Zašto je generacija Z opsednuta Japanom?

Dok su milenijalci krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih svoju viziju globalizovanog sveta pronalazili na putovanjima po Indiji, današnje mlade, pripadnike generacije Z, zaokuplja druga azijska zemlja – Japan. Taj interes prerastao je u svojevrsnu opsesiju, vidljivu i na društvenim mrežama, gde se romantizovani prizori svakodnevice jednostavno označavaju lokacijom "Tokio".

No, divljenje mladih prevazilazi puku znatiželju. Oni ističu japansku uljudnost, tehnološki napredak i bogatu kulturu, doživljavajući je kao složenu mešavinu starog i novog, ozbiljnog i razigranog. Rast globalnog uticaja Japana rezultat je decenija izvoza svega, od hrane do filmova. Mnogi od tih proizvoda, poput Hello Kitty, ramena ili sušija, postali su globalno prepoznatljivi.

"Ko ide na suši, ne kaže ’Idem da jedem japansku hranu’, nego baš ’Idem na suši’", objasnila je Meri Vajt, profesorka antropologije sa Univerziteta u Bostonu specijalizovana za Japan. Ona to opisuje kao fenomen "Japan, a ne Japan".

"Zanimljivo je kod sušija", dodala je, "što je u Japanu to vrlo otmeno jelo. Nećete videti nekoga da hoda ulicom sa sušijem u stiroporskoj kutiji." Njegov status promenio se nakon što je postao popularan van Japana. Meri Vajt smatra da je i kulinarska scena u Japanu velika atrakcija, od skupih omakase jelovnika koje pripremaju šefovi kuhinje, a koji koštaju i po nekoliko stotina evra, do sendviča sa salatom od jaja dostupnih u lokalnim prodavnicama. Pokojni slavni šef i putopisac Entoni Burden jednom je izjavio: "Obožavam Tokio. Kad bih do kraja života morao da jedem u samo jednom gradu, bio bi to Tokio."

U drugoj sezoni svoje emisije Parts Unknown dodao je: "Većina šefova koje poznajem složila bi se sa mnom." Vredi napomenuti i da Tokio ima više restorana sa Mišlenovim zvezdicama od bilo kog drugog grada na svetu, titulu koju drži duže od 15 godina.

Istorija japansko-američkih odnosa

Japanski uticaj na svet, a posebno na SAD, menjao se tokom decenija. Nakon privrednog rasta posle Drugog svetskog rata, Japan je osamdesetih godina postao ekonomska supersila.

"Ljudi koji su osamdesetih, u vreme ekonomskog balona, bili opčinjeni Japanom smatrali su se izuzetno razumnima jer je Zapad imao mnogo toga da nauči od Japana", rekla je Meri Vajt. Američki menadžeri masovno su posećivali Japan "kako bi naučili tajne japanskog uspeha" koje su demonstrirale globalne kompanije poput Tojote i Sonija. Međutim, ta želja za učenjem često je dovodila do preterano pojednostavljenih fraza i mantri o posvećenosti i timskom radu, uz istovremeno zanemarivanje složenosti japanske korporativne kulture koja promoviše vrednosti poput odanosti i lojalnosti.

"Govorili bi: "Evo formule, samo je primenite na svoju firmu i bićete uspešni." Nije bilo važno što ljudi na koje se to primenjuje nisu odrasli u Japanu", kazala je Meri Vajt.

Ekonomski balon pukao je 1991. godine, a zemlja se suočila sa recesijom i slabljenjem uticaja. To je preusmerilo fokus sa japanske ekonomske moći na kulturni izvoz. Nakon pucanja balona došlo je do značajnog pomaka ka takozvanoj mekoj moći, kako ju je opisao harvardski politikolog Džozef Naj.

"Kada druge možete navesti da se dive vašim idealima i žele ono što vi želite, ne morate trošiti toliko energije na pritisak ili podsticaje da biste ih usmerili u svom pravcu", napisao je Naj. "Privlačnost je uvek efikasnija od prisile, a mnoge vrednosti poput demokratije, ljudskih prava i individualnih prilika vrlo su privlačne."

Japanska meka moć ogledala se kroz anime, mange, video-igre i tehnološke inovacije poput Tamagočija, virtuelnog ljubimca. Meri Vajt se prisetila kako je kasnih devedesetih predavala na Havajskom univerzitetu i da su javni bazeni u Honoluluu imali čak i osobu koja je čuvala Tamagočije "kako bi deca koja su išla na plivanje bila sigurna da njihov ljubimac neće umreti dok su odsutna".

"Svi smo mislili: ’Ovo je ludo’", prisetila se. No, u tome je videla i određenu vrednost. "Ne morate uvek biti smrtno ozbiljni, niti se voditi isključivo racionalnošću", rekla je  Meri Vajt. Do dvehiljaditih, serije kakve su Pokemoni, Dragon Ball Z i Naruto postale su deo redovnog televizijskog programa na zapadu. "Svako doba na neki način ima svoj Japan", dodala je.

• Pola miliona turista tvrdi: Ovo je najbolja zemlja na svetu FOTO/VIDEO
• Japan uvodi naplatu ulaska na poznatu planinu
• Ova zemlja uvodi uslugu koja će vam uštedeti puno para: "Hotel na točkovima" VIDEO

 

Višu klasu definiše pojam "sve japansko"

Čini se da je generacija Z opsednutija Japanom od prethodnih, što potvrđuju i statistike. Netfliks je 2025. izvestio da se gledanost animea utrostručila u poslednjih pet godina. Istraživanje Ameriken ekspres travela pokazalo je da je popularnost Japana među generacijom Z i milenijalcima naglo porasla, sa povećanjem rezervacija od 1300 odsto od 2019. godine.

U međuvremenu, modni brendovi poput Unikla, dizajnerske kuće kao što su Kom de Garson i Isej Mijake, proizvođači automobila poput Tojote, kao i tehnološki giganti poput Sonija, postali su globalno prepoznatljivi. Kako je bloger Noa Smit napisao: "Često se šalim da su Sjedinjene Države usred velike promene – u 19. i 20. veku američku višu klasu definisalo je "sve francusko", dok je u 21. veku definiše "sve japansko".

Mesto uljudnosti

Osim hrane, tehnologije i svega što je "kavai" (japanska reč za slatko), mladi turisti u Japanu traže osećaj sigurnosti, reda i pristojnosti. Na primer, Tokio se smatra izuzetno čistim gradom uprkos tome što je jedan od najgušće naseljenih na svetu, a javnih kanti za smeće gotovo da i nema.

"To znači da ljudi preuzimaju ličnu odgovornost", rekla je Meri Vajt. "Naravno, postoje zakoni protiv bacanja smeća, ali mislim da se to više svodi na javnu uljudnost, kvalitet koji nam danas i te kako nedostaje."

• Ova zemlja uvodi turistički porez: Gosti luksuznih hotela plaćaće taksu od 60 evra FOTO
• Zemlja bez kanti za smeće na ulicama, a jedna od najčistijih na svetu: Turisti se iznenade, pa onda shvate
• Ovo je jedno od najneobičnijih mesta na svetu FOTO
• "Na ovo me niko nije upozorio": Turistkinja sama krenula u Japan, pa se zapanjila VIDEO

"Ne morate voleti svakoga sa kim razgovarate, ali morate biti pristojni. Kod nas se, pak, pristojnost često doživljava kao lični izbor", dodala je Meri Vajt.

Prema izveštaju američke osiguravajuće kuće Berkšir Hatavej travel protekšen (Bercshire Hathaway Travel Protection), Japan je rangiran kao deveta najsigurnija zemlja za putovanja na svetu, a zauzima prvo mesto po bezbednosti od kriminala i u javnom prevozu. Mladi vide Japan kao vodeći primer modernog napretka i društvenog reda, često ga opisujući kao "život u budućnosti" zbog brzih vozova, inovativnih automata i čistih i bezbednih gradova prilagođenih pešacima.