Devet trauma iz detinjstva dečake pretvaraju u nestabilne muškarce

Doživljaji iz detinjstva često oblikuju na&scaron;e pona&scaron;anje u odraslom dobu, a dečaci koji se suoče s određenim pote&scaron;koćama mogu te lekcije i očekivanja preneti i kasnije u život. To može uticati na njihovo pona&scaron;anje i odnose s drugima, zbog čega je važno razumeti korene takvog pona&scaron;anja.Rano odbijanje i strah od ranjivostiNakon puberteta dečaci počinju da osećaju simpatije i žele da izlaze na sastanke. Biti odbijen može biti bolno, ali to je normalan deo odrastanja. Ključno je kako okolina, naročito roditelji, podržava dečake nakon odbijanja. Roditelji im mogu pomoći tako &scaron;to će im objasniti da odbijanje nije razlog za stid i da ne umanjuje njihovu vrednost ili muževnost.Mogu ih naučiti da po&scaron;tuju tuđu odluku, prožive svoje razočaranje i nastave dalje bez okrivljavanja druge osobe. Bez takvog vođstva, neki dečaci mogu odrasti u mu&scaron;karce koji se pla&scaron;e ranjivosti. Mogu postati toliko upla&scaron;eni od odbijanja da izbegavaju povezivanje s osobom koja im se dopada. Drugi mogu postati preterano kritični, ističući tuđe mane kako bi se za&scaron;titili tako &scaron;to će prvi odbiti potencijalnog partnera i izbeći bol.Kyrylo Ryzhov/ShutterstockMaltretiranje kao okidač za arogancijuZlostavljanje u detinjstvu može snažno uticati na samopouzdanje. Dečaci se suočavaju s otvorenim maltretiranjem poput pretnji i uvreda, ali i sa prikrivenim oblicima, kao &scaron;to su ismevanje od strane prijatelja, isključivanje iz dru&scaron;tva ili etiketiranje da su &quot;preosetljivi&quot; kada pokažu osećanja. To je posebno zbunjujuće kada ih povredi osoba koju smatraju prijateljem.Vremenom dečak može početi da sumnja u sopstvenu vrednost i nauči da skriva nesigurnost. Kao odrasli, takvi mu&scaron;karci često svoju duboku nesigurnost prikrivaju arogancijom ili preteranom kritično&scaron;ću. Iako je to odbrambeni mehanizam, takvo pona&scaron;anje odbija druge i otežava održavanje prijateljstava i veza.Zabrana plakanja koja tugu pretvara u besDru&scaron;tvo često očekuje da mu&scaron;karci budu jaki i da ne pokazuju emocionalnu ranjivost, &scaron;to se smatra slabo&scaron;ću. Zbog toga se mnogim dečacima odmalena govori da ne plaču. Kada roditelj reaguje ljutnjom na dečakove suze, uči ga da su njegova osećanja ne&scaron;to &scaron;to treba sakriti. Vremenom može početi da se stidi plakanja, a taj stid prenosi se i u odraslo doba.Mu&scaron;karci koji su naučeni da potiskuju emocije ne mogu ih se jednostavno re&scaron;iti. Tuga i druga potisnuta osećanja često izbijaju na povr&scaron;inu u obliku besa, &scaron;to ih može navesti da se istresaju na voljene osobe i tako ih udaljavaju od sebe.DimaBerlin/ShutterstockNametnuto uverenje da briga o izgledu nije &quot;muževna&quot;Dok se devojčice obično podstiču da brinu o svom izgledu, dečaci često ne dobijaju istu poruku. Mnogi usvoje stav da interesovanje za odeću, negu kože ili izgled uop&scaron;te nije &quot;muževno&quot;. Problem je &scaron;to takav stav može dovesti do osuđivanja drugih mu&scaron;karaca koji se trude oko svog izgleda.Briga o koži nije samo pitanje lepote, već i higijene. Dečaci koji veruju da je sramota voditi računa o izgledu mogu kasnije kritikovati prijatelje koji to rade, stvarajući neprijatnost i ponavljajući isti obrazac stida vezan za osnovnu brigu o sebi.Pritisak da se bave sportom umesto sopstvenim interesovanjimaRoditelji ponekad teraju dečake da se bave sportom kako bi ih &quot;očvrsnuli&quot; ili usmerili ka aktivnostima koje se smatraju muževnijim, za razliku od pozori&scaron;ta ili umetnosti. Kada rodne uloge diktiraju čime dečaci smeju da se bave, to ih može sprečiti da otkriju i slede svoje stvarne strasti.Mu&scaron;karci odgajani s uverenjem da je sport ključan deo mu&scaron;kog identiteta mogli bi smatrati druga interesovanja nevažnim. To ih može učiniti zatvorenim za vrednosti svega &scaron;to nije povezano sa sportom i suziti im vidike.Anastasiya_Rav/ShutterstockNedijagnostikovani ADHD i osećaj da s njima ne&scaron;to nije u reduKod dečaka se ADHD može ispoljiti kao hiperaktivnost, nemir i pote&scaron;koće s koncentracijom. Ako se takvo stanje ne dijagnostikuje, dečak koji se bori s tim simptomima može početi da misli da s njim ne&scaron;to su&scaron;tinski nije u redu.Upoređujući se s vr&scaron;njacima, može postati samokritičan i sumnjati u svoju sposobnost da se promeni. To može dovesti do toga da kada odraste odustane od rada na sebi, verujući da je jednostavno takav. Bez dijagnoze, podr&scaron;ke i alata za upravljanje svojim stanjem, takvi dečaci mogu da zadrže navike koje otežavaju funkcionisanje u dru&scaron;tvu.Svađe roditelja kao model nezdravih vezaDeca obraćaju pažnju na to kako se njihovi roditelji nose s međusobnim sukobima. Dečak koji odrasta uz roditelje koji se neprestano svađaju može poverovati da je to normalan način funkcionisanja veza. Ako jedan roditelj redovno omalovažava drugog, dete može usvojiti taj obrazac pona&scaron;anja.Kao mu&scaron;karac, može omalovažavati partnerku, a da ne shvata u potpunosti koliko je to &scaron;tetno. Takva naučena pona&scaron;anja mogu mu znatno otežati izgradnju zdravih i stabilnih odnosa.Sharomka/ShutterstockIzolacija u detinjstvu i nesposobnost sklapanja prijateljstavaMnogi odrasli mu&scaron;karci te&scaron;ko sklapaju prijateljstva. To je jo&scaron; izraženije kod onih koji su u detinjstvu bili socijalno izolovani. Dečaci koji su bili isključeni ili ignorisani u &scaron;koli nemaju rana iskustva na koja bi mogli da se oslone u odraslom dobu.Mu&scaron;karci koji kao deca nisu imali mnogo prijatelja možda ne poseduju alate koji olak&scaron;avaju stvaranje veza, niti vide prijateljstvo kao važan deo života. To može dovesti do izolacije ili do toga da stavljaju prevelik pritisak na jednu osobu da ispuni sve njihove dru&scaron;tvene i emocionalne potrebe.Nedostatak prijateljica i pogre&scaron;na percepcija o ženamaPrijateljstva s devojčicama tokom detinjstva mogu pomoći dečacima da nauče da grade odnose sa ženama zasnovane na po&scaron;tovanju. Mu&scaron;karci koji nisu imali prijateljice dok su odrastali mogu početi da gledaju na žene kao na ne&scaron;to odvojeno od sebe, a ne kao na celovite osobe.Stvaranjem podela između mu&scaron;karaca i žena, mogu postati skloniji seksizmu. Bez iskustva prijateljstva sa ženom čiju ličnost, ideje ili radnu etiku po&scaron;tuju, mogli bi imati problema s po&scaron;tovanjem ženskih mi&scaron;ljenja kasnije u životu, &scaron;to može &scaron;tetiti njihovim profesionalnim i ličnim odnosima.

Devet trauma iz detinjstva dečake pretvaraju u nestabilne muškarce

0 Komentari