Otkud sfinga usred Splita?

Sfinga na Peristilu je samo jedna od mnogih koje možete pronaći u Splitu. Kako je uopšte završila u srcu grada, Dioklecijanovoj palati?

Sfinga u Splitu, nesvakidašnji i neočekivani biser grada, smatra se jednim od najstarijih predmeta u gradu podno Marjana. Duga je 2,46 metara, visoka oko jedan metar, izrađena od afričkog crnog granita, a stoji na Peristilu, ispred katedrale sv. Duje, u samom srcu fascinantne Dioklecijanove palate. Za njen dolazak zaslužan je upravo car Dioklecijan. I iako je najpoznatija u Splitu, nije jedina koja krasi taj grad, iako jedina ima glavu.

• Amerikanka posetila Srbiju, Hrvatsku i BiH, pa otkrila gde joj je bilo najlepše: "Moj omiljeni grad" VIDEO
• Amerikanac otišao iz Hrvatske posle 3 godine, ali mu ove stvari jako nedostaju: "Najpošteniji narod na svetu"
• Hrvati lude zbog turista, naneli im štetu: Pokrenuta peticija FOTO

"Potiče iz doba faraona Tutmozisa III pa se smatra jednim od najstarijih predmeta u Splitu (više od 3000 godina). Spada u skupinu androsfinga, stvorenja koja su imala kombinaciju lavljeg tela i ljudske glave, a ova splitska zanimljiva je i po tome što joj udovi završavaju ljudskim rukama, a ne kandžama kralja životinja. Osim mesta gde se nalazi, hiljade kilometra od Egipta, splitska sfinga je neobična i po tomu što u rukama drži posudu za prinose žrtvovanja, što je redak detalj na sličnim spomenicima", navode na stranicama Turističke zajednice Hrvatske.

Shutterstock/Roman Babakin

U palati se nalazi 12 sfingi

Kako je ona uopšte završila na mestu na kojem se danas nalazi, ispred jednako neobične katedrale sv. Duje, jedne od najstarijih u Evropi jer se nalazi u mauzoleju cara Dioklecijana, poznatog ironično  upravo po progonu hrišćana? I za to je zaslužan sam car, navodi Putni kofer. On je, naime bio opčinjen egipatskom kulturom, pa tako i verovanjima vezanima uz sfinge, onima da su one čuvari svetih mesta. Prema njegovoj naredbi iz Egipta je dopremljeno čak 12 sfingi (neki tvrde 13), a one su krasile njegovu palatu.

Dalmacija Danas piše kako o sfingi, na kojoj se nalaze i slabo očuvani hijeroglifi te koja je i prepolovljena, kruže razne legende. "Prema prvoj legendi zbog verovanja da su sfinge paganski simboli u hrišćanskim su pohodima porazbijane kako bi se uništio svaki spomen na njih, dok je po drugoj priči došlo do pucanja sfinge na pola usled udara groma sa zvonika sv. Duje koji je u to vreme bio u lošem stanju, pa je komad kamena pao na sfingu", piše taj medij u svom članku na temu sfinge. Sfinga, dodaju, ima razbijen i gornji deo glave, što pak je navodno produkt toga što je po njoj padala sitna i ledena kiša.

Sfinga na Peristilu možda je najpoznatija splitska sfinga, no nikako nije jedina, iako jedina ima glavu. Dosta je poznata i sfinga bez glave koja se nalazi ispred Jupiterovog hrama, dok se ostaci ostalih čuvaju što u Dioklecijanovim podrumima što u muzejima. Među njima ističu se glava sfinge izrađene od crvenog granita te ostaci sfinge izrađene od belog mramora.

Shutterstock/Balate.Dorin

Stari Splićani izbegavaju kontakt sa sfingom

Pošto sfinge prati pomalo ozloglašen imidž, da zaustavljaju prolaznike, postavljaju zagonetke te netačan odgovor kažnjavaju smrću, stari Splićani su navodno imali običaj kloniti se splitskih sfingi, odnosno izbegavati kontakt s njima. Uprkos tome, kad se postavilo pitanje prodaje sfinge američkom biznismenu koji je navodno želeo da je kupi, odgovor je bio ne.