Bruks o kolenima koja su rekla kraj: "Mogla sam još pet godina, ali mama je sad samo njegova"

Uz ovacije sa tribina, suze na licu, dok se pozdravlja sa svojim timom, nekada&scaron;nja kapitenka Srbije stavila je tačku na karijeru dugu vi&scaron;e od 20 godina.Igračka epoha jedne od najboljih evropskih ko&scaron;arka&scaron;ica u ovom veku zvanično je zavr&scaron;ena početkom maja, kako je i bilo najavljeno na početku sezone 2025/26.Jelena Bruks, nekada Milovanović - aut! Pet godina nakon &scaron;to se oprostila i od nacionalnog dresa Srbije, sada je i klupska priča zavr&scaron;ena.&quot;Mentalno sam se za to pripremala mnogo ranije, jer mi je telo govorilo da bi trebalo da bude kraj, fizički vi&scaron;e nije moglo. Koliko god sam se za to psihički pripremala, opet mi je te&scaron;ko palo. Ispustila sam sve moguće emocije, posebno na toj poslednjoj utakmici, kada je tu bila moja porodica, otac, majka, brat, muž, Mateo... Moji najbliži ljudi. Momenat kada je stvarno bio kraj ba&scaron; je bio emotivan. Vratim se i pogledam te slike i opet mi malo suze krenuo na oči. Nije mi svejedno, ali mislim da je pravo vreme i da sam napravila pravu odluku&quot;, priseća se Jelena Bruks za B92.sport poslednje utakmice u svojoj karijeru od pre nekoliko sedmica.&quot;Kada sam do&scaron;la do fizija &ndash; pukla sam&quot; View this post on Instagram A post shared by Sopron Basket (@sopronbasket) Ko&scaron;arka&scaron;ica, koja je u aprili napunila 37 godina, osvrnula se i na svoj tok misli i na ono &scaron;ta joj je kroz glavu prolazilo kada je krenula ka klupi poslednji put nakon vi&scaron;e od dve decenije ko&scaron;arka&scaron;kog loptanja na svim meridianima - počev od Kraguejvca, preko Evrope, Amerike, Azije...&quot;Na terenu stvarno nisam uop&scaron;te razmi&scaron;ljala, na 3-4 minuta do kraja vodili smo 20 razlike, tada je trener napravio izmenu da izađem. Tada je sve krenulo. Prvo pozdravljanje sa trenerima, sa saigračicama i kada sam do&scaron;la do fizija, Čivijinog sina Igora Kovačića, tu sam već pukla. On i ja smo zajedno prolazili kroz sve moje bolove, kukanja, plakanja... Tada je krenula reka suza, ne znam kada se to zaustavilo. Trajalo je nekoliko dana. Na utakmici uop&scaron;te nisam razmi&scaron;ljala, nisam sebi htela da namećem pritisak i stres, ali kada je do&scaron;lo to pozdravljanje, tada sam spustila svoj gard, koji sam držala poslednjih nedelja. Tada je sve iza&scaron;lo iz mene&quot;, sa emocijom izgovara Jelena.U novembru minule godine, kada je jo&scaron; uvek bila aktivna igračica sa angažmanom u ženskoj ko&scaron;arka&scaron;koj reprezentaciji Srbije kao tim menadžer, u razgovoru za na&scaron; portal istakla je da je u ovoj poslednjoj sezoni cilj da se iznese na pravi način sa izazovima moderne ko&scaron;arke i da ima značajnu ulogu u timu. View this post on Instagram A post shared by Sopron Basket (@sopronbasket)&Scaron;est meseci kasnije, Jelena je svoju karijeru zavr&scaron;ila u velikom stilu, uz MVP potpis, koji je imala godinama unazad. Njen &Scaron;opron pobedio TFSE na gostovanju 73:52, a Bruks je upisala 21 poen i 17 skokova, uz indeks korisnosti 39.&quot;Vi&scaron;e mi je bio fokus da zavr&scaron;im tu utakmicu u Budimpe&scaron;ti, da se ne vraćamo u &Scaron;opron. Samo sam rekla idem tamo, pa taman i pala na terenu, neću se vrati u &Scaron;opron. To mi je bio cilj, a ne ishod i moj učinak i sada već čuvena statistika. Mislim da u životu nisam imala 17 skokova na jednoj utakmici, ali tako se sve postavilo. Neko je valjda sve isplanirao da bude tako. Kako je i&scaron;ao tok utakmice, tako sam i ja igrala. Bilo mi je bitno da iskoristim svaki momenat na terenu, da budem &scaron;to bolja i da mi zavr&scaron;imo seriju&quot;.&quot;Ne mogu da spavam, ne mogu da hodam normalno, da savijem i ispravim nogu&quot; View this post on Instagram A post shared by Sopron Basket (@sopronbasket) Devojka, koja je igrala na pozciji krilnog centra, ko&scaron;arka&scaron;ki put počela je iz rodnog grada i &Scaron;umadije, preko Dubočice iz Leskovca i novosadske Vojvodine, pa sve do Spartaka iz Moskve, Dinama iz Kurska, turskih Orduspora i Be&scaron;ikta&scaron;a, kao i &scaron;panske Avenide. Oprobala se u WNBA u Va&scaron;ingtonu, ali je njenu klupsku karijeru obeležio &Scaron;opron, gde je u tri navrata provela ukupno 12 sezona i osvojila Evroligu 2022. godine, trofej koji ju je posebno obeležio i upotpunio reprezentativnu karijeru.Nacionalni dres je nosila čak 18 godina i u svim reprezentativnim uzrastima osvajala je medalje. Ukupno devet: tri zlata, dva srebra i četiri bronze.Nakon svega, telo je reklo da vi&scaron;e ne može da izdrži napore profesionalne ko&scaron;arke i Jelena ga je poslu&scaron;ala.&quot;Najiskrenije, stvarno mi je bilo te&scaron;ko ove godine. Mučila sam se mnogo sa kolenom. Povredila sam se u septembru na nekoj glupoj igrici na treningu, od tad je krenulo samo da ide nagore. U decembru sam morala na operaciju, radila sam &quot;či&scaron;ćenje&quot; kolena, ali nije mi pomoglo. Sada kada sam najzad bez tableta za bolove već nekoliko dana, ne mogu da spavam, ne mogu da hodam normalno, da savijem i ispravim nogu... To su problemi sa kojima se mučim, ali nadam se da će to bez trčanja i skakanja da se smiri i vrati u normalu, kako bih normalno funkcionisala. Ba&scaron; sam se mučila, ali hvala Bogu, kada je najvi&scaron;e trebalo, na&scaron;li smo način i dozu tableta da napunim baterije da koleno izdrži za Kup Mađarske, koji smo kasnije osvojili&quot;, bez zadr&scaron;ke priča Bruks i nastavlja u dahu.Credit: Coudert/Sportsvision / Sipa Press / Profimedia&quot;Tako je bilo u plej-of delu, nismo mogli da uđemo u finale, ali je lep&scaron;e je kada pobedom zavr&scaron;ite sezonu, jer jači bi bolovi bili da sam morala da izguram i finalnu seriju. Putovanja su me ubijala, zato mislim da je najbolja odluka &scaron;to sam sada re&scaron;ila da zavr&scaron;im karijeru. Ne želim da maltletiram sebe i telo, jer sam se već dovela u stadijum da ne mogu normalno da hodam, nažalost. Pretpro&scaron;le sezone imala sam misao o zavr&scaron;etku, ako je ne odigram kako treba, da će to biti to. Međutim, imala sam poduhvat s matičnim ćelijama u Litvaniji na levom, problematičnom kolenu i time sam re&scaron;ile muke sa tim kolenom. Pro&scaron;le sezone u plej-ofu sam pokidala meniskus na desnom kolenu, ja sam tako igrala, uz injekcije da bih zavr&scaron;ila sezonu. Morala sam i na desnom da uradim taj zahvat sa matičnim ćelijama i rekla sam sebi da ću izdržati jo&scaron; jednu godinu. Takva je bila priprema, ali kako sam ulazila u sezonu, i&scaron;lo je sve okej i onda samo odjednom na treningu imala situaciju, gde je koleno oti&scaron;lo u hiperekstenziju, da nisam znala &scaron;ta mi je sve puklo. Od tog trenutka kreće pakao do kraja sezone. Bilo je dobrih, manje dobrih i katastrofalnih perioda, ali uspeli smo da izguramo. Da lepo izguramo sezonu, cela ekipa je imala probleme sa povredom, ali nismo se predale. Uzele smo kup i treće mesto u ligi&quot;.&quot;Sve bih opet ponovila - ne fali mi ni&scaron;ta&quot; View this post on Instagram A post shared by Jelena Brooks (@jelena.brooks) Ostaće zapisano da je bila vođa i deo trofejne generecije na&scaron;e senirske reprezentacije, koja je od 2015. do 2021. godine osvojila dva evropska zlata (2015, 2021), olimpijsku (2016) i evropsku bronzu (2019) i četvrto mesto na OI u Tokiju.Uz njeno ime stoji i pregr&scaron;t individualnih nagrada, od koji posebno treba istaći da se nalazi u Top 10 poentera Evrolige svih vremena. Uz trofejnu karijeru i&scaron;le su i povrede i one manje lepe stvari, ali Jelena nema dilemu - sve bi opet ponovo.&quot;Da, bez ikakvog razmi&scaron;ljanja. Ko&scaron;arka mi je mnogo dala, ne samo na terenu nego i van njega. Od putovanja, prijateljstava, sve vrste emocija, od najlep&scaron;ih do najružnijih. Muža sam upoznala kroz ko&scaron;arku. Kada pogledam celokupnu sliku, sve bih opet ponovila. Po načinu na koji ja igram ko&scaron;arku, mogla sam da igra jo&scaron; pet godina bez problema. To su mi mnogi treneri rekli i ja to znam. Mogla sam jo&scaron;, ali dva najveća faktora su moja porodica i želja da Mateo ima brata ili sestru, kao i da moja kolena budu zdrava za normalan život. Možda sam poslednje godine i&scaron;la protiv svog tela, ali sam ga opet najvi&scaron;e slu&scaron;ala i tako dolenela odluku&quot;. View this post on Instagram A post shared by Sopron Basket (@sopronbasket)Pored bronze sa OI u Rio de Žaneiru, ima i četvrto mesto sa Olimpijskih igara u Tokiju 2021. godine, koje je bilo njeno poslednje takmičenje u dresu reprezentacije.Osvojila je bronzu na Svetskom prvenstvu 2007. za igračice do 19 godina, a sa generacijom U20 godinu dana kasnije bila je treća na EP.Sa selekcijom U18 je osvojila zlato 2007. godine, kada je bila i MVP &scaron;ampionata, kao i srebro 2006. godine, dok u kadetskom uzrastu ima i srebro iz 2004. godine.Trofejni spisak je prilično dugačak, a da li je ostalo ne&scaron;to &scaron;to nije ostvarila, &scaron;to joj nedostaje?&quot;Iskreno, ne. Nikada nisam bila tip igrača koji su sebi postavljali ciljeve - mora&scaron; to, to... Uvek sam težila tome da odradim i odigram najbolje &scaron;to je u mojoj mogućnosti, da budem na nivou. Znala sam da klubovi zavise od mene, da nikada ne ostavljam na cedilu, da dam maksimum. Medalja sa SP - ne treba mi, imam dva evropska zlata, olimpijsku bronzu... To su neke stvari koje su meni vrh svega. Sada sam u Mađarskoj osvojila treće mesto, to jedino &scaron;to nisam dosad uzela u mađarskoj ligi. Toliko puta sam bila &scaron;ampion Mađarske, jednom sam izgubila finale i sada sam bila treća. Ne fali ni&scaron;ta, ne žalim ni za čim, sve sam radila punim srce, sa ljubavlju prema ko&scaron;arci, sa željom da uvek budem u najboljem svetlu&quot;, ističe Bruks.&quot;Da je mama imala bejzbol palicu, ne bi mogla da me otera na trening&quot; View this post on Instagram A post shared by Sopron Basket (@sopronbasket) Koliko god da je bilo trenutaka koji posdećaju na epohe velikih uspeha i dostignuća, ima i onih koji su je menjali iz korena.&quot;Ružne stvari mogu da učine da se ti promeni&scaron;. Možda promena moje svesti kada sam oti&scaron;la u Rusiju i kada nije bilo onako kako sam razmi&scaron;ljala, pa sam morala da pronađem način kako da pristupim tome, da prihvatim da nisam ta koja uvek nosim ekipu, da kao profesionalac naučim sve te neke stvari koje idu kroz sport, ali koje su bitne za život. Da mi nekada neće biti dato sve, nego da za ne&scaron;to moram i da se izborim. Izazovi su ti koji te menjaju&quot;, kaže Jelena i posebno apostrofira izazovan period posle OI u Brazilu, kada joj se ko&scaron;arka vi&scaron;e nije igrala.&quot;Rio 2016. godine, nakon osvajanje bronze, dobila sam pet dana i onda sam morala da se vratim u Salamanku. Oti&scaron;la sam tamo, mama je bila sam mnom, da je imala bejzbol palicu, ne bi mogla da me otera na trening. Toliko nisam imala želju da idem na trening, a nisam to smela da kažem mami, iako je ona to znala. Pričale smo posle o tome, i tati pisala da ne zna &scaron;ta mi je, jer sam bila totalno isključena. Svaki sportista ima unutra&scaron;nje borbe i kada čovek pređe preko toga, mnogo je jači i spremniji za dalje. To je bio izazov, nisam želela da igram ko&scaron;arku u tom trenutku, jer sam uskraćena slavlja i lepote u samom Kragujevcu i Srbiju zbog bronze, a morala sam da se vratim i da se pripremam za novu sezonu. To su neke stvari koje su me menjale tokom karijere, da ozbiljnije shvatam posao i profesiju, da je to sve normalno i da život i dalje. Posebno kada ne&scaron;to osvoji&scaron;, telo ima potrebu da se isključi iz svega toga&quot;.Thomas COEX / AFP / ProfimediaJelenino ime uvek će biti sinonim za borbenost i ko&scaron;arka&scaron;ku lucidnost, a pričaće se da je 2019. godine tri meseca nakon porođaja igrala za reprezentaciju i osvojila bronzu na EP u Beogradu sa sinom Mateom u naručju.&quot;Imala sam sreće &scaron;to nisam imala nikakvih posledica i problema posle porođaja i povratka. Ba&scaron; ni&scaron;ta, sve je pro&scaron;lo normalno, ali ja to nikad vi&scaron;e ne bih ponovila. Nisam imala to vreme sa detom. Da uvek budem tu, da ne mora neko drugi da ga čuva, već ja, jer sam ga sebi rodila, a ne mojoj mami ili mužu, da ga oni hrane, presvlače... I stvarno to ne bih vi&scaron;e uradila, nema &scaron;anse. Ko god me je od ko&scaron;arka&scaron;ica pitao, svima sam govorila, ako ne morate - nemojte. Naravno, ne kajem se, ali ne bih ponovila&quot;.&quot;Volim da prenosim znanje, ceo život sam bila glavni glas u ekipama&quot;KSS/Dragana StjepanovićVredi istaći da ostaje i njen uticaj na generacija devojčica, koje su se opredelile ba&scaron; za ko&scaron;arku.&quot;To je ne&scaron;to najlep&scaron;e, kada pogleda&scaron; da je moj način igre i pristup imao uticaja na decu da se odluče za ko&scaron;arku. To me čini veoma srećnom, znajući da su ta deca nekada gledala mene. Ja nisam imala priliku, tada nije ni bila dostupna ženska ko&scaron;arka. I kada pomislim na to, ba&scaron; je lep osećaj&quot;. Iako &quot;sveža penzionerka&quot;, Jelena je već od 2024. godine zagazila u nove ko&scaron;arka&scaron;ke vode, kada je do&scaron;la na poziciju tim menadžera U20 selekcije. Isti posao trenutno obavlja i u seniroskom timu Srbije, u stručnom &scaron;tabu Milo&scaron;a Pavlovića.&quot;Sada ne razmi&scaron;ljam &scaron;ta ću da radim, ali mogu sebe da vidim kao trenera. Volim da prenosim znanje, da pomažem, ceo život sam bila glavni glas u ekipama, da ne kažem motivator. Glas koji su svi voeleli i želi da da čuju. Mislim da mogu, to je neka budućnost, pa ćemo da vidimo. Uživam u ovom &scaron;to radim sa reprezentacijom, ovo leto sam opet sa U20, uvek sa tu za reprezentaciju&quot;, ističe Bruks.Do nekih novih uloga, uživaće u novonastaloj situaciji gde vi&scaron;e nije u obevezi da ide na svoje, već na treninge svog sina Matea.&quot;Sada sam vi&scaron;e nego spremna za život bez ko&scaron;arke. Neću ni da pomislim, govore mi idi u teretanu, a mene noge toliko bole. Spremna sam i uživam &scaron;to dete mogu da odvedem na trening, da sam tu za sve &scaron;to mu treba, da mogu sve da stignem. To su stvari koje pre nisam mogla. &Scaron;to je Mateo stariji, vidim da mu je sve teže i teže, da mu je sve vi&scaron;e nedostajalo kada odem, kada nisam tu da ga uspavam, da mu pročitam priču... Mateo je srećan &scaron;to sam zavr&scaron;ila karijeru, jer sada je mama samo njegova&quot;, kroz osmeh Jelena Bruks zavr&scaron;ava priču za B92.sport.Dejana Popović View this post on Instagram A post shared by Sopron Basket (@sopronbasket)

Bruks o kolenima koja su rekla kraj: "Mogla sam još pet godina, ali mama je sad samo njegova"

3 Komentari