Evo kako Nemci rešavaju problem lažnih bolovanja

Time je otvorio jednu od najosetljivijih ekonomskih i socijalnih tema u toj zemlji. Zbog toga je nemačka vlada najavila ukidanje telefonskog otvaranja bolovanja i uvođenje obaveze da zaposleni već prvog dana bolesti dostavi lekarsku potvrdu, kako bi u okviru novih ekonomskih i radnih reformi povećala konkurentnost najveće evropske ekonomije.Problem sa zloupotrebom bolovanja prisutan je i u Srbiji, na &scaron;ta su jo&scaron; pro&scaron;le godine ukazivali u Privrednoj komori Srbije (PKS). Prema anketi PKS, u 133 kompanije proveravano je kori&scaron;ćenje prava zaposlenih na bolovanje, kako bi se razmotrilo pokretanje vanrednog nadzora, opravdanost odsustava sa posla i usklađenost sa važećim propisima.Najveći procenat odsustava sa rada zabeležen je u januaru i julu, a najvi&scaron;e podataka stiglo je iz Vojvodine, &Scaron;umadije, kao i iz Zapadne, Južne i Istočne Srbije, navodi se na portalu PKS &quot;BizSrbija&quot;. Po delatnostima, najzastuplјenije su metalska i elektroindustrija, tekstilna, bilјno-prehrambena, &scaron;umarstvo i komunalne službe. U pojedinim kompanijama zloupotrebe bolovanja dostigle su takav nivo da su, tokom letnjih meseci, bili primorani da obustave rad u pogonima.Srpska privreda re&scaron;enje ovog problema vidi u skraćenju perioda u kojem je poslodavac obavezan da isplati naknadu za bolovanje i u efikasnijim mehanizmima provere privremene sprečenosti za rad, doslednijem uvažavanju propisanih medicinskih standarda za određivanje bolovanja i doslednoj primeni zakona u pogledu kaznene politike.Nova nemačka vlada ovu temu ne predstavlja kao pitanje discipline zaposlenih, već kao jedan od faktora koji utiču na međunarodnu konkurentnost zemlje. Merc je vi&scaron;e puta istakao da je Nemačka poslednjih godina izgubila deo svoje ekonomske snage u odnosu na Sjedinjene Američke Države i azijske privrede, a da je rast broja dana provedenih na bolovanju jedan od razloga zbog kojih kompanije teže održavaju produktivnost.Prema izve&scaron;taju nemačke vlade, koji prenosi Bild, svaki zaposleni u Nemačkoj tokom 2024. godine bio je odsutan sa posla u proseku 20,8 dana. To je gotovo četiri dana vi&scaron;e nego 2020. godine. Na nivou cele zemlje to znači čak 881,5 miliona dana bolovanja tokom samo jedne godine.Prema podacima nemačke vlade, proizvodni gubici izazvani odsustvom zaposlenih dostigli su pro&scaron;le godine 134 milijarde evra, dok su tro&scaron;kovi naknada zarada tokom bolovanja porasli na 72,3 milijarde evra. Ukupno, bolovanja su nemačku privredu ko&scaron;tala vi&scaron;e od 200 milijardi evra. Posebno zabrinjava činjenica da tro&scaron;kovi nastavljaju da rastu. Jo&scaron; 2020. godine proizvodni gubici procenjivani su na 87 milijardi evra, &scaron;to znači da su za svega nekoliko godina povećani za gotovo 50 milijardi. Istovremeno, izdaci za isplatu zarada zaposlenima na bolovanju porasli su za vi&scaron;e od 15 milijardi evra, odnosno za 26,4 procenta.Prema podacima iz vladinog izve&scaron;taja, svaki izgubljeni radni dan poslodavce je pro&scaron;le godine ko&scaron;tao prosečno 152 evra, &scaron;to je 28 evra vi&scaron;e nego pre pet godina. Za zemlju čija se ekonomija već suočava sa slabijim industrijskim rastom, manjkom radne snage i rastućom međunarodnom konkurencijom, ovakvi tro&scaron;kovi postali su ozbiljno pitanje ekonomske politike.U sredi&scaron;tu cele rasprave nalazi se takozvana &quot;telefonische Krankschreibung&quot;, odnosno mogućnost da zaposleni dobije potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad bez odlaska u ordinaciju. Ova praksa uvedena je tokom pandemije virusa korona kako bi se smanjili kontakti među pacijentima i rasteretile zdravstvene ustanove. Od decembra 2023. godine postala je trajno pravilo za lak&scaron;e bolesti poput prehlade, gripa ili blažih virusnih infekcija.Telefonsko bolovanje moguće je samo ako je pacijent već registrovan kod izabranog lekara, odnosno ako je u toj ordinaciji lečen u prethodne dve godine. Lekar tokom telefonskog razgovora procenjuje simptome i može da izda bolovanje u trajanju do pet kalendarskih dana. Takvo bolovanje ne može ponovo da se produži telefonom. Za nastavak odsustva zaposleni mora lično da dođe na pregled.Ipak, nemačka vlada smatra da je upravo ovaj sistem otvorio prostor za zloupotrebe i da predstavlja jedan od razloga povećanog broja bolovanja. Privredna udruženja uglavnom podržavaju nameru vlade. Dok s druge strane, sindikati i deo medicinske struke o&scaron;tro kritikuju najavljene promene.Za vladu Fridriha Merca visoka stopa bolovanja predstavlja pokazatelj da postojeći sistem vi&scaron;e nije održiv, dok je za sindikate to poku&scaron;aj da se odgovornost za strukturne probleme nemačke ekonomije prebaci na zaposlene.

Evo kako Nemci rešavaju problem lažnih bolovanja

1 Komentari