Galinari sanja medalju na oproštaju od "Azura": "Ne bih da stavljam pritisak na momke, ali..."

Već tada etabliran kao NBA igrač, nakon godina provedenih u Njujork Niksima i Denver Nagetsima, imao je sjajno leto sa Italijom na Evrobasketu 2015.

Turnir je završio sa prosekom od 17,9 poena po utakmici, a posebno se istakao u legendarnim uzastopnim pobedama nad Španijom i Nemačkom.

Tada je ukupno postigao 54 poena – protiv košarkaških legendi kojima se divio: Paua Gasola i Dirka Novickog.

Deset godina kasnije, Galinari je i dalje tu za Italiju – ponovo na Evrobasketu.

Međutim, kako je nedavno izjavio u intervjuu za "Gazetu delo sport", ovo će biti njegovo poslednje leto u dresu "Azura".

FIBA

"Bio sam deo toliko različitih generacija. U početku sam bio najmlađi, igrao sam uz svoje idole", kaže 37-godišnji krilni igrač.

"Sada sam ja veteran, a oko mene su ovi mladi momci koji su stvorili posebnu grupu – jaki su i talentovani. Oni te podmlađuju".

Zaista, Galinari je video sve na međunarodnoj sceni igrajući za Italiju.

Prvi put se pojavio na Evrobasketu 2011 kao sledeća velika nada italijanske košarke, beležeći u proseku 15,2 poena i 6,4 skoka po utakmici pod vođstvom selektora Simonea Pjaniđanija – tada kao 23-godišnji fenomen.

Tokom karijere, ponosno je predstavljao svoju zemlju na Svetskom prvenstvu 2019. i Olimpijskim igrama u Tokiju.

Njegova reprezentativna karijera obiluje uspomenama, ali mu nedostaje jedno važno priznanje: mesto na pobedničkom postolju.

"Ono što mi fali je medalja sa reprezentacijom, i tada bih mogao da budem srećan", kaže Galinari.

Istovremeno, bio je prinuđen da propusti mnogo leta sa reprezentacijom, uglavnom zbog teških povreda.

"Teško je i izmeriti šta je moglo da bude, a nije", priseća se bivši NBA as.

"Počeo sam sa Azurima sa 17–18 godina, tada su još bili igrači iz generacije sa Olimpijskih igara 2004. godine, a od svih mogućih leta od tada, propustio sam osam. To je mnogo".

"Ne mogu da ne razmišljam o tome šta bi bilo da sam igrao i tih osam, ali bolje je da se ne zadržavam na tome. Svako leto može da donese nešto, pa i ovo", dodaje Galo.

Po povratku kući, Galinari sanja o tome da na sve stavi završni pečat – bronzanu, srebrnu ili zlatnu medalju.

FIBA

Uostalom, ovo leto je već započeo na pravi način, osvojivši svoju prvu profesionalnu titulu u Portoriku sa ekipom Vakeros de Bajamon – i to kao MVP finala.

U roku od nekoliko sati pridružiće se ekipi Đanmarka Pocceka, kako bi timu punom mladih lica dodao neophodnu dozu iskustva.

Nova generacija italijanske košarke, sa igračima kao što su Gabrijele Proćida, Momo Dijuf, Mateo Spanjolo i Saliu Nijang, već je tu.

Zato je Galinari spreman i svestan svoje uloge u "poslednjem plesu" sa reprezentacijom Italije.

"Razgovarali smo o svemu (sa Pocekom). Ne želim da stavljam pritisak na momke, ali iskreno, vidim jak tim koji može mnogo da postigne. Mnogo očekujem od ove grupe", kaže Galinari.

"Uzbuđen sam, i zato što će ovo biti moj poslednji put u nacionalnom timu – što dodaje i malo emocije".

Italija će na Evrobasketu igrati u Grupi C sa domaćinom Kiprom, BiH, Gruzijom, Grčkom i Španijom.