"Srbiji nedostaju vizija, plan i strategija"

Partizanov strateg je pričao za mađarski Haon i evocirao uspomene tokom mandata u Debrecinu.

"Imam veoma lepe uspomene na Debrecin. Iznenada i neočekivano sam stigao u klub direktno iz Astane. Proveo sam dve prelepe godine tamo, radeći i živeći u veoma prijatnom okruženju. Došao sam u teškom trenutku, ali smo se brzo prilagodili i odlično razumeli sa ekipom, pa smo već te iste sezone ostvarili neočekivan uspeh osvajanjem bronzane medalje".

Blagojević je potom naveo razloge rastanka sa Debrecinom.

"U prvom kolu pobedili smo Đer sa 3:0 u gostima, a moj poslednji meč bio je protiv Ujpešta u Budimpešti, gde smo zasluženo izgubili. Nakon toga tadašnje rukovodstvo pokrenulo je razgovore o prekidu saradnje, jer su smatrali da klub zaslužuje bolje rezultate u novoj sezoni od onoga što smo do tada postigli (treće i peto mesto). Shvatio sam da se ne slažemo oko toga šta smo uradili za klub i da više nema međusobnog poverenja, zbog čega sam prihvatio raskid ugovora, iako mi je ostalo još deset meseci ugovora".

Nadovezao se i na konstataciju da je tek posle rada u Mađarskoj i Kazahstanu dobio ozbiljnu priliku u Srbiji.

"Moja karijera nije tipična za naš region i ne znam mnogo sličnih primera. Bio sam trener koji je osam godina radio u akademiji sa mladim igračima, zatim u nižim srpskim ligama, potom otišao u inostranstvo i izgradio ime na međunarodnom nivou, radeći u velikim klubovima poput Astane i Debrecina. Posebnu težinu ima činjenica da sam u svojoj zemlji postao trener tako velikog kluba. To daje potpuno novu dimenziju mojoj karijeri i novo iskustvo".

Mnogo iskusnom stručnjaku znači što napokon provodi više vremena sa svojom porodicom.

"Deo trenerskog puta je i žrtva – pet godina sam živeo odvojeno od porodice, koja me je posećivala samo povremeno. To je deo našeg posla koji ljudi spolja ne vide, ali ima ogroman uticaj na naš razvoj i životni put. Poslednje dve i po godine svi zajedno uživamo u životu u Beogradu, zajedno sa roditeljima i prijateljima prolazimo kroz ovu fazu moje karijere".

Uporedio je potom srpsku i mađarsku sportsku infrastrukturu.

"Na početku razgovora Blagojević je istakao da je mađarski fudbal u mnogim aspektima ispred srpskog, mada smatra da su srpski klubovi možda jači po intenzitetu i fizičkom aspektu igre", naveli su Mađari, a potom nastavio Blagojević.

"Često ističem organizovanost mađarskog prvenstva kao primer kako bi i srpski fudbal trebalo da se razvija. Mađarski fudbal je u poslednjih 10,15 godina napravio ogromne korake napred. Samo treba da nastavi tim putem. I mađarska reprezentacija je značajno napredovala poslednjih decenija. Mislim da mnogi nisu ni svesni koliko je ovo zanimljivo takmičenje, posebno kada se uzme u obzir koliko je ulagano u omladinski pogon i razvoj mladih igrača. U Srbiji nedostaju vizija, plan i strategija, kao i osećaj zajedničkog interesa. Srbi u mnogo čemu mogu da se ugledaju na Mađare. Verovatno ni sami Mađari nisu svesni koliko su napredovali", zaključio je Blagojević.