Rodilo i voće i povrće: Stižu rekordi sa srpskih njiva

Dodao je da p&scaron;enica sada napreduje sasvim dobro i pogoduju joj trenutne ki&scaron;e zbog nalivanja zrna i zrenja i istakao je da se može očekivati rekordan rod p&scaron;enice.&quot;Imali smo jednu izuzetno lo&scaron;u 2025. godinu sa izuzetno niskim prinosima, sigurno je da ćemo ove godine imati bolje prinose. Mi već sada možemo da konstatujemo da će voćarske kulture imati bolje prinose, već ih i imaju, dosta ranih voćarskih kultura je već stiglo na na&scaron;e pijačne tezge. Voćarstvo će evidentno imati bolje rezultate, povrtarstvo takođe, ono gde se za sad jo&scaron; nemamo potpuno izvesnu situaciju jesu ratarske kulture&quot;, rekao je Galetin za Tanjug.Govoreći o predstojećoj žetvi koja tek predstoji, Galetin je rekao da je konstatovano da za sada p&scaron;enica izgleda sasvim dobro.&quot;Kod p&scaron;enice je vrlo jedna ovako osetljiva situacija s obzirom da može da se pojavi neki gradonosni oblak i da potuče sav rod, ali nadamo se da se to neće desti, ali i ako se i desi, vrlo je ograničenog teritorijalnog prostora, tako da definitivno p&scaron;enica izgleda sasvim dobro. Junska ki&scaron;a joj odgovara zbog nalivanja zrna i zrenja&quot;, rekao je Galetin.Naveo je da su pro&scaron;le godine sunockret, kukuruz i soja imali veoma male prinose &scaron;to je direktno posledica visokih letnjih temperatura i izuzetno lo&scaron;eg režima padavina.&quot;Sve za sada govori i sa aspekta praćenja vlage u zemlji&scaron;tu i vegetacione kondicije useva na na&scaron;im poljima da bismo ove godine mogli imati jedan solidan prinos, da ne očekujemo previ&scaron;e, ali da ne očekujemo ni malo. Ako se zadovoljimo nekim prosečnim prinosom, to će u svakom slučaju biti znatno bolji rezultat nego &scaron;to je to bilo pro&scaron;le godine&quot;, rekao je Galetin.Moguć rekordan rod p&scaron;eniceDodao je da prognoze koje pokazuju da Srbija ove godine može očekivati rekordan rod p&scaron;enice jesu realne i istakao je da će Srbija u julu moći da se pohvali dobrim usevom.Shutterstock/kovop&quot;P&scaron;enica je pro&scaron;le godine imala sasvim dobar prinos, imala je hektarski prinos negde preko pet tona, &scaron;to je jedan od najboljih hektarskih prinosa u poslednjih 10 godina. Ove godine imamo prognoze i očekivanja da p&scaron;enica može imati dobar hektarski prinos s obzirom da smo je posejali na ne&scaron;to većim povr&scaron;inama, na nekih 630.000 hektara. Samo da ne bude nekih nepredviđenih okolnosti do kraja juna meseca, možemo očekivati rekordan rod i te prognoze su realne, možemo ih očekivati&quot;, rekao je Galetin.Ukazao je da je trenutno situacija na svetskom trži&scaron;nu p&scaron;enica takva da se očekuje da p&scaron;enica na globalnom svetskom nivou podbaci za vi&scaron;e od 200 miliona tona i naveo da na njenu cenu utiče geopolitički faktor, logistika i druge stvari.&quot;Prisutne su prognoze od vrlo relevantnih institucija, kao &scaron;to je Ministarstvo poljoprivrede SAD da će ove godine p&scaron;enica na globalnom svetskom nivou podbaciti &scaron;to će dovesti do devastacije zaliha i rasta cena. Ako tome dodamo i taj geopolitički faktor i faktor logistike, sve to zajedno može da dovede do nekog rasta&quot;, rekao je Galetin. Blag rast cena žitaricaDodao je da je već sada prisutan blag i spor rast cena žitarica, kako na svetskom, regionalnom, tako i na srpskom trži&scaron;tu i naveo da taj rast nije toliko očigledan kao &scaron;to je bio početkom rusko-ukrajinske krize.Odgovarajući na pitanje &scaron;ta je ono &scaron;to utiče na rast cena ratarskih kultura, Galetin je rekao da su to trenutno dizel gorivo i mineralna đubriva, koji su najbitniji inputi u proizvodnju u tih kultura.Mogući izazoviShutterstock/Frolova_ElenaGovoreći o izazovima poljoprivredne sezone, Galetin je ukazao da izuzetno visoke temperature prouzrokuju razvoj patogena i toplotni stres.&quot;Mi smo i pro&scaron;le godine, upravo zbog tih visokih temperatura, imali problem sa aflatoksinom, a kad imate problem sa aflatoksinom onda imate problem i u proizvodnji mleka i ishrani stoke. Treba pratiti razvoj biljaka kada su visoke temperature, kod povrtarstva kada imate izuzetno visoke temperature, pa nagli pljusak i posle toga opet visoke temperature to je idealan scenario za razvoj patogena i jednostavno u tim periodima usevi se moraju svakodnevno obilaziti i preduzimati neke preventivne mere&quot;, rekao je Galetin.Dodao je da proizvođači ratarskih useva treba dobro da spreme skladi&scaron;ne prostore, poput silosa za kukuruz, da ih dobro očistie kako se zaražena roba ne bi me&scaron;ala sa zdravom robom i dovela do mnogo gorih posledica nego &scaron;to bi eventualno moglo da se desi usled moguće pojave su&scaron;nog perioda i visokih temperatura.Klimatske promene velika opasnostGovoreći o uticaju klimatskih promena, Galetin je rekao da su se one etablirale na na&scaron;em tlu i da Srbija vi&scaron;e praktično ne pripada umerenom kontinentalnom pojasu, već blagoj suptropskoj klimi.&quot;U tom smislu se menja i struktura setve. Danas su manje prisutne kulture kao &scaron;to su kukuruz i soja, one sada sve vi&scaron;e ustupaju mesto p&scaron;enici i suncokretu, koji se pokazao kao otporan&quot;, rekao je Galetin.Dodao je da su klimatske promene velika opasnost.&quot;To je protivnik koji ima svoju agendu, ona menja klimu na kojoj smo mi sistematski radili. Takođe, drugi faktor koji utiče na poljoprivredu je i geopolitika. Zbog svega toga mi sada možemo da &scaron;to je vi&scaron;e moguće podvedemo na&scaron;u poljoprivrednu proizvodnju u režim kontrolisane proizvodnje tu pre svega mislim na navodnjavanje, na uvođenje stakleničke i plasteničke proizvodnje, na izgradnju sistema protiv mrazeva, protivgradne mreže. To je kompleksan problem koji se ne može re&scaron;iti preko noći, ali kome svakako treba da pristupimo tako kako kako bismo &scaron;to vi&scaron;e ulagali u infrastrukturu i minimizirali te klimatske promene&quot;, rekao je Galetin.Naveo je da ne treba drastično promeniti setvenu kartu i birati kulture koje podnose klimatske promene, već da treba ići u susret klimatskim promenama na taj način &scaron;to će se izgraditi sistem da se biljne kulture gaje u kontrolisanim uslovima.William Edge/ShutterstockIstakao je da je važno razvijati pametnu i regenerativnu poljoprivredu.&quot;To je poljoprivreda koja apsolutno po&scaron;tuje zemlji&scaron;te kao takvo i prirodu kao takvu, i sprečava devastaciju zemlji&scaron;ta upotrebom suvog ratarenja. Svake godine usev se hrani nekim mineralnim i organskim materijama iz zemlje, a ta organska materija se ne vraća mineralnim i ve&scaron;tačkim đubrivima. Re&scaron;enje je u stajskom đubrivu. Regenerativna poljoprivreda jednostavno ne da zemlji&scaron;tu da se iz njega izvlači hranljiva i organska materija, a da mu se istovremeno ne vraća. Ima puno naučnih predloga koji bi mogli da se usvoje i da zažive, i oni već polako zauzimaju svoje mesto u aktivnostima na&scaron;e poljoprivrede&quot;, rekao je Galetin.Ocenio je da je praćenje vremenskih uslova vrlo bitno i da se na tome dosta radilo, ali da nepredvidivnost vremena, &scaron;to je karakteristika klimatskih promena, ne može ispratiti ni najsavremenija meteorolo&scaron;ka sredstva za prognostiku i za praćenje vremena.

Rodilo i voće i povrće: Stižu rekordi sa srpskih njiva

0 Komentari