Helsinki je grad neverovatne arhitekture, ali i načina života. On je glavni grad najsrećnije zemlje na svetu, poznat po brojnim "naj", ali i po temperaturama koje "lede kosti".
Nazivaju ga glavnim gradom najsrećnije zemlje na svetu. Ujedno je i jedan od najsigurnijih gradova na planeti, jedan od najzelenijih i najodrživijih, kao i mesto sa jednom od najčišćih voda za piće.
Sve te epitete možete pronaći na jednoj adresi, u Helsinkiju koji iznenađuje na svakom koraku. A ono najzanimljivije tek sledi. Putnikofer donosi zanimljivosti o Helsinkiju koje možda još niste znali.
Helsinški arhipelag – 330 ostrva
Helsinki je, na primer, grad unutar čijih administrativnih granica se skriva pravo malo ostrvsko čudo – čak 330 ostrva.
Dok mnoge svetske destinacije traže načine da se izbore sa prekomernim turizmom, Helsinki je pokazao da dugoročna i pažljivo planirana strategija može da učini razliku.
Nova studija analizirala je svetske destinacije kako bi utvrdila koje su najpogodnije za žene koje same putuju, a na vrhu se našao Helsinki, dok je na drugom mestu Zagreb.
Među njima je i Suomenlina, veličanstveno utvrđenje pod zaštitom UNESCO-a, zatim Valisari i Pihlajasari, koja mnogi svrstavaju među nezaobilazna mesta za izlete van grada.
Posebno mesto zauzima Rajasari, ostrvo potpuno posvećeno psima, gde oni mogu slobodno da trče i istražuju, na radost vlasnika i ljubitelja četvoronožnih avantura.
Najhladniji od nordijskih glavnih gradova
Sa oko 700.000 stanovnika, odnosno 1,2 miliona u širem gradskom području, Helsinki je najseverniji glavni grad Evropske unije. Takođe je i najhladniji među pet nordijskih prestonica.
Lev_Karavanov/Shutterstock
Zime su duge i oštre, temperature se u proseku zadržavaju ispod nule, a zabeležen je rekord od -34,3 stepena.
Shutterstock/f11photo
U najhladnijem delu godine grad obasjava samo pet do šest sati dnevnog svetla, dok leto donosi sasvim drugačiju sliku – čak 19 sati sunca koje gotovo i ne zalazi.
Grad poznat po neverovatnoj arhitekturi
Zahvaljujući svetlom granitu od kojeg su izgrađene brojne reprezentativne građevine u centru grada, Helsinki nosi nadimak "Beli grad severa".
Privlačnost grada ne ogleda se samo u upečatljivoj boji fasada. Grad je poznat po izvanrednoj arhitekturi koja skladno spaja istoriju i savremenost. Godine 2012. Helsinki je proglašen svetskom prestonicom dizajna, a arhitektonska ostvarenja su danas među najprepoznatljivijim i najposećenijim atrakcijama.
Shutterstock/ArtBBNV
Među njima je i pomorska tvrđava Suomenlina. Katedrala na Senatskom trgu jedna je od najfotografisanijih građevina u zemlji. Tempeliaukio, poznata crkva u steni, još je jedno nezaobilazno mesto, kao i biblioteka Odi. Helsinki je grad u kojem se spajaju prošlost i modernost.
Helsinki živi za saune
Helsinki je glavni grad zemlje koja obožava saune, pa u tom kontekstu grad ne zaostaje. U celoj zemlji ima najmanje 3,3 miliona sauna, što znači da su one svuda – i u Helsinkiju ih ima oko 3.000, od starinskih i tradicionalnih do modernih, u stambenim zgradama i kancelarijama. Ni ne čudi, jer kažu da u Finskoj ima više sauna nego automobila.
Najseverniji metro na svetu i ljubav prema prirodi
Helsinki je poznat i po tome što ima najseverniji metro na svetu, a grad je raj za ljubitelje prirode. Ima oko 250 kilometara staza – od obalnih do šumskih puteva – sve dostupno u blizini centra. Tu je i mnoštvo ostrva koja su lako dostupna tokom toplijih meseci.
Shutterstock/FOTOGRIN
Poseban odnos s Talinom
Helsinki živi u simbiozi s glavnim gradom Estonije, prelepim Talinom. Razdvaja ih Finski zaliv i svega osamdesetak kilometara, ali i pored toga gradovi su snažno povezani i svakodnevno isprepleteni.
Trajekti plove u oba pravca tokom celog dana, a putovanje između njih postalo je deo uobičajene rutine. Mnogi Finci odlaze u Talin na kupovinu ili kratke izlete, dok stanovnici estonske prestonice često dolaze u Helsinki zbog obrazovanja, posla i novih prilika.
Nacionalna avio-kompanija Er Srbija objavila je da će u petak 14. avgusta, letove između Beograda i Katanije preusmeriti na aerodrom Lamezija Terme u Kalabriji, zbog zatvaranja aerodroma Katanija usled pojačane aktivnosti vulkana Etna na Siciliji.
Od sutra do nedelje Pranjani postaju prestonica srpske violine. Na 8. Saboru violinista Srbije nastupiće najbolji violinisti i muzičke legende, a organizatori očekuju više od 50.000 posetilaca.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Putovanje u Evropsku uniju postalo je izazovno posebno u jeku letnje sezone, dokazuju gužve na graničnim prelazima i aerodromima, a mnogi putnici zabirnuti su zbog onoga što tek sledi.
Zamislite da se probudite usred okeana. Na sve strane oko vas nalazi se samo beskrajna duboka voda, najbliže kopno udaljeno je desetinama kilometara, a društvo vam prave jedino morske ptice – i možda ajkule.
Sve se dogodilo 29. jula, dok je turistkinja večerala u restoranu uz more, uživajući u zalasku sunca i čaši vina. Međutim, mirnu atmosferu iznenada je prekinula tradicionalna procesija koja je prošla uskom ulicom pored.
Nacionalna avio-kompanija Er Srbija objavila je da će u petak 14. avgusta, letove između Beograda i Katanije preusmeriti na aerodrom Lamezija Terme u Kalabriji, zbog zatvaranja aerodroma Katanija usled pojačane aktivnosti vulkana Etna na Siciliji.
Od sutra do nedelje Pranjani postaju prestonica srpske violine. Na 8. Saboru violinista Srbije nastupiće najbolji violinisti i muzičke legende, a organizatori očekuju više od 50.000 posetilaca.
Poslednjih meseci domaća dens muzika devedesetih ponovo doživljava veliku popularnost posebno pred novom publikom koja tek otkriva neke od popularnih numera.
Pit je objasnio da mu loša gluma toliko odvlači pažnju da zbog nje ne može da uživa čak ni u filmovima za odrasle. Uporedio ju je sa prenaglašenim stilom glume koji se mogao videti u starijim filmovima.
Uoči lokalne proslave Velike Gospojine, u parohijskoj crkvi u Spoljnoj Idriji pronađena su dva rukopisa iz sredine 19. veka, skrivena unutar oltara iz 1857. godine.
"Udruženje Milutin Milanković" i Polar Srbija potpisali su Sporazum o naučnoj, stručnoj, programskoj i projektnoj saradnji, uz ambiciju da se srpska nauka snažnije uključi u međunarodna polarna istraživanja.
Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo mogla bi, prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), da nadmaši najsmrtonosniju epidemiju te bolesti iz 2014-2016. godine.
Sladoled, slane grickalice i beli hleb možda nisu najbolji izbor tokom velikih vrućina. Dijetetičarka Lola Bigs otkriva koje namirnice mogu pojačati osećaj toplote i žeđ.
Esktremne vrućine mogu dovesti do opasnih posledica po zdravlje, a najveći problem često je dehidratacija jer ljudi ne vode računa i ne unose dovoljno tečnosti, upozorio je kardiolog prof. dr Nebojša Tasić.
Od virusa Zapadnog Nila u Grčkoj je do 12. avgusta obolelo 110, a preminulo devet osoba, saopštila je danas grčka Nacionalna organizacija za javno zdravlje (EODY). Prvi smrtni slučaj zbog groznice Zapadnog Nila zabeležen je i u Severnoj Makedoniji
