Na pučini ogromnog Tihog okeana, hiljadama kilometara udaljeno od prvog kontinenta, leži Uskršnje ostrvo – mesto koje prkosi logici, vremenu i istoriji.
Na prvi pogled to je samo vetrovita tačka na karti. Na drugi, to je jedno od najintrigantnijih arheoloških čuda na planeti.
Ostrvo je dobilo ime po holandskom istraživaču Jakobu Rogevenu, koji ga je ugledao baš na Uskrs 1722. godine. Ono što je zatekao bilo je daleko od očekivanog: umesto primitivnog društva, dočekale su ga stotine monumentalnih kamenih figura – Moai – koje su već tada budile pitanja na koja ni danas nemamo sve odgovore.
Dugo se verovalo da su moai statue samo simbol moći ili religije. Danas znamo da su mnogo više od toga. One predstavljaju pretke – vođe i zaštitnike zajednice – koji "gledaju" prema selima, štiteći stanovništvo.
Jess Kraft/shutterstock
Najnovija istraživanja donose zanimljiv preokret: moai nisu nasumično raspoređeni. Naprotiv – nalaze se u blizini izvora slatke vode, najdragocenijeg resursa na izolovanom ostrvu. To sugeriše da su statue imale i praktičnu ulogu – označavale su mesta opstanka.
Još jedno otkriće menja percepciju: iako ih često nazivamo "glavama", moai zapravo imaju cela tela, od kojih su mnoga zatrpana slojevima zemlje kroz vekove.
Kako su ih pomerali? Misterija koja i dalje živi
Jedno od najčešćih pitanja glasi: kako su ljudi bez moderne tehnologije pomerali statue teške i po 80 tona?
Najprihvaćenija teorija danas kaže da su ih "šetali" – uz pomoć konopaca i koordinisanog pomeranja levo-desno, poput hodanja. Ova hipoteza potvrđena je eksperimentima koji su pokazali da je takav transport moguć bez točkova ili metalnih alata.
Koliko je ljudi zaista živelo na ostrvu?
Decenijama je važilo mišljenje da je ostrvo bilo dom relativno male zajednice – između 1.500 i 3.000 ljudi. Međutim, nova istraživanja, poput onih koje vodi Cedric Puleston, ukazuju da je broj stanovnika mogao dostići čak 17.500.
Skreidzeleu/ Shutterstock
To menja čitavu sliku: društvo Rapa Nuija nije bilo primitivno, već kompleksno i organizovano, sa razvijenom hijerarhijom, religijom i umetnošću.
Propast civilizacije: Mit i stvarnost
Dugo je važila teorija da su stanovnici sami uništili svoje ostrvo – prekomernom sečom šuma i iscrpljivanjem resursa. Iako je deo toga tačan, savremena istraživanja ukazuju na složeniju sliku.
Dolazak Evropljana doneo je bolesti, ropstvo i nasilje, što je dodatno devastiralo populaciju. Ekološki problemi, kombinovani sa spoljnim uticajem, doveli su do dramatičnog pada broja stanovnika.
Maurizio De Mattei/ Shutterstock
Ostrvo koje i dalje postavlja pitanja
Uprkos decenijama istraživanja, Uskršnje ostrvo i dalje ne otkriva sve svoje tajne. Kako je izolovana zajednica uspela da razvije tako naprednu kulturu? Zašto su statue prestale da se grade? I šta još leži zakopano ispod zemlje?
Možda je upravo u tome njegova najveća moć – što nas tera da stalno preispitujemo granice ljudske sposobnosti.
Planine, jezera i banje godinama su među omiljenim izborima za odmor u Srbiji, a sada su čitaoci 92putovanja imali priliku da kažu koje destinacije smatraju najlepšim. Ovo su rezultati anketa.
Radmilo Belić, poznati Srbin iz Atine, oglasio se u Fejsbuk grupi "Grčka.info" i upozorio turiste da se pripreme za izuzetno visoke temperature koje stižu pred sam kraj avgusta.
Sa morskog dna na ovom mestu izbijaju snažni izvori sumporne vode koji se spajaju sa morskim talasima, stvarajući gustu vode zelenkaste nijanse bogatu vodonik-sulfidom i jodom.
Smešteno u regiji Jungfrau (Jungfrau) na oko 1.274 metra nadmorske visine, među turističkim radnicima i lokalnim stanovništvom ovo selo nosi nadimak "uspavana lepotica" Švajcarske.
Planine, jezera i banje godinama su među omiljenim izborima za odmor u Srbiji, a sada su čitaoci 92putovanja imali priliku da kažu koje destinacije smatraju najlepšim. Ovo su rezultati anketa.
"POV: Gledaš kako se tvoj muž i ćerka prvi put susreću sa Šiljom i ne shvataš da i Met Dejmon gleda kako se tvoj muž i ćerka prvi put susreću sa Šiljom".
Snimak je za kratko vreme privukao veliku pažnju, a mnogi korisnici društvenih mreža pohvalili su vatrogasca zbog gesta koji je trajao svega nekoliko sekundi, ali mnogo govori o čoveku koji ga je učinio.
Projekat "Pokretna apoteka" počinje sutra i prema rečima direktorke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanje Radojević Škodrić pokrivaće ruralne sredine na jugu centralne Srbije.
Naučnici kažu da bi ovi nalazi jednog dana mogli da otvore put ka jednostavnijem i manje invazivnom skrining testu, koji bi počinjao brzim ispiranjem usta umesto tradicionalnog uzimanja uzorka stolice.
