Durentov oproštaj od Rasa: "Najluđe je što nije mnogo pričao, samo bi se pojavio – i tako 18 godina"

Durent i Vestbruk zajedno su odrasli u NBA ligi, predvodili Oklahomu do velikih uspeha i kao veoma mladi stigli do NBA finala.

Njihov odnos kasnije je prolazio kroz različite faze, ali je Durent povodom Vestbrukovog odlaska u penziju odlučio da se priseti svega što su zajedno prošli.

Njegovu poruku prenosimo vam u celosti:

"Sećam se da sam pitao pomoćnog trenera Moa Čiksa šta je teže – trenirati pre ili posle timskog treninga? Pitao sam ga samo zato što bi Ras već završio svoj trening do trenutka kada bih ja stigao u salu ujutru, dok sam ja uglavnom radio posle treninga. Mo mi je rekao: 'Verovatno je teže doći pre treninga.' Od tada je to postala i moja rutina.

Mnogi su gledali emocije koje je pokazivao na terenu i mislili da je Ras glasan. Ne, za mene je bio tih i metodičan. Vodio je primerom, a kada bi se upalila svetla, pustio bi sve iz sebe i doživeo potpunu slobodu.

Bilo je inspirativno biti njegov saigrač, a gde god sam išao, video sam da inspiriše ljude iz svih sfera života. Najluđe je što nije mnogo pričao. Samo bi se pojavio. I tako 18 godina.

Ovaj košarkaški život je svetinja za nas profesionalce. Ono što damo tom terenu znači nam sve. Neki od nas bi voleli da mogu da se vrate i neke stvari urade sa malo više namere, dok drugi mogu samo da obrišu ruke i budu zadovoljni vremenom koje su proveli. Ko ćeš ti biti? Znamo kakva je Nula bila...

Nastavi da inspirišeš i u sledećoj fazi života, šampione. Nije me briga šta se dogodilo, ne može da se izbriše ono što je bilo.

Bili smo prvi klinci. Finale u ranim dvadesetim, Ol-star utakmice, gledali smo jedan drugog kako se povređujemo i vraćamo, vožnje autobusom, letovi, kartanje, šale i svađe... Sve. Nezaboravno!

Celoj porodici Vestbruk – Nini, deci, mami Vestbruk, velikom Rasu, Reju, Donelu, svima iz Luezinger srednje škole i UCLA, kao i mnogima koje sada zaboravljam – šaljem mnogo ljubavi.

Čestitam na kultnoj karijeri".