Na pučini ogromnog Tihog okeana, hiljadama kilometara udaljeno od prvog kontinenta, leži Uskršnje ostrvo – mesto koje prkosi logici, vremenu i istoriji.
Na prvi pogled to je samo vetrovita tačka na karti. Na drugi, to je jedno od najintrigantnijih arheoloških čuda na planeti.
Ostrvo je dobilo ime po holandskom istraživaču Jakobu Rogevenu, koji ga je ugledao baš na Uskrs 1722. godine. Ono što je zatekao bilo je daleko od očekivanog: umesto primitivnog društva, dočekale su ga stotine monumentalnih kamenih figura – Moai – koje su već tada budile pitanja na koja ni danas nemamo sve odgovore.
Dugo se verovalo da su moai statue samo simbol moći ili religije. Danas znamo da su mnogo više od toga. One predstavljaju pretke – vođe i zaštitnike zajednice – koji "gledaju" prema selima, štiteći stanovništvo.
Jess Kraft/shutterstock
Najnovija istraživanja donose zanimljiv preokret: moai nisu nasumično raspoređeni. Naprotiv – nalaze se u blizini izvora slatke vode, najdragocenijeg resursa na izolovanom ostrvu. To sugeriše da su statue imale i praktičnu ulogu – označavale su mesta opstanka.
Još jedno otkriće menja percepciju: iako ih često nazivamo "glavama", moai zapravo imaju cela tela, od kojih su mnoga zatrpana slojevima zemlje kroz vekove.
Kako su ih pomerali? Misterija koja i dalje živi
Jedno od najčešćih pitanja glasi: kako su ljudi bez moderne tehnologije pomerali statue teške i po 80 tona?
Najprihvaćenija teorija danas kaže da su ih "šetali" – uz pomoć konopaca i koordinisanog pomeranja levo-desno, poput hodanja. Ova hipoteza potvrđena je eksperimentima koji su pokazali da je takav transport moguć bez točkova ili metalnih alata.
Koliko je ljudi zaista živelo na ostrvu?
Decenijama je važilo mišljenje da je ostrvo bilo dom relativno male zajednice – između 1.500 i 3.000 ljudi. Međutim, nova istraživanja, poput onih koje vodi Cedric Puleston, ukazuju da je broj stanovnika mogao dostići čak 17.500.
Skreidzeleu/ Shutterstock
To menja čitavu sliku: društvo Rapa Nuija nije bilo primitivno, već kompleksno i organizovano, sa razvijenom hijerarhijom, religijom i umetnošću.
Propast civilizacije: Mit i stvarnost
Dugo je važila teorija da su stanovnici sami uništili svoje ostrvo – prekomernom sečom šuma i iscrpljivanjem resursa. Iako je deo toga tačan, savremena istraživanja ukazuju na složeniju sliku.
Dolazak Evropljana doneo je bolesti, ropstvo i nasilje, što je dodatno devastiralo populaciju. Ekološki problemi, kombinovani sa spoljnim uticajem, doveli su do dramatičnog pada broja stanovnika.
Maurizio De Mattei/ Shutterstock
Ostrvo koje i dalje postavlja pitanja
Uprkos decenijama istraživanja, Uskršnje ostrvo i dalje ne otkriva sve svoje tajne. Kako je izolovana zajednica uspela da razvije tako naprednu kulturu? Zašto su statue prestale da se grade? I šta još leži zakopano ispod zemlje?
Možda je upravo u tome njegova najveća moć – što nas tera da stalno preispitujemo granice ljudske sposobnosti.
Ako vam je sigurnost jedan od ključnih faktora pri izboru destinacije za odmor, najnovije istraživanje kompanije Berkshire Hathaway Travel Protection donosi pregled najsigurnijih zemalja za putovanja.
Srbi koji su putovali u Grčku objavili su juče sliku sa graničnog prelaza Evzoni. Uz prikaz nepregledne kolone vozila, napisali su "Evzoni trenutno, 2,5h čekanje". Ova slika preplašila je one koji tek treba da putuju. Šta li nas tek čeka na leto, pitaju.
Srbi koji su putovali u Grčku objavili su juče sliku sa graničnog prelaza Evzoni. Uz prikaz nepregledne kolone vozila, napisali su "Evzoni trenutno, 2,5h čekanje". Ova slika preplašila je one koji tek treba da putuju. Šta li nas tek čeka na leto, pitaju.
Hrvatski turizam u 2026. ulazi sa jednom od do sada najambicioznijih regulatornih reformi, osmišljenom da zada konačan udarac sivoj ekonomiji u privatnom smeštaju.
Ako vam je sigurnost jedan od ključnih faktora pri izboru destinacije za odmor, najnovije istraživanje kompanije Berkshire Hathaway Travel Protection donosi pregled najsigurnijih zemalja za putovanja.
Srbi koji su putovali u Grčku objavili su juče sliku sa graničnog prelaza Evzoni. Uz prikaz nepregledne kolone vozila, napisali su "Evzoni trenutno, 2,5h čekanje". Ova slika preplašila je one koji tek treba da putuju. Šta li nas tek čeka na leto, pitaju.
Najnoviji neuspeh Srbije na Pesmi Evrovizije 2026. godine ponovo je pokrenuo lavinu pitanja u domaćoj javnosti i ogolio duboku krizu u kojoj se naša evrovizijska delegacija nalazi.
Zbog nastupa Italijana Sala da Vincija na Evroviziji u Beču, takmičar srpskog festivala Pesma za Evroviziju Brat Pelin razmatra i tužbu zbog nastupa koji veoma podseća na njegov sa PZE što mnogi koji su pratili sve komentarišu i na društvenim mrežama.
Jedna odrasla osoba iz okruga Daglas u američkoj saveznoj državi Kolorado preminula je od hantavirusa, saopštile su danas lokalne zdravstvene vlasti, navodeći da slučaj nije povezan sa nedavnim izbijanjem zaraze na kruzeru "MV Hondius".
Ako jedan od roditelja u anamnezi ima atopijski dermatitis šanse da dete razvije je oko 50 odsto. Ukoliko oba roditelja imaju, šanse da dete oboli su oko 80 odsto.
Kruzer Hondius na kojem je izbila smrtonosna epidemija hantavirusa, danas je stigao u Holandiju gde će biti usidren u holandskoj luci Roterdam i u potpunosti dezinfikovan, preneli su evropski mediji.
Dugotrajno sedenje, posebno duže od osam sati dnevno bez dovoljno fizičke aktivnosti, može značajno povećati rizik od srčanih bolesti, dijabetesa, depresije i prerane smrti, pokazuje više velikih međunarodnih istraživanja.
