Mnogi se turisti iznenade kada na ulicama japanskih gradova ne uspeju da pronađu kantu za smeće. Evo zašto u Japanu nema kanti za smeće na ulicama, a ipak je sve čisto!
Užurbane ulice, gužva, na hiljade ljudi koji žure na posao, sa posla, na sastanke… Oko njih nijedna kanta za otpatke, ali nigde nema nijednog papirića na podu.
Kako je to moguće? Govorimo, naravno, o Japanu, zemlji u kojoj klasične kante za smeće na javnim površinama praktično ne postoje, a ipak je jedna od najčistijih zemalja sveta i na ulicama gotovo da ne možete videti nijedan bačen papirić.
Zašto u Japanu nema kanti za smeće na ulicama? Odgovor ima veze sa jednim događajem iz prošlosti, ali i s osećajem lične odgovornosti koji vlada u toj zemlji…
Shutterstock/Jo Panuwat D
Papir od užine nose u džepu do kuće
Ako je stanovnik, na primer Tokija, na ulici popio kafu za nošenje, on će svoju zgužvanu čašu nositi u torbi ili džepu.
Papir od užine takođe smatraju svojom odgovornošću i baciće ga kad stignu kući ili na posao. Iako nemaju, kao mi, mogućnost da na svakih nekoliko koraka bace smeće, oni ga ne ostavljaju po ulicama, parkovima i javnim površinama.
Zanimljivo je i da veliki broj turista, naravno ne svi, često prihvate ovu naviku iako se u svojim državama ponašaju sasvim drugačije. U jednom istraživanju japanske turističke organizacije, posetioci su istakli to što nigde nema kanti za smeće kao jedan od najizazovnijih delova putovanja, piše CNN, a problem sa smećem koje turisti ostavljaju imaju neka mesta, poput gradića i parka Nara, u kojem živi više od 1.400 jelena.
EPA-EFE/KIMIMASA MAYAMA
Sve je počelo 1995. godine
Sve je počelo devedesetih godina. Do tada su u Japanu, kao i svuda drugde, kante bile uobičajena stvar. Ali nakon terorističkog napada u Tokiju 1995. godine, u kojem je eksplozivna naprava bila ostavljena upravo u kantu za smeće, vlasti su iz predostrožnosti uklonile većinu javnih kanti, posebno one na železničkim stanicama i prometnim mestima.
Japanci su ovu meru prihvatili i s vremenom je ona postala nova društvena norma. Kako je život bez javnih kanti za smeće dobro funkcionisao, kante nikada nisu vraćene na ulice. Stanovnici Japana jednostavno su prihvatili da je njihov otpad – njihova odgovornost.
Profimedia
Lična odgovornost u Japanu
Razlog zbog kog je ovaj "eksperiment" uspeo u velikoj meri leži u japanskoj kulturi ,koja snažno naglašava ličnu odgovornost i brigu za zajednički prostor. Ako kupe piće u prodavnici, ambalažu će baciti u reciklažni kontejner na ulazu ili je odneti kući i baciti u svoj kućni otpad.
Otpad koji su proizveli, veruju Japanci, njihova je odgovornost do kraja.
Guitar photographer/Shutterstock
Napredan sistem reciklaže
Dok se u Srbiji i dalje mnogi muče sa kontejnerima za plastiku i papir, posebnim kesama i smatraju da je posao nekog drugog da skuplja smeće za njima, u Japanu je sistem odvajanja otpada izuzetno detaljan i funkcionalan.
Neki gradovi imaju mogućnost odvajanja čak deset različitih kategorija otpada – od plastične ambalaže, papira i aluminijuma do stakla različitih boja. Stanovnici tačno znaju kada se šta iznosi, jer raspored odvoženja otpada varira od kvarta do kvarta. Postoje kazne za nepoštovanje pravila, ali većina ljudi se više plaši osude komšija i društva.
Shutterstock/i viewfinder
Red, disciplina i poštovanje zajedničkog prostora duboko su ukorenjeni u japansko društvo. Svi smo videli snimke posle utakmica kada japanski navijači sami čiste tribine pre odlaska. Čistoću i njeno održavanje jednostavno ne smatraju poslom nekog drugog, već zajedničkim zadatkom celog društva.
I ne trebaju im institucije da im nameću pravila, skupljaju za njima i brinu se da okruženje u kojem žive bude čisto i prijatno.
Ako vam je sigurnost jedan od ključnih faktora pri izboru destinacije za odmor, najnovije istraživanje kompanije Berkshire Hathaway Travel Protection donosi pregled najsigurnijih zemalja za putovanja.
Srbi koji su putovali u Grčku objavili su juče sliku sa graničnog prelaza Evzoni. Uz prikaz nepregledne kolone vozila, napisali su "Evzoni trenutno, 2,5h čekanje". Ova slika preplašila je one koji tek treba da putuju. Šta li nas tek čeka na leto, pitaju.
Srbi koji su putovali u Grčku objavili su juče sliku sa graničnog prelaza Evzoni. Uz prikaz nepregledne kolone vozila, napisali su "Evzoni trenutno, 2,5h čekanje". Ova slika preplašila je one koji tek treba da putuju. Šta li nas tek čeka na leto, pitaju.
Hrvatski turizam u 2026. ulazi sa jednom od do sada najambicioznijih regulatornih reformi, osmišljenom da zada konačan udarac sivoj ekonomiji u privatnom smeštaju.
Ako vam je sigurnost jedan od ključnih faktora pri izboru destinacije za odmor, najnovije istraživanje kompanije Berkshire Hathaway Travel Protection donosi pregled najsigurnijih zemalja za putovanja.
Srbi koji su putovali u Grčku objavili su juče sliku sa graničnog prelaza Evzoni. Uz prikaz nepregledne kolone vozila, napisali su "Evzoni trenutno, 2,5h čekanje". Ova slika preplašila je one koji tek treba da putuju. Šta li nas tek čeka na leto, pitaju.
Najnoviji neuspeh Srbije na Pesmi Evrovizije 2026. godine ponovo je pokrenuo lavinu pitanja u domaćoj javnosti i ogolio duboku krizu u kojoj se naša evrovizijska delegacija nalazi.
Zbog nastupa Italijana Sala da Vincija na Evroviziji u Beču, takmičar srpskog festivala Pesma za Evroviziju Brat Pelin razmatra i tužbu zbog nastupa koji veoma podseća na njegov sa PZE što mnogi koji su pratili sve komentarišu i na društvenim mrežama.
Jedna odrasla osoba iz okruga Daglas u američkoj saveznoj državi Kolorado preminula je od hantavirusa, saopštile su danas lokalne zdravstvene vlasti, navodeći da slučaj nije povezan sa nedavnim izbijanjem zaraze na kruzeru "MV Hondius".
Ako jedan od roditelja u anamnezi ima atopijski dermatitis šanse da dete razvije je oko 50 odsto. Ukoliko oba roditelja imaju, šanse da dete oboli su oko 80 odsto.
Kruzer Hondius na kojem je izbila smrtonosna epidemija hantavirusa, danas je stigao u Holandiju gde će biti usidren u holandskoj luci Roterdam i u potpunosti dezinfikovan, preneli su evropski mediji.
Dugotrajno sedenje, posebno duže od osam sati dnevno bez dovoljno fizičke aktivnosti, može značajno povećati rizik od srčanih bolesti, dijabetesa, depresije i prerane smrti, pokazuje više velikih međunarodnih istraživanja.
