Duflo: Posledice klimatskih promena osetiće najviše siromašni

Teret klimatskih promena pogodiće, pre svih, stanovnike severnog Brazila i severne Indije, Banglade&scaron;a, Pakistana i afričkog kontinenta.&quot;Upravo oni će se suočiti sa velikim povećanjem broja dana koji će biti toliko vreli da će postati te&scaron;ko spojivi sa normalnim ljudskim životom. To je jednostavno mehanička nesreća zbog geografskog položaja&quot;, ocenila je Duflo na panelu &quot;Pravedna ekonomija: Bolji dogovor za ljude i planetu&quot; u Sava centru.Upozorila je da porast temperatura usled klimatskih promena povećava smrtnost stanovni&scaron;tva, naročito tokom ekstremnih toplotnih talasa i istakla da je smanjenje emisija ugljen-dioksida neophodno kako bi se ublažile posledice globalnog zagrevanja.&quot;Emisije ugljen-dioksida su visoke, a sve projekcije za sada, nažalost, predviđaju da će ostati visoke i u budućnosti. Očekuje se blagi pad do sredine veka, uglavnom zahvaljujući onome &scaron;to se de&scaron;ava u zemljama OECD-a i u Kini, gde emisije zaista opadaju. Nakon toga, projekcije predviđaju blagi rast emisija posle sredine veka&quot;, rekla je Duflo.Efekti klimatskih promena su, prema njenim rečima, nelinearni, odnosno nesrazmerni.&quot;Leti, ako je uobičajena temperatura 20 stepeni, a poraste na 22, sve je u redu. Ako je prosečna temperatura već oko 30 stepeni, dodatna dva stepena znače 32 - tada ljudsko telo počinje da dolazi do svojih granica. Kada je prosečna temperatura dana i noći oko 32 stepena, organizam zapravo nije dobro prilagođen takvim uslovima. Tada ljudi počinju da umiru tokom toplotnih talasa&quot;, kaže Duflo.Ono &scaron;to ljudima omogućava da se prilagode klimatskim promenma jeste, između ostalog, i novac.&quot;Ljudi koji imaju vi&scaron;e novca uglavnom rade u kancelarijama, a ne na otvorenom. Danas je u Beogradu veoma toplo, a nama je u ovoj sali hladno zahvaljujući klima-uređajima, u koje je neko uložio značajna sredstva&quot;, kaže Duflo.Kao primer navodi i Teksas, gde ljudi iz klimatizovanih kuća prelaze u klimatizovane automobile, a potom i u klimatizovane kancelarije.&quot;Možda ne vežbaju i nije im naročito prijatno, ali ne umiru zbog vrućine. U Pakistanu je situacija drugačija. Ljudi često žive u kućama bez klima-uređaja, koje zadržavaju toplotu. Veoma zanimljivi podaci istraživača sa Harvarda, koji su postavljali senzore u domove siroma&scaron;nih ljudi, pokazuju da te kuće određeno vreme zadržavaju temperaturu koja je čak vi&scaron;a od spoljne. Čak i kada napolju postane hladnije, ljudi nastavljaju da žive u svojevrsnim &#39;mikrotalasnim pećima&#39;. Pored toga, mnogi rade na otvorenom, kao poljoprivrednici ili građevinski radnici&quot;, kazala je Duflo.Kroz svoj istraživanja, Duflo je do&scaron;la do saznanja da trenutno ne postoje institucije koje bi ljudima omogućile da ne rade kada temperature postanu ekstremno visoke.&quot;Kada je veoma vruće, ljudi ipak odlaze na posao, a zatim se vraćaju u pregrejane domove. Upravo je ta kombinacija veoma opasna i može dovesti do toplotnog udara i smrti. Kada spojite ove dve činjenice - da siroma&scaron;ni ljudi uglavnom žive u toplijim područjima i da zbog nedostatka novca imaju manju mogućnost prilagođavanja, dobijate projekcije smrtnosti za 2100. godinu&quot;, kaže Duflo.Prema njenim rečima, klimatske promene su dobra vest za Kanadu, Boston, &Scaron;vedsku i &Scaron;vajcarsku jer se tu očekuje smanjenje smrtnosti.&quot;Najveći porast smrtnosti vidi se među najsiroma&scaron;nijim grupama stanovni&scaron;tva, gde se predviđa i do 20 dodatnih smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi godi&scaron;nje, &scaron;to je približno smrtnosti od raka. U bogatim zemljama, s druge strane, očekuje se smanjenje smrtnosti povezane sa klimatskim promenama. Ukupan efekat je ipak pozitivan u smislu broja žrtava: klimatske promene bi, u zavisnosti od scenarija, mogle da izazovu između jednog i osam miliona dodatnih smrtnih slučajeva godi&scaron;nje&quot;, zaključila je Duflo.Ester Dufloje francusko-američka ekonomistkinja i dobitnica Nobelove nagrade za ekonomiju 2019. godine. Profesorka je na Univerzitetu Masačusets i jedna od vodećih svetskih stručnjaka za ekonomiju razvoja i borbu protiv siroma&scaron;tva. Nobelovu nagradu je dobila zajedno sa suprugom Abidžitom Banerdžijem i Majklom Kremerom za &quot;eksperimentalni pristup u ublažavanju globalnog siroma&scaron;tva&quot;. Autorka je vi&scaron;e uticajnih knjiga, među kojima je najpoznatija &quot;Lo&scaron;a ekonomija: Kako osloboditi svet od siroma&scaron;tva&quot; (Poor Economics), napisana sa Banerdžijem.U Beogradu je danas počeo 21. Svetski kongres ekonomista koji će tokom pet dana okupiti oko 1.000 učesnika iz vi&scaron;e od 80 zemalja, a među njima su i tri dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju. Posle skoro 20 godina, ovaj najznačajniji svetski događaj u ekonomskoj struci vratio se u Evropu, a prvi put je organizovan u regionu jugoistočne Evrope.Otvaranju je prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a u narednim danima očekuje se uče&scaron;će prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra finansija Sini&scaron;e Malog, kao i guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković.Tokom pet dana biće organizovano 12 plenarnih sesija i plenarnih panela, kao i vi&scaron;e od 200 paralelnih panela.Posebno predavanje Erika Maskina biće održano u utorak, 23. juna, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU). Maskin je tvorac teorije mehanizama, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i budući predsednik Međunarodna ekonomska asocijacija (IEA) od 24. juna 2026. Predavanje će istog dana u glavnoj kongresnoj sali Sava centra, održati profesor, takođe dobitinik Nobelove nagrade za ekonomiju, Žan Tirola.Tema ovogodi&scaron;njeg kongresa je &quot;Suprotstavljene vizije sveta: globalizam nasuprot nacionalizmu, multilateralizam nasuprot bilateralizmu i demokratija nasuprot autokratiji&quot;. Program obuhvata najvažnija pitanja savremene globalne ekonomije - od geopolitičkih promena, međunarodne trgovine i industrijske politike, do inflacije, monetarne stabilnosti, ve&scaron;tačke inteligencije, trži&scaron;ta rada i budućnosti globalnog ekonomskog poretka.Organizatori su Međunarodna ekonomska asocijacija (IEA) i Savez ekonomista Srbije uz podr&scaron;ku generalnih sponzora AIKBank i Delta Holdinga i pokroviteljstvo Vlade Srbije. Međunarodna ekonomska asocijacija (IEA) svake treće godine organizuje Svetski kongres ekonomista. Savez ekonomista Srbije je od 2012. godine punopravni član IEA i ujedno jedini predstavnik Srbije u ovoj organizaciji. Prethodni Svetski kongres IEA održan je 2023. u Medeljinu, u Kolumbiji. Kongres je poslednji put organizovan na evropskom kontinentu 2008. kada je domaćin bio Istanbul.

Duflo: Posledice klimatskih promena osetiće najviše siromašni

0 Komentari