Francuska 1998: Mijatova prečka, hrvatsko čudo i maestro Zidan

Svaku, u proseku, po 550 miliona. Finale je posmatrala trećina stanovništva planete, skoro dve milijarde ljudi.

Domaća selekcija je osvojila titulu prvaka sveta, šesti put u istoriji šampionata, a pravilo da u Evropi pobeđuju Evropljani 'odbranili' su Francuzi u duelu sa selekcijom Brazila.

Prvi i jedini nastup SR Jugoslavije na nekom šampionatu sveta završen je u osmini finala.

"Plavi" su do završnice stigli iz teške grupe i preko baraža sa, u tom trenutku daleko najslabijim mogućim rivalom, reprezentacijom Mađarske.

Pre toga ni posle toga nije se desilo da neko u baražu postigne dvanaest golova, a primi jedan. Predrag Mijatović i ostali reprezentativci jesu.

Isti taj Mijatović bio je tragičar osmine finala.

Pri rezultatu 1:1 u finišu utakmice nije iskoristio jedanaesterac, Davids je u sudijskoj nadoknadi pogodio, pa su Holanđani putovali do polufinala, a naš tim je otputovao kući.

Da je FIFA bila rigoroznija prema Zidanu pitanje je kakav bi ishod šampionat imao.

Najveća zvezda francuske selekcije isključena je u duelu sa Saudijskom Arabijom, ali za dripački gest nije prestrogo kažnjen pa se u završnici priključio ekipi i odlučio finale.

Finalni meč pratila je misteriozna priča o Ronaldu.

Najbolji Brazilac nije bio u sastavu za finale, zbog zdravstvenih probelma, tvrdili su, naprasno se pojavio u ekipi ali je na terenu bio samo formalno prisutan.

Grupe su "preživeli" svi favoriti, u šesnaest najboljih našlo se sve što je u fudbalu tog vremena vredelo.

Brazil je u grupi izgubio od Norveške, italijani se, kao što tradicija nalaže, mučili sa slabijima od sebe, Francuzi mleli, a Argentinci prošli rutinski.

Nemci su, uz dosta sreće, zauzeli prvo mesto ispred reprezentacije Jugoslavije, a Holanđani do prvog mesta došli u poslednjem kolu.

Najveće iznenađenje bila je selekcija Hrvatske. Posle slabe grupe, sa Japanom i Jamajkom, Hrvati su pobedili Rumune i Nemce i tek ih je Lilijan Tiram zaustavio u polufinalu.

Hravtska priča krunisana je pobedom u utakmici za treće mesto, a kao kuriozitet ostaje podatak da je Robert Prosinečki jedini fudbaler koji je postizao golove na SP za dve reprezentacije, 1990. godine za Jugoslaviju u duelu sa UAE, osam godina kasnije za Hrvatsku u duelu sa Jamajkom.

Nemci su došli samo do četvrtifnala, ali je Lotar Mateus postao rekorder po broju utakmica odigranih na završnicama svetskih prvenstava.,

Danac Ebe Sand postigao je gol šesnaest sekundi po ulasku u igru, Rigobert Song iz Kameruna dobio drugi crveni karton (prvi 1994. godine), a novom rekordu šampionata (22 crvena kartona) doprineo je i Marsel Desaji, postavši treći igrač u istoriji koji je isključen u finalu.

Još jednu epizodu fudbalskog rata Argentina - Engleska dobili su Južnoamerikanci, sa penala, a Dejvid Bekam postao drugi igrač iz Engleske koji je na Svetskom prvenstvu zaradio isključenje.

Francuzi su u osmini postigli jedan gol u produžetku, a u četvrtfinalu 'sa kreča' izbacili Italijane.

Brazil je u prva dva kola nokaut runde postigao sedam golova, a u polufinalu sa Holanđanima prošao je posle 120 minuta igre i četiri serije penala.

Francuzi su pobedili Hrvate, a finale na stadionu 'Francuska' najavljivano je kao istinski spektakl.

Tim koji je vodio Eme Žake igrao je odličan fudbal, ali to nije odlučilo. U finalu, prosto, nisu imali protivnika.

Zidan je sa dva gola glavom doneo dovoljno veliku prednost, a Peti u finišu samo potvrdio koliko su te julske večeri četvorostruki prvaci sveta bili inferiorni.

Milion ljudi slavilo je na Jelisejskim poljima pobedu Francuza, a Eme Žake je u istoriju uveo ekipu u sastavu: Bartez, Desaji, Lizarazu, Tiram, Lebef, Dešam, Đorkaef (Vijera), Zidan, Karembe (Bogosjan), Peti, Givarš (Digari).