Biljke niču iz poda: Zapušten prostor u Beogradu pretvoren u zelenu laboratoriju

Nekada zapu&scaron;ten i gotovo nevidljiv prostor u srcu &Scaron;umarskog fakulteta u Beogradu danas je pretvoren u jedinstvenu laboratoriju na otvorenom, gde biljke izbijaju kroz pod, a vi&scaron;e od trideset vrsta drveta postaje deo svakodnevnog iskustva studenata i posetilaca.Revitalizovani atrijum povr&scaron;ine od svega 75 kvadratnih metara objedinjuje arhitekturu, pejzažnu arhitekturu, tehnologiju drveta i principe cirkularne ekonomije, pretvarajući nekada&scaron;nji tehnički prostor u mesto za istraživanje, edukaciju i boravak.Zasnovano na principima održivosti, ponovne upotrebe materijala i smanjenog ekolo&scaron;kog otiska Od tehničkog prostora do aktivne platformeAtrijum je nastao tokom nadogradnje fakulteta devedesetih godina, ali je dugo ostajao u funkciji isključivo pasivnog elementa ventilacionog sistema, zapu&scaron;ten i izolovan od svakodnevnih aktivnosti institucije.Projektom iz 2025. godine izvr&scaron;ena je transformacija ovog tehničkog prostora u aktivnu arhitektonsku i edukativnu platformu, zasnovanu na principima održivosti, ponovne upotrebe materijala i smanjenog ekolo&scaron;kog otiska.Kako za Gradnju kaže Jelena Matić, redovna profesorka &Scaron;umarskog fakulteta i mentorka projekta, projektovanje je krenulo krajem maja 2025, a sami radovi u avgustu 2025. godine. Iako je građevinski deo bio zavr&scaron;en do februara 2026, zbog procesa ozelenjavanja atrijum je otvoren tek početkom juna.Iako je građevinski deo bio zavr&scaron;en do februara 2026. godine, zbog procesa ozelenjavanja atrijum je otvoren tek početkom juna.Atrijum projektovan na tri nivoaUkupna povr&scaron;ina atrijuma je 75 m&sup2; &ndash; mala povr&scaron;ina, ali velika visina, te je projektovan je na tri nivoa, od kojih je prvi ispod povr&scaron;ine poda gde se nalaze kontejneri sa supstratom za biljke i druga oprema za laboratorije.&quot;Drugi je glavni nivo sa zbirkom, klupama i biljkama, dok je treći iznad mreže koja sprečava ptice da slete u atrijum gde se nalazi mural i čija je najveća vidljivost iz glavnog amfiteatra fakulteta&quot;, obja&scaron;njava profesorka Matić.Ono &scaron;to posetioci atrijuma obično odmah primete da je neobično jesu biljke koje niču iz poda.Pejzažno-arhitektonska laboratorija sme&scaron;tena je u zoni ispod re&scaron;etkastog poda, gde biljke, u potrazi za svetlo&scaron;ću, prirodno prodiru u prostor i formiraju promenljive zelene strukture.&quot;Ovakav pristup omogućava praćenje rasta u uslovima ograničene insolacije, unapređuje mikroklimu i podstiče razvoj biodiverziteta unutar Atrijuma&quot;, ističe se u opisu projekta.&Scaron;umarski fakultetBiljke koje niču iz podaPod je pozicioniran 1,3 metra iznad betonske osnove atrijuma, čime je stvoren prostor za sme&scaron;taj laboratorijske opreme, sistema za navodnjavanje, instrumenata za merenje temperature i vlažnosti, rasvete i sistema za odvođenje atmosferskih voda.Istovremeno, obja&scaron;njava dalje profesorka, ovakvo re&scaron;enje omogućilo je da se nivo atrijuma izjednači sa nivoom glavnog hola fakulteta, &scaron;to je unapredilo funkcionalnost i doživljaj prostora.&quot;Ono &scaron;to posetioci atrijuma obično odmah primete da je neobično jesu &lsquo;biljke koje niču iz poda&rsquo;&quot;, kaže Matić. Taj efekat postignut je tako &scaron;to je supstrat sakriven ispod metalnih re&scaron;etki, čija okna su dovoljno velika da ne smetaju njihovom razvoju.Zbirka integrisana u podnu obloguProstorna postavka obuhvata zbirku drvenih vrsta namenjenih upotrebi u eksterijeru, integrisanu u podnu oblogu Atrijuma.Kolekcija sadrži vi&scaron;e od trideset vrsta drveta različitog geografskog porekla i načina obrade, omogućavajući posetiocu neposredno upoznavanje sa njihovim svojstvima i potencijalima.Ujedno, ona funkcioni&scaron;e kao laboratorija na otvorenom za istraživanje drveta i njegove održive primene.&Scaron;umarski fakultetVeć upotrebljeni materijali kao izazovJedan od najvećih izazova tokom projektovanja bio je pronaći odgovarajuće materijale, budući da je čitav koncept atrijuma zasnovan na principima održive arhitekture i ponovne upotrebe resursa.Kako obja&scaron;njava mentorka prof. Jelena Matić, namera projektantskog tima bila je da u &scaron;to većoj meri koristi materijale koji su već imali prethodnu namenu.&quot;U Srbiji ne postoji sistemsko re&scaron;enje za građevinske materijale koji se demontiraju sa objekata koji se ru&scaron;e ili renoviraju, pa je najveći izazov bio pronaći polovne metalne re&scaron;etke za pod. Imali smo sreću da smo ih uop&scaron;te na&scaron;li u obimu i kvalitetu koji su nam bili potrebni&quot;, kaže Matić.Tako je, dodaje, i sam proces projektovanja tekao obrnutim tokom od uobičajenog. Tek nakon &scaron;to su re&scaron;etke pronađene, njihove dimenzije (98 x 108 x 2 cm) postale su osnova za dalji razvoj re&scaron;enja. Namera projektantskog tima bila je da u &scaron;to većoj meri koristi materijale koji su već imali prethodnu namenu. View this post on Instagram A post shared by Шумарски факултет Београд (@sumarski_fakultet_beograd)Uklapanje podne daske u projektno re&scaron;enjeSličan pristup primenjen je i u slučaju preko 30 vrsta drveta iz celog sveta koje čine zbirku, a u stvari su pod atrijuma.&bdquo;Prvo smo skupili sve moguće uzorke do kojih smo mogli doći i onda do&scaron;li do dimenzije podne daske koja podrazumeva najveće iskori&scaron;ćenje građe, a ujedno se uklapa u projektno re&scaron;enje&ldquo;, navodi Matić.Međutim, za razliku od metalnih elemenata, drvo je moglo naknadno da se obrađuje i prilagođava, dok bi intervencije na re&scaron;etkama o&scaron;tetile njihov za&scaron;titni pocinkovani sloj.Autori na 48. Salonu arhitekture u Beogradu: Du&scaron;an Jevtić, Lara Đolović i Anja Đorđević | Foto: &Scaron;umarski FakultetU Srbiji ne postoji sistemsko re&scaron;enje za građevinske materijale koji se demontiraju sa objekata koji se ru&scaron;e ili renovirajuProjekat je nastao u okviru međunarodnog programa DECORATOR, finansiranog kroz program Interreg Danube, prema arhitektonskom re&scaron;enju autora Lare Đolović, Anje Đorđević i Du&scaron;ana Jevtića, uz snažnu podr&scaron;ku multidisciplinarnog tima &Scaron;umarskog fakulteta.Razvoj tehničkog re&scaron;enja zbirke drvnih vrsta za eksterijer, kao i sistema za kontinuirano praćenje parametara vlažnosti i temperature, vodio je Goran Milić, u saradnji sa Jelenom Matić, Neboj&scaron;om Todorovićem i Markom Veizovićem.Logističku podr&scaron;ku obezbedio je Goran Cvjetićanin, dok je za obradu drveta bio zadužen Marko Stojičić. View this post on Instagram A post shared by Шумарски факултет Београд (@sumarski_fakultet_beograd)Atrijum otvoren 1. junaAtrijum &Scaron;umarskog fakulteta svečano je otvoren 1. juna 2026. godine, čime je nekada zapu&scaron;ten univerzitetski prostor i zvanično postao novo mesto susreta, učenja, istraživanja i promocije principa održive arhitekture.Atrijum &Scaron;umarskog fakulteta pokazuje kako i najmanji zapu&scaron;teni prostori mogu postati mesta istraživanja, edukacije i svakodnevnog susreta sa prirodom.

Biljke niču iz poda: Zapušten prostor u Beogradu pretvoren u zelenu laboratoriju

0 Komentari