Čovek koji je promenio sve

U nedelju uveče preminuo je jedan od najuticajnijih trenera u istoriji NBA lige. Čovek koji je igrao u Čikagu, Los Anđelesu i Bostonu i osvojio pet šampionskih titula kao igrač.

Njegov dres sa brojem 19 je povučen iz upotrebe od strane Boston Seltiksa i krasi svodove TD Gardena od 1978. godine.

Čovek koji je kao trener radio od 1976. do 2010. godine i oblikovao ko zna koliko vanserijskih igrača i tri puta je bio trener godine u NBA, a od 2012. godine je član Kuće slavnih.

Čak 12 godina držao je rekord NBA lige po broju pobeda, sa 1.335 trijumfa, sve dok ga 2022. godine nije prestigao Greg Popovič. 

Jedan je od samo dvojice trenera koji su ostvarili po 250 pobeda sa tri različite franšize, Milvokijem, Dalasom i Golden Stejtom.

Da li ste čuli za termin "Neli Bol" ili možda "Point Forward"?

Point Forward je danas jako popularan termin (kada je krilo u ulozi plejmejkera), Janis Adetokumbo je tu poziciju vrlo aktivno pokrivao u Milvoki Baksima kod Džejsona Kida, Lebron Džejms je u neku ruku baš taj momak, pa i Grent Hil, Skoti Pipen, Boris Dijao...

Znate, nije uvek bio slučaj da se visoki igrači koriste kao plejmejkeri.

Don Nelson je prvi pokušao da sa dvometrašem napravi pometnju kada je nisko krilo Markiza Džonsona u Milvokiju stavio da bude plejmejker i to u plej-ofu 1984. godine!

Tada je povređen bio Nejt Arčibald i Nelson je morao da pronađe adekvatno rešenje – i pronašao ga je. Iskoristio je način na koji je korišćen Rik Beri i napravio revoluciju u svetu košarke.

Posle je i Pol Presi pokrivao istu poziciju, a onda se dosetio da može da ima dva dobra šutera na parketu pa su Sidni Monkrif i Kreg Hodžis bili zajedno na parketu bez istinskog plejmejkera, dok centri poput Listera nisu ofanzivno pretnja već se dosta koriste za postavljanje blokova.

"Neli Bol" je tip košarke koji je proslavio Milvoki Bakse, postizali su veliki broj poena i igrali brzo, ali i dalje to nije bilo to.

Za perfekciju Neli Bola bilo je potrebno nešto drugo, malo moćnije... 

EPA-EFE/MANUELA SOLDI

"Pre 50 godina mi je jedan mudar čovek rekao nešto što nikada neću zaboraviti. 'Igraćemo brzo'. Citiram Reda Oerbaha, šampionskog trenera Boston Seltiksa, čoveka koji je meni mnogo značio i zbog koga sam bio deo uzbudljivog košarkaškog brenda. Bilo je to 1965. godine kada sam tek došao u Seltikse. Draftovali su me Čikago Pekersi koji postaju Zefirsi. I otpustili su me posle godinu dana. Lejkersi su me pokupili veoma brzo i dve godine sam igrao tamo sa jako malom minutažom. Oduvek sam se divio Redu Oerbahu i njegovim metodama, pa sam kao slobodan igrač došao u Boston. Trčali smo, šutirali i osvajali titule. Tranzicija. Dekada 60-ih je pripadala centrima. Velikim momcima. Bilo da je Volt Belami dominirao ili je Vilt Čemberlejn radio šta je hteo, centri su sve kontrolisali i Red je to promenio", pričao je Don Nelson za "Players Tribune" svojevremeno.

Objasnio je Don da je još kao igrač naučio od legendarnog Reda Oerbaha šta znači diktiranje tempa i igrati brzu košarku koja protivnika izbacuje iz ravnoteže.

Takva se košarka ne rađa preko noći. Potrebno je jako mnogo treninga i usklađivanja da bi se sve dovelo u red, a sve kreće hvatanjem skoka, slanjem autlet pasa (dodavanje kojim se otvara kontra) i onda trčanje, pa poentiranje na obruču i svaki je deo važan.

Jednom rečju, brzina.  To je bila najveća prednost Boston Seltiksa i nešto što drugi nisu mogli da isprate, pa su tako i bili 11 puta NBA šampioni.

Nelson je 11 godina igrao za Boston i samo jednom su imali 40 poraza. Napad je koristio promašaje protivnika i iznuđene izgubljene lopte, pa se brzo trčalo na drugu stranu i poentiralo pre nego što može da se odgovori.

Tanjug/AP Photo, File

Sve je ovo veoma važno da bi se razumela njegova trenerska filozofija. Baš ona filozofija koja je donela košarkašku revoluciju i pokazala sve postulate moderne igre.

Sledeći podatak možda niste znali, ali, malo je nedostajalo da od svega ovoga ne bude ništa. Kada je Don Nelson završio karijeru, na računu je imao oko 10.000 dolara.

Tražio je način da prehrani porodicu i shvatio je da može da radi kao sudija. NBA sudija u prvoj sezoni zaradi oko 20.000 dolara i to mu je bilo jako privlačno.

Pozvao je tadašnjeg komesara Voltera Kenedija, dobio dozvolu od njega, pa krenuo da uči manje poznata pravila i sa pištaljkom u rukama se zaputio ka Letnjoj ligi. 

Nije se pokazao. Znao je košarku veoma dobro i situacije mu nisu bile strane, ali je često pokazivao pogrešan broj dresa zapisničkom stolu i unosio konfuziju ili bi umesto tajm-auta pokazivao tehničku grešku.

"Mislio sam da radim dobar posao, ali sam jedini tako mislio", rekao je Nelson.

PAUL BUCK / AFP / Profimedia

Gotovo sve što gledamo danas se bazira na idejama Dona Nelsona od pre 50 godina. Leri Kostelo ga je pozvao 1977. godine u svoj stručni štab Milvoki Baksa odmah pošto je završio igračku karijeru.

"Sećam se svog prvog treninga i da sam okupio igrače i rekao im 'Momci, ja nemam pojma šta radim ovde'. Onda sam shvatio da ću trenirati igrače onako kako sam igrao za Boston i implementirati neke lične strategije. Znao sam da želim nekonvencionalnu košarku i da brzinu koristim kao svoju najveću prednost. Nisam mogao samo da koristim Redove akcije, morao sam da izmislim svoje. Nije taj Milvoki Baks tim bio preterano talentovan, nisu imali Bila Rasela ili Džona Havličeka, ali su se borili svako veče i meni je to mnogo značilo. Tek kada smo dobili Boba Lanira i Pola Presija znao sam da imamo nešto veliko", prisetio se Nelson trenerskog početka.

Dodatno je interesantno što je Kostelo dao otkaz posle samo 18 utakmica i ostavio Dona Nelsona "na udaru".

Nelson je prvobitno odbio generalnog menadžera Baksa Vejna Embrija čak tri puta za dva dana da bi potom posustao i prihvatio da bude trener.

"Sve sam naučio iz straha da ne budem loš. Nisam mnogo mogao da odem duboko prve godine jer zaista nisam dovoljno znao", iskren je bio legendarni trener.

Baksi su bili u izuzetno teškoj situaciji po odlasku Karima Abdula Džabara i dugo su čekali pravog igrača, sve dok se Lanir nije pojavio.

Morali su da se odreknu Kenta Bensona (veliko ime koje je igralo ispod svih očekivanja) kako bi napravili trejd sa Detroit Pistonsima 

Bob Lanir je bio u poznim igračkim godinama kada je došao u Milvoki 1980. godine, dok je Pol Presi bio ključ za revoluciju Dona Nelsona – implementiranje "Point Forwarda" i legedarnog "Neli Bola".

Nakon što je eksperiment bio uspešan sa Markizom Džonsonom, stigao je ubitačni tandem i prosto unapređena verzija glavnog igrača.

"Presi je bio eksplozivan bek visok skoro 2m, imao je duge ruke i umeo sa loptom više nego bilo ko u ligi. Takvu kombinaciju nisam ranije viđao. Lanir je bio mašina za skokove i sve nam je bilo lakše kada je bio tu. Pol je bio plejmejker u telu krila. Prirodno su se njih dvojica sjajno uklapala u ono što sam zamislio. Presi je ceo tim učinio boljim i godinama imao 7 i više asistencija po utakmici. Neverovatan igrač", govorio je Nelson.

Dakle, godinama je Nelson bio deo tima koji je koristio talenat najboljih igrača i dominirao NBA ligom da bi na mestu trenera dočekao sitnije, slabije i manje talentovane igrače.

Znao je da je morao da se prilagodi i kako se vidi iz tih izjava, iskoristio je svo iskustvo igračkih dana i savete trenera koje je dobio kako bi i sam bio dobar trener.

I sam je skapirao da to što igrači nisu visoki i snažni znači uglavnom da su brži i da svoju ideju može da sprovede u delo.

"Godine su prolazile, novi igrači su stizali i polako se mogla nazirati moja vizila. Nekonvencionalna košarka sa akcentom na tranziciju. To je moj stil igre. Moj košarkaški pečat", pojasnio je Nelson.

Imali su samo 14 pobeda nakon odlaska Karima Abdula Džabara u Lejkerse, imali su trenera koji nije baš najbolje znao šta da radi i koji je usput skapirao sve što mu je bilo potrebno.

Čak toliko da je i dan danas trener sa najviše pobeda u istoriji Milvoki Baksa jer njegovih 540 dobijenih utakmica i dan danas stoje na vrhu liste.

Tri puta je sa Baksima igrao finale konferencije i zaslužan je za otkrivanje talenata poput Altona Listera, Džeka Sikme (njegov sin Luk godinama igrao u Evroligi), Sidnija Monkrifa, Krega Hodžisa, Rikija Pirsa...

Nelson je 1983. i 1985. godine bio trener godine u NBA sa klupe Milvoki Baksa, imao je niz od sedam sezona sa 50 i više pobeda i svaki put bi Milvoki osvojio Centralnu diviziju.

Vlasnik Milvokija Herb Kol i Don Nelson imali su mnogo svađa i razmirica, pa je sam "Neli" šokirao novinare izajvom da posle svega što je rečeno nije ni očekivao da ostane na klupi Baksa 1987. godine.

Ipak, posle 11 godina u Viskonsinu, silnih uspeha i skora 540-344 došlo je vreme za odlazak u drugu sredinu. U Kaliforniju.

Tada je na stolu imao ponude Njujork Niksa, Dalas Maveriksa i Golden Stejt Voriorsa, a odlučio se za Voriorse. Interesantno, kasnije će raditi i u Mavsima i u Niksima.

"Stalno sam razmišljao o košarci i unapređivanju igre, ali tek u mojoj drugoj sezoni u Golden Stejtu su neke stvari došle na svoje mesto i to je kasnije bilo poznato kao Neli Bol", rekao je Nelson.

Baš tada je kratko radio kao komentator NBA utakmica, a i kažu za njega da je najbolje objašnjavao igračima "mračnu stranu NBA pravilnika" jer je sve to naučio dok se spremao da bude sudija.

Glavna stavka mu je bila brza košarka, mnogo trčanja, mnogo šutiranja i da u svakom trenutku ima pet najboljih igrača na parketu, a da njihova pozicija nije bitna.

Još jedan dokaz da ono iz uvodnih redova nije budalaština već istina – Nelson je tvorac ideja moderne košarke. 

"Meni je to još tada imalo smisla. Nisam bio opterećen pozicijama u košarci. Ljudi su me stalno ispitivali zašto igram s niskim petorkama i uvek bih dao isti odgovor – to je zato što želim da pobedim. Zato imam najbolje igrače na terenu. U Voriorsima sam imao trojicu neverovatnih momaka Tima Hardaveja, Krisa Malina i Miča Ričmonda i želeo sam da stalno igraju zajedno. Niska petorka? Da, ali isto tako mnogo brza", objasnio je.

To će biti poznato kao "Run TMC". Najzanimljivija i jedna od najboljih generacija Golden Stejta.

E, sad, ovaj trio nije biran na jednom draftu, već je bilo potreno četiri godine da se "svi sastojci dodaju", pa da Don Nelson započne najznačajniji period svoje trenerske karijere.

Kris Malin je prvi draftovan, njega su sa 7. pozicije pokupili 1985. godine i ispostaviće se da se radi o toliko dobrom šuteru da je mnogo smetao jednom Ajzei Tomasu koji je često znao da ukaže na Malinove probleme sa alkholom.

Tri godine kasnije došao je Mič Ričmond, a onda je priča "zaokružena" 1989. godine, kada je draftovan Tim Hardavej. U tom timu je bila još jedna košarkaša legenda, Manute Bol, koji je nosio broj 10 i Hardavej je preuzeo desetku. 

Verovatno se pitate zašto se toliko spominje izraz "Run TMC", šta skraćenica znači i zašto je toliko važna za ovu priču...

Dakle, to Run je po brzoj igri, mnogo trčanja, niska postava i veliki broj šuteva i poena iz tranzicije, a TMC je po uzoru na čuvenu hip hop grupu "Run DMC", samo što ta slova označavaju njihova imena.

Tim Hardavej, Mič Ričmond, K(Ch)ris Malin. TMC.

Još jedan jako važan šraf ovog tima bio je i litvanski šuter, Šarunas Marčiulionis, a ne smemo zaboraviti ni Roda Higinsa. Posao ovih ljudi bio je da mnogo trče i mnogo šutiraju, što je isprva bilo okarakterisano kao "divljačka" košarka.

Ništa čudno, ovakve stvari slušamo i dan danas. 

"U Golden Stejtu sam želeo da igram na isti način kao ranije, da se trči kako se trčalo u Bostonu i da se košarka kapira kako je to bilo u Milvokiju. Hteo sam da se lopta brzo pomera. I nedugo potom smo dobili Run TMC eru i postizali smo najviše poena u celoj NBA ligi. Naš cilj je bio da svaki put kada izađemo na teren ubacimo preko 100 poena. Tim je taj koji je bio motor, ali su sa krila najveći deo posla radili Kris i Mič i odbrane su bile ostavljane na milost i nemilost."

"Kada igrate s niskim petorkama, timovi daju sve od sebe da vas unište u reketu. Morao sam da se prialgodim tome. Nisam mogao da dozvolim borbu sa protivničkim centrima i visokim igračima. Morao sam da ih nadmudrim. To sam naučio dok sam trenirao Pola Presija u Milvokiju, lopta ide u ruke krilnom igraču. Malin i Ričmond su to mogli da rade veoma dobro, ali ne kao Tom Tolbert. Momak koji nikada nije dobio dovoljno priznanja za sve što je uradio. Talentom nije blizu Run TMC trija, ali je bio možda i najtalentovaniji centar našeg tima. Nanosio je protivničkim odbranama mnogo štete"

"Sav moj trenerski uspeh delim sa pomoćnim trenerima, ostalim osobljem, igračima... Bez Reda Oerbaha koji me je naučio svemu tome i osnovnim principima napada iz kontre ništa od ovoga ne bi bilo moguće. Red Oerbah zaslužuje da bude spomenut svaki put kada se priča o Neli Bolu, ali i generalno za to što se košarka ubrzala u modernom vremenu", rekao je Don Nelson za Players Tribune.

Kada je počela sezona 1990/91, Voriorsi su rasprodali čitavu halu sezonskih ulaznica i bilo je lakše upasti u Lengli centar nego na njihovu utakmicu, a i realno gledano, ko ne bi voleo da gleda takvu košarku?

Don Nelson već deset godina želi da igra ovakvu košarku, a njegovi izabranici su mu pokazali delić moći u plej-ofu te godine, što možete videti i u priloženom snimku iznad.

Sezonu su počeli pobedom nad Denverom sa 162:158, jedna od najefikasnijih utakmica u istoriji košarke. Čisto informativno, najefikasniji meč ikada su igrali Denver Nagetsi i Detroit Pistonsi kada je bilo 186:184. 

Run TMC nije predugo trajao i brzo su se raspali bez nekih većih dostignuća, a Golden Stejt Voriorsi su se raspali već na kraju te sezone, jer je Ričmond otišao u Sakramento.

Posle njega je 1995. godine Don Nelson otišao u Dalas, a godinu dana kasnije je i Tim Hardavej svoj čuveni krosover odveo u Majami kako bi obukao dres Hita, a godinu dana nakon njega je Malin završio u Indijani.

Run TMC je 2007. godine izglasan za najbolji trio ikada u magazinu Boston Gloub, a oni se više nikada nisu susreli.

SCOTT NELSON / AFP / Profimedia

Nakon "jurnjave" i poraza u NBA finalu i nakon što je Čak Dejli odbio Njujork Nikse posao je ponuđen Donu Nelsonu koji ga je i prihvatio, ali se nije dugo zadržao.

Nakon skora 34-25 i opaske da bi mogli da trejduju Patrika Juinga kako bi pokušali da dovedu Šekila O'Nila, uz konstantno akcentovanje na brzu igru i zanemarivanje defanzivnog stila jasno je da dve strane nisu bile kompatibilne.

Don 1997. godine postaje generalni menadžer i trener Dalas Maveriksa gde čini najbolju moguću stvar: Pretvorio je Roberta Trejlora i Peta Geritija u Dirka Novickog i Stiva Neša, pa taj tandem upario sa Majklom Finlijem.

Stiv Neš je znao sjajno da čita igru, prepoznaje "gepove" (otvaranja u prostoru između blokova, često oko lakta) i pogađa šuteve kada bi imao dovoljno prostora da se podigne.

Naredne četiri sezone su Dalas Maveriksi imali 50 i više pobeda, a u sezoni 2002/03 su imali 60 i tada izgubili u finalu Zapada od šampiona San Antonio Sparsa.

Tih godina je stvorena taktika "Hack a Shaq" odnosno namerno fauliranje Šekila O'Nila i slanje centra na liniju za slobodna bacanja gde je često promašivao. I čovek koji je to smislio je upravo Don Nelson.

Profimedia

Samo genije može da smisli da nameran faul bude najbolja odbrana protiv najdominantnijeg igrača u ligi i jednog od najdominantnijih u istoriji košarke.

Zapravo, prvi put je to pokušao 1997. protiv Dennisa Rodmana iz Čikago Bulsa, koji je te sezone pogađao svega oko 38 odsto penala.

Ideja je bila da Rodman sa linije slobodnih bacanja postigne manje poena nego što bi Bulsi postigli protiv normalne odbrane. Ipak, Rodman je te večeri pogodio devet od 12 bacanja, a Dalas je izgubio.

Dve godine kasnije Nelson je pronašao mnogo poznatiju metu – Šekila O'Nila koji tokom karijere pogađa oko 50% sa linije za slobodna bacanja.

Taktika se brzo proširila NBA ligom. Protivnički treneri su koristili Šekovu slabost kako bi usporili napad Lejkersa, a O'Nil je na provokacije odgovarao tvrdnjom da će pogoditi onda kada bude najvažnije.

Njegov sukob sa Nelsonom postao je i svojevrsna predstava. Nakon što je Šek Nelsona nazvao "klovnom" zbog korišćenja taktike, trener Maveriksa se na narednoj utakmici pojavio sa klovnovskim nosom.

Taktika je počela ozbiljno da zabrinjava NBA ligu jer je često prekidala ritam utakmica i značajno produžavala njihovo trajanje.

Greg Popovič je kasnije pokazao koliko ova ideja može biti efikasna.

U plej-ofu 2008. godine njegovi San Antonio Sparsi koristili su je protiv O'Nila, koji je pogodio samo devet od 20 slobodnih bacanja. Sparsi su dobili utakmicu i eliminisali Finiks Sanse.

Godinama kasnije NBA je ponovo razmatrala promenu pravila zbog učestalosti namernih faulova.

Ono što je počelo kao eksperiment Dona Nelsona protiv loših izvođača slobodnih bacanja pretvorilo se u jednu od najkontroverznijih taktika u istoriji NBA.

Jer ponekad cilj odbrane nije da zaustavi najboljeg igrača protivničkog tima. Cilj je da ga natera da sam sebe pobedi.

Nije samo Šeka izbacivao iz takta. Karl Meloun je umalo "dobio po nosu" od Dona Nelsona jednom prilikom.

Nakon što su Dirk Novicki i Stiv Neš postali ubitačan duo i pokazali da se Dalasa svi plaše, stigao je veliki udarac. Te 2004. godine, na leto, Stiv Neš je otišao u Finiks Sanse.

Tim iz Arizone je iskoristio RFA situaciju i ponudio Kanađaninu maksimalni ugovor, a Don Nelson bio je spreman da izjednači ponudu i da Nešu sve što je potrebno samo da ostane u timu.

Mark Kjuban nije tako mislio i Stiv Neš je u Finiks Sansima postao dvostruki MVP lige, član 50-40-90 kluba, a Don Nelson priprema teren za odlazak sa mesta trenera pa godinu dana kasnije Ejveri Džonson stiže na klupu.

Posle šokantnog poraza u NBA finalu 2006. godine kada su se Mark Kjuban i Dalas Maveriksi obrušili na NBA ligu i sudije (kontroverzne sudijske odluke i mnogo bacanja za Vejda i Šeka) Nelson odlazi iz Teksasa i vraća se u Golden Stejt Voriorse.

On nije zaboravio šta je zacrtao pre mnogo godina. Imao je plan, ideju, igrače i sve na raspolaganju u timu koji ga je mnogo voleo i cenio.

Beron Dejvis, Džejson Ričardson, Stiven Džekson, Al Heringon, Monta Elis, Met Barns, Mikael Pjetrus, Adris Bijedrins, Šarunas Jasikevičijus... 

Oni su uspeli da izvedu jedan od najvećih poduhvata u istoriji košarke – kao osmoplasirani su eliminisali prvoplasirani Dalas, tim koji je godinu dana ranije igrao NBA finale i koji ima MVP Dirka Novickog!

"We believe Warriors" bio je nadimak ovog tima.

Već sledeće godine ih nije bilo u plej-ofu, a znate li kada su se vratili?

Tek 2013. godine. I verovatno se pitate šta su radili sve te godine... Pa, 2009. godine su uzeli Stefa Karija, 2011. Kleja Tompsona, 2012. Herisona Barnsa i Drejmonda Grina, a tada su i napravili trejd za Endrua Boguta i ekipu je napustio Monta Elis.

Ljudi nisu imali mnogo razumevanja, govorilo se da im je Don Nelson pomutio pamet, da su ludi što su trejdovali Elisa i ostavili Stefa Karija koga muče povrede i redovno propušta utakmice i svašta su još nešto govorili.

"Glavni razlog zbog koga sam došao u Golden Stejt Voriorse je upravo Don Nelson. Govorili su da nikada nije voleo rukije, ali od mog prvog dana me je izazivao, trenirao i savetovao kako da budem najbolji mogući igrač. Imao je nesvakidašnji uticaj na sport i zauvek će ostati upamćen kao jedna od najvećih košarkaških legendi i najvećih umova koje smo ikada imali. Ikona košarke i čovek koji će nam svima mnogo nedostajati. Svima nama koji su imali kontakt sa njim tokom karijere, uključujući i mene. Moje misli su uz porodicu Nelson i svima koji su imali sreće da ga upoznaju", rekao je Stef Kari povodom smrti Dona Nelsona.

"Krvavi" put u Milvokiju od 14 pobeda do finala konferencije i implementacija prvih koraka ka najvažnijim momentima modernog sporta, preko prve prave uspešne sezone u Golden Stejtu, pa novih neverovatnih inovacija u Dalasu i istorijskog uspeha jednog plej-ofa u drugom mandatu Vorirosa do penzije 2010. godine.

Pre odlaska u penziju, 7. aprila 2010. godine, Don Nelson je ispisao istoriju i ušao u legendu NBA lige postavši trener sa najviše pobeda i k a d a.

Tada su sa 116:107 pobedili Minesotu Timbervulvse i to mu je bila 1333. pobeda u karijeri.

Ipak, kulminacija svega ovoga dogodila se na Floridi. U timu koji Don Nelson nikada nije trenirao – timu Majami Hita sa Erikom Spolstrom na klupi.

Neli Bol, košarka bez pozicija i u visokom ritmu, njemu nije donela šampionsku titulu, nije ni "Hack a Shaq", ali je inspirisala bezbroj drugih ljudi i pomogla Majami Hitu da osvoji čak dve šampionske titule.

I to sa trenerom koji nema mnogo iskustva u tom momentu. Spolstra kaže da je "neograničeni sistem bespozicione košarke" omogućio titulu 2012. godine i da bez toga ne bi pobedili Oklahoma Siti Tandere sa 4-1 u velikom finalu.

Lebron Džejms, Kris Boš, Dvejn Vejd, Šejn Batije, Mario Čalmers... Nema klasičnog centra, organizacija igre dolazi sa krila, atleticizam, brzina i niska postava stvaraju bezbroj problema.

Lebron je bio plejmejker i vođa napada, Šejn Batije prvi defanzivac i stalno varirao između niskog krila i krilnog centra, dok je Kris Boš pokrivao poziciju pet.

Čalmers i Batije su često bili zaduženi za šut spolja, a tek kasnije je Rej Alen imao ozbiljnu ulogu. U pomenutom finalu Kendrik Perkins nikoga nije mogao da isprati, a Serž Ibaka sam nije mogao sve da čuva.

Dakle, san Dona Nelsona je živ.

Neli Bol je najdominantnija stvar u košarci i svi žele da kopiraju taj stil, a uskoro će se i javno obelodaniti takva stvar. 

Svašta su Voriorsi mogli, ali nisu uspeli. Nisu uzeli tri titule u nizu, ali će ostati upamćeni kao jedna od najdoninantnijih ekipa svih vremena. Nema više Run TMC ali ima SBDS – Small Ball Death Squad. 

Stef Kari, Klej Tompson, Kevin Dukent, Drejmond Grin, Džaval Megi. Takođe i Šon Livingston, Endru Bogut, Andre Igudala (MVP finala), Zaza Pačulija...

Ovi Voriorsi su bili NBA šampioni. Hibridni napadački sistem je bio potpuno nezaustavljiv i sve se vraća na Neli Bol i Dona Nelsona. 

TNS / Sipa USA / Profimedia

Možda Don Nelson nikada nije postao NBA šampion kao trener i to je najveća ironija ove priče. I kao takav je bio uticajniji i bitniji za razvoj košarke od mnogih trofejnih trenera.

Legenda NBA lige čije se nasleđe vidi u svakom košakraškom koraku i napretku i čovek koji od prvog trenerskog dana ima jasnu filozofiju i stil od kog ne odstupa, ali ga prilagođava.

Shvatio je da je plan živa stvar. U Milvokiju je shvatio da lopta ne mora da bude u rukama beka već klasičnog plejmejkera ma gde on bio.

U Golden Stejtu je shvatio da gledanje košarke po pozicijama može biti samoubilačko. U Dalasu je pokazao da najbolji igrač može da bude najveća mana tima kada ne igra pod svojim uslovima.

Ideje koje je godinama zagovarao više nisu ludost, postale su standard moderne košarke. Don Nelson je godinama pokušavao da igra košarku kako je igraju Stef Kari, Lebron Džejms, Nikola Jokić...

Važno je da se razumemo da nije Don Nelson izmislio modernu košarku i da niko ne može da pripiše jednom čoveku toliku zaslugu...

Ono što može jeste da se konstatuje da je prvi video budućnost i prepoznao košarkaške kretnje poput Galilea Galileja i shvatanja revolucije planete.

Don Nelson nije promenio košarku već način na koji je vidimo. Don Nelson je umro, ali Neli Bol nije.

Njegova košarka i dalje živi.