Evropa podigla kamate: Da li građane Srbije čekaju veće rate kredita?

Upozorava i da se evropske ekonomije već suočavaju sa stagflacijom, odnosno istovremenim rastom cena i usporavanjem privredne aktivnosti.Evropska centralna banka podigla je svoju referentnu kamatnu stopu s dva na 2,25 odsto. Namera joj je da tako obori inflaciju, koja se u EU gotovo udvostručila od januara do aprila. Da li će porasti i rate kredita u Srbiji?Profesor ekonomije Dragan Đuričin ocenio je da je reč o očekivanom potezu centralne banke, čiji je osnovni zadatak kontrola inflacije.Glavni razlog inflacionog pritiska su, prema njegovim rečima, rast cena energenata, nafte, gasa i ve&scaron;tačkog đubriva, kao i poremećaji u snabdevanju zbog geopolitičkih kriza, poput one u Iranu.&quot;Ja mislim da je ovo prvi korak u daljem prilagođavanju, zbog toga &scaron;to je monetarna logika da kada postoji inflacioni pritisak, a inflacija je inače monetarni fenomen, vi morate da smanjite restriktivnim merama količinu novca&ldquo;, rekao je Đuričin, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.Rast kamata u evrozoni uticaće i na kredite u SrbijiPrema njegovim rečima, povećanje kamatnih stopa u evrozoni uticaće i na Euribor, koji je jedan od elemenata za obračun kamatnih stopa na kredite u Srbiji.&quot;Za nas je bitna ova stopa od 2,25 odsto zbog toga &scaron;to ona indikativno utiče na jedan od dva dela kamate koje na&scaron;e poslovne banke obračunavaju na sve vrste pozajmica, od ke&scaron; kredita do stambenih kredita&quot;, naveo je Đuričin.Shutterstock/vic_nickDo sada je, kaže, ta stopa bila 2 odsto, sada će biti 2,25 i na to banke dodaju takozvani kreditni raspon. Koliko će rast rata kredita biti osetan zavisi od roka otplate i perioda usklađivanja kamatne stope.&quot;&Scaron;to duži period otplate, to je veće povećanje duga. &Scaron;to kraći period usklađivanja, ono tri ili &scaron;est meseci, to veće povećanje duga&quot;, objasnio je.Ipak, smatra da trenutno povećanje nije dramatično, ali upozorava da dalji razvoj situacije zavisi od kretanja na globalnom trži&scaron;tu energenata i geopolitičkih rizika.Narodna banka ima prostor za reakcijuGovoreći o Srbiji, Đuričin je ocenio da Narodna banka Srbije ima dovoljno prostora da svojim merama podrži bankarski sektor i očuva kreditnu aktivnost.Podsetio je da je inflacioni cilj u Srbiji tri odsto, uz odstupanje od plus ili minus 1,5 procenata, kao i da je domaća centralna banka prethodnih godina uspe&scaron;no održavala monetarnu stabilnost.&quot;Treba imati poverenje u Narodnu banku Srbije, ne samo iz razloga &scaron;to imamo jo&scaron; uvek investicioni kredit rejting, nego i zbog toga &scaron;to je pro&scaron;le godine od strane Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke na&scaron;a Narodna banka u&scaron;la u tri najbolje ocenjene banke sa kredit rejtingom 3A minus&quot;, rekao je profesor. Bobica10 / Shutterstock.comKaže da će NBS svojim merama olak&scaron;ati mogućnost da banke nastave sa kreditiranjem, s obzirom da je pro&scaron;le godine nivo depozita bio manji od nivoa kredita. &quot;Tako da će Narodna banka, svesna te situacije, olak&scaron;ati poslovnim bankama da nastave svoju funkciju, ali će klijenti banaka plaćati ne&scaron;to veće rate za svoje dugoročne kredite. Ne govorimo o ke&scaron; kreditima sa fiksnom kamatom, to je u dinarima i tu nema promene. Ali, stambeni krediti sa deviznom klauzulom će biti skuplji u otplati i u dobijanju novog kredita&quot;, rekao je profesor. Evropa već ulazi u stagflacijuKomentari&scaron;ući privredne izglede Evrope, Đuričin je ocenio da se evropske ekonomije već nalaze u stanju stagflacije.&quot;Stagflacija je oko nas i ona se može re&scaron;iti samo novom industrijalizacijom koja je zasnovana na tehnologijama koje su klimatski neutralne&quot;, naglasio je Đuričin. Prema oceni profesora ekonomije, budući investicioni ciklusi u Evropi biće usmereni ka zelenim tehnologijama i energetskoj tranziciji.Zbog toga, kaže, Srbija treba vi&scaron;e da se osloni na sopstvene prirodne resurse, pre svega biomasu i geotermalne izvore energije.&quot;Bilo bi mnogo značajnije zbog balansiranja sistema da se koriste izvori koje Srbija ima, a to su zelena energija iz biomase i geotermalna zelena energija&quot;, zaključio je Đuričin.

Evropa podigla kamate: Da li građane Srbije čekaju veće rate kredita?

0 Komentari