Dočaravajući uslove okoline koji su prevladavali pre 4.500 godina, istraživači su nastojali da razumeju odnos između prirodnih elemenata i neobrađenog kamena jedne od najpoznatijih relikvija.
Velika sfinga u Gizi, amblem drevnog misticizma i arhitektonske veličine, vekovima stražari nad Gizom. Uzdižući se u pozadini piramida, ova kolosalna građevina podstakla je beskrajna pitanja o svom poreklu, svrsi i enigmi svog postojanja.
Zanimljiva istraga koju je sproveo tim naučnika sa Univerziteta Njujork bacila je novo svetlo na Sfingu. Dočaravajući uslove okoline koji su prevladavali pre 4.500 godina, ovi istraživači su nastojali da razumeju odnos između prirodnih elemenata i neobrađenog kamena koji će postati jedna od najpoznatijih svetskih relikvija.
Vanredni profesor Leif Ristrof, s Instituta matematičkih nauka Courant NYU-a, vodi istraživanje s revolucionarnim pristupom. Istraživanje njegovog tima, predviđeno za objavljivanje u prestižnom časopisu "Physical Review Fluids", istražuje nastanak oblika Sfinge kroz prizmu erozije.
Shutterstock/Abdoabdalla
"Naša otkrića nude moguću priču o tome kako formacije nalik Sfingi mogu nastati erozijom", pojašnjava Ristrof.
"Naši laboratorijski eksperimenti pokazali su da iznenađujući oblici nalik Sfingi mogu zapravo nastati od materijala koji su erodirali brzim strujanjem", kaže on.
Kamen temeljac njihovog istraživanja je replikacija yardanga – pustinjskih kamenih struktura koje su isklesali nemilosrdni vetrovi.
Ovi prirodni fenomeni daju trag potencijalnim počecima Velike sfinge, pretpostavljajući da je to drevni yardang koji su ljudske ruke kasnije preradile u veličanstveni oblik koji danas prepoznajemo.
Kako bi ponovno stvorili te uslove, Ristrof i njegov tim iz Laboratorije za primenjenu matematiku NYU-a udubili su se u niz sofisticiranih eksperimenata. Izradili su humke od meke gline s ugrađenim tvrđim materijalima, oponašajući geološku strukturu severoistočnog Egipta, Sfinginog doma.
Shutterstock/rayints
Zadivljujući rezultat eksperimenta bio je model Sfinge, koji nisu isklesale ljudske ruke, već fluidna mehanika erozije. Slika koja prati ovo istraživanje, koju je osigurala Laboratorija primijenjene matematike NYU, sažima ovo putovanje od bezoblične gline do figure koja odražava drevnog čuvara Egipta.
Ovo istraživanje ne samo da pokazuje istoriju na novi način, već takođe nudi bogatstvo znanja geolozima.
"Rad takođe može biti koristan geolozima jer otkriva uticaje koji utiču na formacije stena—naime, da one nisu homogene ili ujednačene po sastavu", objašnjava Ristof.
Otkriće je da međuigra između različitih materijala pod uticajem erozivnih sila može dovesti do neočekivanih i zadivljujućih formacija.
Velika sfinga, uvek tiha, možda i dalje čuva svoje tajne, ali neumoljiva potraga za razumevanjem naučnika poput Ristrofa i njegovih kolega dovodi nas sve bliže razotkrivanju misterija zaključanih u njenom kamenom pogledu.
Srbi koji su putovali u Grčku objavili su juče sliku sa graničnog prelaza Evzoni. Uz prikaz nepregledne kolone vozila, napisali su "Evzoni trenutno, 2,5h čekanje". Ova slika preplašila je one koji tek treba da putuju. Šta li nas tek čeka na leto, pitaju.
U srcu Julijskih Alpa, skrivena između visokih vrhova, smaragdne reke i zelenih pašnjaka, nalazi se Trenta, jedna od najlepših alpskih dolina u Sloveniji. Mnogi je nazivaju slovenačkim Tirolom.
Hrvatski turizam u 2026. ulazi sa jednom od do sada najambicioznijih regulatornih reformi, osmišljenom da zada konačan udarac sivoj ekonomiji u privatnom smeštaju.
Australija i Novi Zeland najbolje pozicionirani da prežive nuklearnu apokalipsu, pokazuje studija. Istraživači kažu da sigurnost hrane i energije povećava šanse za opstanak civilizacije, zajedno sa Vanuatuom, Islandom i Solomonskim Ostrvima.
U predsezoni su aranžmani daleko povoljniji, pa četvoročlana porodica može letovati u Grčkoj deset dana za ukupno 500-600 evra ako deo hrane ponese iz Srbije.
Srbi koji su putovali u Grčku objavili su juče sliku sa graničnog prelaza Evzoni. Uz prikaz nepregledne kolone vozila, napisali su "Evzoni trenutno, 2,5h čekanje". Ova slika preplašila je one koji tek treba da putuju. Šta li nas tek čeka na leto, pitaju.
U srcu Julijskih Alpa, skrivena između visokih vrhova, smaragdne reke i zelenih pašnjaka, nalazi se Trenta, jedna od najlepših alpskih dolina u Sloveniji. Mnogi je nazivaju slovenačkim Tirolom.
Hrvatski turizam u 2026. ulazi sa jednom od do sada najambicioznijih regulatornih reformi, osmišljenom da zada konačan udarac sivoj ekonomiji u privatnom smeštaju.
Bugarska pevačica Dara ispisala je istoriju pobedom na "Evroviziji", a njen povratak u domovinu obeležila je euforična atmosfera i veliki doček na aerodromu.
Reperka Niki Minaž, nekada glasna kritičarka Donalda Trampa, u novom intervjuu objasnila je zašto je danas jedna od njegovih najistaknutijih slavnih pristalica.
Naučnici ne sumnjaju da u vasioni postoji mnogo planeta sličnih Zemlji, ali ih je savremenim metodama i dalje veoma teško otkriti, izjavila je naučna saradnica odeljenja za fiziku planeta ruskog Instituta za kosmička istraživanja (IKI) RAN Vladislava Ananjeva.
Po povratku u Izrael sa izbora za Pesmu Evrovizije, nakon što je osvojio drugo mesto, izraelski predstavnik Noam Betan zahvalio je svojim fanovima na podršci i osvrnuo se na izazove sa kojima se izraelska delegacija ove godine suočila.
Kruzer Hondius na kojem je izbila smrtonosna epidemija hantavirusa, danas je stigao u Holandiju gde će biti usidren u holandskoj luci Roterdam i u potpunosti dezinfikovan, preneli su evropski mediji.
Dugotrajno sedenje, posebno duže od osam sati dnevno bez dovoljno fizičke aktivnosti, može značajno povećati rizik od srčanih bolesti, dijabetesa, depresije i prerane smrti, pokazuje više velikih međunarodnih istraživanja.
Žene koje su hospitalizovane u Barseloni i Alikanteu zbog bliskog kontakta sa jednom od žrtava hantavirusa sa holandskog kruzera Hondius moći će od danas da primaju posetioce.
Hantavirus se širi među ukrajinskim oružanim snagama u Sumskoj oblasti zbog glodara, loših sanitarnih uslova i oslabljenog imunog sistema među pripadnicima vojske, rekle su ruske bezbednosne agencije agenciji TASS.
Broj žrtava Ebole u Demokratskoj Republici Kongo i Ugandi porastao je na 88, uz više od 300 sumnjivih slučajeva povezanih sa zarazom, saopštila je danas Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
