"Ne" Srbiji je u trendu: Pavlović, Svilar, Ugrinić – ko je sledeći?

Golman Rome Mile Svilar i vezni igrač Bajerna Aleksandar Pavlović, momci u usponu svojih karijera, opredelili su se da svoj talenat ipak stave na raspolaganje selekcijama država koje su od njih napravile to što jesu.

Pavlovića je selektor Nemačke Julijan Nagelsman uvrstio na spisak za naredne reprezentativne akcije.

Svilar, doduše, nije još načisto sa svojim reprezentativnim statusom jer postoje određene komplikacije da bi mogao da pristupi Belgiji, ali u jednom je siguran a i mi smo od pre nekoliko dana sigurni - Srbija ga ne interesuje.

Dok smo se možda i nadali da bi Svilar mogao da pojača ionako jaku konkurenciju među stativama Srbije, za Pavlovića je sve vreme vladao osećaj da će se pre ili kasnije prikloniti Nemačkoj, nego Srbiji.

Taj osećaj nas nije prevario.

Desilo se očekivano.

• Pavlović dobio poziv selektora Nemačke!
• Gorecka: Izabrao bih Nemačku da sam na Pavlovićevom mestu
• Nemci pišu: Kraj trke za Pavlovića – debituje za Nemačku

Jedan konkretan sastanak sa njim koji je obavio FSS, naravno nije bio dovoljan da se ovaj supertalentovani fudbaler preobrati toliko da makar i pomisli da mu je mesto u reprezentaciji odakle mu potiču roditelji, deda i preci.

Piksi je intervenisao, bio na licu mesta, razgovarao sa Bajernovim fudbalerom i verujemo da je uložio sav svoj pregovarački potencijal i snagu svog autoriteta - čak ni to nije vredelo.

Aleksandar je u glavi ranije prelomio.

Bliži mu je Nagelsman nego Piksi.

Nije nam mnogo pomogla ni ranija izjava srpskog selektora data u novembru, u danima posle debija Pavlovića za Bajern, da na kraju dobijemo "da" od ovog momka.

"Sad je neko debitovao za Bajern, pa odmah u "A" tim. Ne ide to tako. To je kao da čekamo ispred bolnice da se rodi neko Srpče, da ga iz bolnice rezervišemo. Ti svi momci moraju da se dokažu", izjavio je tada Stojković, kao da nije bio ubeđen u to da će pola Evrope koji mesec kasnije pričati o Bajernovom otkrovenju.

EPA-EFE/RONALD WITTEK

Nagelsman je prigrlio "Srpče" - uvrstio ga je na poslednji spisak reprezentativaca.

Zbog čega Nemačka pre Srbije? Odgovor je vrlo jednostavan ako se posmatra iz vizira ovog momka.

Pavlović je rođen u Nemačkoj, tamo se školovao, učio slova, učio fudbal, stekao prve drugare i simpatije. Tamo mu je dom, tamo se oseća kao svoj na svome.

Sve što nosi u sebi je Nemačko. Osim gena, razume se.

Zato bi bilo iznenađenje da je izabrao Srbiju.

Optimisti bi posle ove diplomatske ofanzive Fudbalskog saveza rekli da Srbije nije izgubila Pavlovića, samo ga nije dobila.

Jer ne možete izgubiti nešto što nikad niste imali. Ali da ostaje žal, ostaje.

Samo Pavlović zna koliko je bio blizu dresu reprezentacije.

Za FSS nije toliko ni problem ako ispusti igrače koje odgaja druga država, tu šanse nisu najveće, bitno je pokušati, ali je problem ako dopusti da drugima odu oni koje podigne naša zemlja.

Takav slučaj bio je Miloš Kerkez.
 

EPA-EFE/Zsolt Czegledi

Rođen u Srbiji, stasao u Srbiji, fudbalsko se opismenio u Srbiji, a zaigrao za Mađarsku.

Rođeni Vrbašanin je danas standardni levi spoljni Bornmuta i reprezentacije Mađarske. On nije izabrao Srbiju iako je u njoj rođen.

Bio je "pred nosom" struci iz kraja odakle potiče, no nije se, očito, dovoljno obratila pažnja na ovog fudbalera o čijem kvalitetu dovoljno govori podatak da je na insistiranje velikog Paola Maldinija završio u Milanu.

Iako se nije dugo zadržao tamo njegova karijera je iz godine u godinu išla uzlaznom putanjom - danas je član startne postave premijerligaša i standarni reprezentazivac zemlje za koju se opredelio.

• Luis Zečević-Džon i Edvard Ibrović-Flečer prihvatili da igraju za Srbiju
• Zečević-Džon i Ibrović-Flečer debitovali za Srbiju – majstorija Junajtedovog talenta VIDEO

Inače, slučaj Aleksandra Pavlovića podsetio nas je na jedan takav vrlo sličan koji smo imali u prošlosti.

Neven Subotić.

Rođeni Banjalučanin se kao mali preselio u Nemačku, potom i u SAD, zemlju za koju je stekao pravo da igra na reprezentativnom nivou onda kada je već postalo jasno da izrasta u vrhunskog fudbalera.

Mogao je da bira da igra za Amerikance.

Neven je, ipak, izabrao Srbiju.

Dvostruki prvak Nemačke sa Borusijom nosio je dres reprezentacije 36 puta i igrao je za Orlove na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi.

EPA-EFE/FRIEDEMANN VOGEL

Ko zna koliko još u ovom trenutku imamo potencijala koji čuči u srpskoj deci rasutoj po Evropi.

Migracije naših ljudi ka Zapadu, konstantne već decenijama, i danas u punom jeku, učinile su svoje pa sveži  reprezentativni kadar, ovaj uvozni, i to ne samo u fudbalu, postaje neminovnost.  

Potrebno je samo bolje se povezati sa svim tim klincima koji nadolaze i njihovim roditeljima koji bi da im dete igra za maticu.  
 

Teško je i pobrojati svu decu srpskih gastarbajtera potencijalne reprezentativce - pitanje je samo ko će od njih jednog dana biti Subotić, a ko Pavlović, kada otadžbina pozove.

Stefan Bajčetić i Filip Ugrinić su igrači koji, poznato je, nisu izabrali Srbiju, i pojaviće se, naravno, još fudbalera naše gore list koji isto tako neće biti raspoloženi da pevaju Bože pravde, i to je sasvim u redu.

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Talenti srpskih korena stasali u tuđini, uverili smo se to i na pobrojanim primerima, nisu uvek siguran adut za reprezentaciju.

Posle otkaza Pavlovića, pre toga Svilara, prethodno Ugrinića, verovatno će tim putem i Bajčetić, postoji bojazan da bi i drugi supertalentovani fudbaleri srpskih korena rođeni u inostranstvu, sada mogli lakše, bez griže savesti, da odjave Srbiju jednog dana kada im stigne poziv.

A vreme prolazi.

Aktuelni nosioci nacionalnog tima, Tadić, Mitrović, Milinković-Savić i ostali, polako ali sigurno ustupiće mesto mlađima.

Da li imamo adekvatne zamene za njih, to je u ovom trenutku teško reći.

Jedno je sigurno - sve je više srpskih fudbalera stasalih "preko" koji će dobro razmisliti da li će potrčati da igraju za Srbiju.