Kineski izvoz preti evropskoj industriji

Francuski zvaničnici su pro&scaron;le sedmice na brifingu za medije sugerisali da se nadaju da će na samitu biti sačinjen plan za borbu sa pretnjom iz Kine, odnosno jačanjem njenog izvoza u Evropu, s obzirom na to da SAD već vode carinski rat protiv druge najveće ekonomije sveta.Lideri G7 nisu poimence pomenuli Kinu u saop&scaron;tenju u kojem se pominje &quot;izbalansiran, dugotrajan i otporan rast&quot;, ali su jasno mislili na Peking kada su napisali: &quot;Uz bojazan da su globalne neravnoteže uporne i da su se u prethodnim godinama pro&scaron;irile&quot;.Bez obzira na carinski rat koji Va&scaron;ington protiv nje vodi već osam godina, Kina sada izvozi vi&scaron;e nego ikada &ndash; samo &scaron;to je promenila pravac. Umesto Amerike, njen glavni cilj postala je trži&scaron;no otvorenija Evropa, kao i druge zemlje Azije.Ova promena nosi rizik da Evropa doživi nastavak takozvanog &bdquo;kineskog &scaron;oka&ldquo; iz prve decenije XXI veka, kada je uvoz kineske robe uni&scaron;tio stotine hiljada radnih mesta u američkim fabrikama, &scaron;to je doprinelo političkim previranjima koja su dva puta u Belu kuću dovela Donalda Trampa (Donald Trump).Uprkos američkim sankcijama, Kina je pro&scaron;le godine ostvarila rekordni globalni trgovinski suficit od 1,2 biliona dolara. Početkom ove godine predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) upozorio je da uvoz iz Kine &quot;doslovno ubija ogroman deo evropske industrije&quot; i priznao da je Evropa &quot;spora kada to treba da uvidi&quot;.Jedna od mogućnosti je da Evropska unija i druge zemlje izgrade vi&scaron;i carinski zid prema Kini. EU za sada ima relativno niske carine u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, mada određene kineske proizvode opterećuje vi&scaron;im stopama &ndash; na primer, 35 odsto na električna vozila.&quot;Nagli rast izvoza iz Kine, ukoliko ga njeni lideri ne obuzdaju, izazvaće protekcionistički talas protiv kineskog uvoza &scaron;irom sveta&quot;, rekao je za AP Moris Obstfeld (Maurice Obstfeld), vi&scaron;i saradnik Instituta za međunarodnu ekonomiju Peterson (Peterson Institute for International Economics) i biv&scaron;i glavni ekonomista MMF-a, ukazav&scaron;i da će se to desiti &quot;tim pre ako se trenutni poremećaji zbog rata u Iranu nastave i izazovu naglo globalno usporavanje&quot;.Ekonomista Tejlor Vang (Taylor Wang) iz kompanije HSBC upozorio je da bi trgovinski spor Kine i EU mogao da ugrozi kineski izvoz, jer na Evropu otpada značajan deo izvoza električnih vozila, solarnih panela i litijum-jonskih baterija.Evropljani se nadaju da će ubediti predsednika SAD Donalda Trampa da prestane da carinama pogađa američke saveznike poput EU i Kanade i da umesto toga počne da sarađuje sa njima u suprotstavljanju Kini.Prvi &quot;kineski &scaron;ok&quot; počeo je oko 2001. godine kada se Kina pridružila Svetskoj trgovinskoj organizaciji i dobila pristup unosnim trži&scaron;tima SAD i Evrope. Tada mnoge američke fabrike nisu mogle da se takmiče sa jeftinim kineskim tekstilom, name&scaron;tajem, elektronikom i drugom robom. Ekonomisti Dejvid Otor (David Autor, MIT), Dejvid Dorn (David Dorn, University of Zurich) i Gordon Hanson (Harvard) procenili su da je konkurencija iz Kine uni&scaron;tila 2,4 miliona radnih mesta u Americi.&quot;Kineski &scaron;ok 2.0&quot;, kako se naziva ono &scaron;to se sada de&scaron;ava, odvija se drugačije. Kina vi&scaron;e nije tek jedan od glavnih igrača u globalnoj trgovini &ndash; ona sada dominira svetskom proizvodnjom i izvozom.Udeo Kine u globalnom izvozu robe porastao je sa četiri odsto u 2000. na 16 odsto danas, &scaron;to je najveći na svetu. Peking sada izvozi sofisticirane proizvode poput električnih vozila, baterija, naprednih ma&scaron;ina, softvera i naučnih instrumenata, direktno konkuri&scaron;ući najbogatijim zemljama sveta.Nemačka je posebno pogođena. Nekada je cvetala na izvozu u Kinu, a sada se situacija obrnula: Kina prodaje vi&scaron;e robe Nemačkoj nego &scaron;to od nje kupuje, dok se nemačke kompanije takmiče sa kineskim rivalima u industrijskim ma&scaron;inama, građevinskoj opremi, automobilima i hemikalijama &ndash; stubovima nemačke ekonomije.Delimično zbog konkurencije iz Kine, nemačka privreda stagnira: smanjila se 2023. i 2024. godine, a pro&scaron;le godine porasla je tek 0,2 odsto.SAD su manje ranjive nego &scaron;to je to bio slučaj 2000. godine. Trampove carine sprečile su ulazak mnogih kineskih proizvoda, pa je izvoz kineske robe u SAD opao za 37 odsto od januara do aprila ove godine u poređenju sa istim periodom 2025.Uprkos tome, Kina profitira od rastuće potražnje za jeftinim električnim vozilima i investicija u ve&scaron;tačku inteligenciju, &scaron;to podstiče prodaju kineskih elektronskih komponenti i ma&scaron;ina za AI centre podataka.Izvoz iz Kine u EU porastao je za 16,4 odsto od januara do maja u odnosu na isti period pro&scaron;le godine. Francuski trgovinski deficit sa Kinom povećan je na 5,3 milijarde dolara, u poređenju sa 3,3 milijarde dolara godinu dana ranije.

Kineski izvoz preti evropskoj industriji

0 Komentari