Mnoštvo je mesta koja znaju da iznenade svojom istorijom, a izuzetno su atraktivna i vredna obilaska.
Osim domaćih lokaliteta sa UNESCO-ve liste svetske baštine, kad se govori o onima u drugim zemljama obično postoji 'obavezni' popis, ali mnoštvo je mesta koja znaju da iznenade svojom istorijom, a izuzetno su atraktivna i vredna obilaska.
Jedno od takvih su belgijska naselja zvana beginaži, ili izvorno beguinages. O čemu je reč?
Beginaži su, kako je opisano i na stranici UNESCO na čijem popisu se nalaze od 1998., ukupno 13 naselja namenjenih stanovanju Beginki, svojevrsnih katoličkih sestrinstava, najviše u belgijskoj pokrajini Flandriji.
Obično su to grupe malih građevina oko zajedničkog dvorišta u kojima su od 12. veka živele žene posvećene službi Božjoj, ali bez zaveta kakvi su uobičajeni za časne sestre u manastirima. Naselja su najčešće okružena zidinama i odvojeni od drugih delova gradova u kojima su podignuta, a osim u Belgiji mogu se naći u severnoj i severoistočnoj Francuskoj, Holandiji, te zapadnoj i severozapadnoj Nemačkoj.
Prve su nastale u Liegeu, valonskom delu Belgije, a ime su dobile po tamošnjem svešteniku Lambertu le Bègueu koji je 1170. godine propovedao uspostavljanje ženskih verskih zajednica bez potrebe da se živi manastoirskim životom.
Naime, u to doba u tim su jelovima Evrope besnili ratovi, što je prilično smanjilo broj muškaraca pa mnogo žena nije moglo da uđe u brakove, pa su se udruživale zbog sigurnosti i međusobne pomoći.
Istu vrstu sigurnosti mogle su, doduše, dobiti u manastirima, ali su oni odbijali mnoge žene kojima nije odgovarao tamošnji strogi režim.
Beginaži su bili dobrodošlo rešenje, posebno kad su dobili pomoć bogatih dobročinitelja koji su finansirali boravak žena-laikinja u naseljima. U kasnijim fazama bio je određen nivo materijalnog bogatstva za žene koje su tamo želela da žive, pa im je popularnost opala.
Navedenih 13 koji su upisani u UNESCO-ov registar nalaze se, uz vrlo dobru očuvanost, u Antverpenu, Brižu, Dendermondeu, Diestu, Gentu (čak 3 ih je tamo), Haseltu, Hogstratenu, Liježu, Leuvenu, Mešelenu, Kortrijku, Sent-Trudenu, Turnautu i Tongerenu. Naravno, itekako su vredni poseta, kao svedoci jednog od oblika ženskog života u srednjem veku severne Evrope.
Nekad je ovih naselja bilo mnogo više, praktički u svakom gradu spomenutih zemalja, a u njima su živeli desetine hiljada žena. Premda su nastale u ranijem srednjem veku, objekti i njihov izgled kojem danas svedočimo potiče iz kasnijeg razdoblja, nekoliko stotina godina nakon gradnje prvih beginaža. Osim zidova, neki od njih bili su dodatno zaštićeni vodom ispunjenim jarcima, poput srednjovekovnih dvoraca. Bilo je važno da žene imaju privatnost, ali su time držali dalje i potencijalne uljeze.
Razumljiv je takav oprez, žene toga doba bile su često izlagane muškim napadima, nasilnicima su ovakva naselja bila posebno privlačan magnet. Zato su vrata beginaža zaključavana svake večeri, a glavne žene u naselju odredile su pravilo po kojem žene nisu smele da izlaze same, nego uvek u paru.
Inače, zanimljiv karakter su imale žene koje su živele u beginažima. Osnovna motivacija bila im je posvećenost veri, ali bez samostanskog režima, ali danas se ta naselja tumače i kao svojevrsne oaze nezavisnosti. U vremenima kad su naselja nastajala postojao je samo jedan obrazac ženskog ponašanja: brak, deca, kućni poslovi, često i dogovoreno. U beginažima su, pak, živele u vlastitoj zajednici, zarađivale za život (često i izvan zidina koje su ih okruživale, ili održavajući poslove kojima su se izdržavale cele zajednice) i posvećivale život onome što im je bilo važno.
UNESCO beginaže opisuje kao "oaze mira", sa 'jednostavnom funkcionalnom arhitekturom koja im daje specifičnu atmosfere utopijskog života u kojem su osećaj zajedništva i poštivanje individualnosti fino balansirane. Za razliku od manastira, beginaži su primali žene iz svih društvenih slojeva, bar u početku. Osim toga, one su mogle da odustanu od života u ovim naseljima.
Naravno, mogle su i da se udaju i da imaju decu, ali to je značilo odlazak u novi dom. Posebno šokantno za ono vreme bila je mogućnost da se i vrate kad "više ne bi osećale potrebu za mužem", kako je napisala benediktinka sestra Laura Svan, autorika knjige "Mudrost begina".
Plavo-bele kuće na grčkim ostrvima nisu samo turistički simbol, već rezultat praktičnih odluka, istorijskih mera i lokalne tradicije. Bela boja korišćena je zbog hlađenja i higijene, dok su plavi detalji nastali iz dostupnih materijala.
Ako vam je sigurnost jedan od ključnih faktora pri izboru destinacije za odmor, najnovije istraživanje kompanije Berkshire Hathaway Travel Protection donosi pregled najsigurnijih zemalja za putovanja.
Srbi koji su putovali u Grčku objavili su juče sliku sa graničnog prelaza Evzoni. Uz prikaz nepregledne kolone vozila, napisali su "Evzoni trenutno, 2,5h čekanje". Ova slika preplašila je one koji tek treba da putuju. Šta li nas tek čeka na leto, pitaju.
Australija i Novi Zeland najbolje pozicionirani da prežive nuklearnu apokalipsu, pokazuje studija. Istraživači kažu da sigurnost hrane i energije povećava šanse za opstanak civilizacije, zajedno sa Vanuatuom, Islandom i Solomonskim Ostrvima.
U predsezoni su aranžmani daleko povoljniji, pa četvoročlana porodica može letovati u Grčkoj deset dana za ukupno 500-600 evra ako deo hrane ponese iz Srbije.
Plavo-bele kuće na grčkim ostrvima nisu samo turistički simbol, već rezultat praktičnih odluka, istorijskih mera i lokalne tradicije. Bela boja korišćena je zbog hlađenja i higijene, dok su plavi detalji nastali iz dostupnih materijala.
Ako vam je sigurnost jedan od ključnih faktora pri izboru destinacije za odmor, najnovije istraživanje kompanije Berkshire Hathaway Travel Protection donosi pregled najsigurnijih zemalja za putovanja.
Srbi koji su putovali u Grčku objavili su juče sliku sa graničnog prelaza Evzoni. Uz prikaz nepregledne kolone vozila, napisali su "Evzoni trenutno, 2,5h čekanje". Ova slika preplašila je one koji tek treba da putuju. Šta li nas tek čeka na leto, pitaju.
U blizini Zaječara je Tokom terenskih aktivnosti na mapiranju biodiverziteta pronađena retka i zaštićena biljka za koju se smatralo da je nestala u Srbiji.
Glumica koja je u "Hari Poter" filmovima glumila profesorku Spraut, Mirijam Margolis, napunila je 85. godina, a ovo su neki urnebesni detalji iz njenih memoara.
Sredovečni čovek je navodno više od godinu dana živeo u jednom hotelu u Berlinu, a da nije platio račun. Trošak koji prevazilazi 100.000 evra, navodi tužilaštvo, nije izmirio.
U danima kada ceo svet bruji u širenju virusa sa kruzera i pitanjima o novoj pandemiji, stručnjaci upozoravaju da zarazne bolesti poput hantavirusa i ebole postaju sve češće i razornije, piše Gardijan.
Jedna odrasla osoba iz okruga Daglas u američkoj saveznoj državi Kolorado preminula je od hantavirusa, saopštile su danas lokalne zdravstvene vlasti, navodeći da slučaj nije povezan sa nedavnim izbijanjem zaraze na kruzeru "MV Hondius".
Ako jedan od roditelja u anamnezi ima atopijski dermatitis šanse da dete razvije je oko 50 odsto. Ukoliko oba roditelja imaju, šanse da dete oboli su oko 80 odsto.
Kruzer Hondius na kojem je izbila smrtonosna epidemija hantavirusa, danas je stigao u Holandiju gde će biti usidren u holandskoj luci Roterdam i u potpunosti dezinfikovan, preneli su evropski mediji.
