brzo će se ve&scaron;tačka inteligencija razvijati, &quot;neće postojati nijedna kompanija, nijedna privredna grana niti državna uprava koja će moći uspe&scaron;no da funkcioni&scaron;e bez ve&scaron;tačke inteligencije&quot;, kaže Mergel. Zato je IPAI za &quot;ovaj region svojevrsna polisa životnog osiguranja&quot;, dodaje Mergel i zaključuje: &quot;U Hajlbronu se gradi budućnost.&quot;&quot;Ovde smo da bismo tu i ostali&quot;Od gradske većnice u Hajlbronu do centrale kompanije &Scaron;varc Didžits automobilom se stiže za petnaest minuta. Ovde robot-kuvar i tokom noći priprema &scaron;est različitih jela za IT stručnjake budućnosti.&quot;Ovaj region će veoma brzo postati najveći centar za razvoj ve&scaron;tačke inteligencije u Nemačkoj i Evropi&quot;, uveren je direktor prodaje Bernd Vagner. U kompaniji &Scaron;varc Didžits oni bi trebalo da pronađu svoje mesto.Ali može li ova kompanija zaista da parira tehnolo&scaron;kim gigantima? Amazon je, na primer, samo u poslovanju sa klaud uslugama tokom protekle godine ostvario prihod od 135 milijardi dolara. &Scaron;varc Didžits, sa svim svojim aktivnostima, ostvaruje promet od 2,2 milijarde evra.&quot;Ovde smo da bismo tu i ostali&quot;, samouvereno kaže Bernd Vagner. Prilike će se, smatra on, otvoriti na trži&scaron;tu. Nemačkoj i Evropi hitno su potrebna nezavisna re&scaron;enja u oblasti informacionih tehnologija.Vagnerov apel za digitalnu nezavisnost delimično deluje i kao strategija odnosa s javno&scaron;ću. Ipak, osnivač Lidla Ditеr &Scaron;varc već je vi&scaron;e puta pokazao da poseduje dugoročnu viziju i izuzetan poslovni instinkt. Nije slučajno &scaron;to je Grupa &Scaron;varc danas najveći maloprodajni lanac u Evropi i četvrti po veličini u svetu. Zato je sasvim moguće da će velika tehnolo&scaron;ka opklada najbogatijeg Nemca na kraju biti uspe&scaron;na.

Vlasnik Lidla ima novi plan: Rađa se evropska Silicijumska dolina

0 Komentari