Nije tenis Đoković, naravno, ali je nije titula Saše Zvereva u finalu protiv Kobolija ono što će napuniti emotivnu prazninu koju je ostavio Žoao Fonseka. Pa i Kasper Rud i Nuno Boržeš...
Bilo kako bilo, turnir se nastavio i posle odustajanja Alkarasa, odnosno šokantnih ispadanja Sinera i Đokovića, a od tog trenutak pritisak je pao na jednog čoveka – i nikog više.
"Zverev ovo mora da uzme. Ako sad ne uzme, neka batali tenis. Ovo je prilika koja se ne propušta. Prilika koju ne može da propusti. Ko će da uzme, ako ne on? Pa, pogledaj samo ostatak žreba!"
Te stvari su govorili mnogi, pa čak i ja, ali i komentatori, novinari, analitičari... I nije da nismo bili u pravu, čak iz tadašnje tačke gledišta, a znajući koliko Zverev zna da ne uspe da uradi nešto baš kada se to od njega najviše očekuje, a i koliko je ovogodišnji Rolan Garos nepredvidiv.
Nikad više mečeva u pet setova u prvoj nedelji, maratoni od po preko pet sati, treći najduži meč u istoriji Garosa (Serundolo - Landaluse), pa toliko iznenađenja koja nismo uspeli konkretno ni da "pohvatamo" zbog šokova koje smo pomenuli.
Najjasnije govori podatak da u osmini finala nije bilo nijednog Grend slem šampiona, a da je od aktuelnog Top 10 preživelo samo dva tenisera – Zverev i Feliks Ože-Alijasim.
Feliks je brzo "odlepršao" iz Pariza, pa je pritisak na Saši bio još veći, ali on je sve vreme ponavljao jedno te isto, iako je, utisak je, čuveni Ubaldo Skanagata, išao od konferencije do konferencije da ga pita da li je svestan toga da mu je sada ili nikada.
"Idem meč po meč. Stvarno me ne interesuje ništa drugo. Ne interesuje me ni s kim ću igrati. Pa, šta drugo mogu?", ponavljao je Zverev.
Došlo se i do te nedelje, finalnog dana turnira, a 29-godišnjem Nemcu je trofej Rolan Garosa bio već upisan. Praktično.
"Ma, kakav Koboli. Končano Zverev osvaja. Nema šanse da baš i ovo 'čoukuje'. Dobro, jeste Zverev, ali nemojmo se zezati".
Pričalo se ovo po Parizu, unutar kompleksa Rolan Garosa, na internetu... A ako ništa od toga nije došlo do Saše, onda su ga iz njegovog tima baš zaštitili. Mada nisu ni mogli do kraja, jer je i on sam sve ovo znao. Uz dužno poštovanje prema Flaviju...
I nije Zverev pokazao da je pritisak došao do njega. Okej, igralo se pet setova, ali nisu to bile neke neverovatne oscilacije i njegovi dobro poznati "čoukovi", sem u par navrata.
Definitivno ne nasjajnije finale nekog Grend slema – daleko od toga – ali Zverev je uradio šta je morao. Pobedio.
Nije bilo 5:3 u petom setu protiv Alkarasa. Nije bilo 2-0 u setovima protiv Tima. Nije bilo 2-1 protiv Alkarasa baš na ovom terenu, niti lomljenja zgloba protiv Nadala...
Saša je znao da će pobediti. Ne kako, niti da li će biti lako ili teško, ali je znao da će postati Grend slem šampion. I to je i ostvario.
Neka, zaslužio je, realno.
Komentari 1
Pogledaj komentare Pošalji komentar