Helsinki je grad neverovatne arhitekture, ali i načina života. On je glavni grad najsrećnije zemlje na svetu, poznat po brojnim "naj", ali i po temperaturama koje "lede kosti".
Nazivaju ga glavnim gradom najsrećnije zemlje na svetu. Ujedno je i jedan od najsigurnijih gradova na planeti, jedan od najzelenijih i najodrživijih, kao i mesto sa jednom od najčišćih voda za piće.
Sve te epitete možete pronaći na jednoj adresi, u Helsinkiju koji iznenađuje na svakom koraku. A ono najzanimljivije tek sledi. Putnikofer donosi zanimljivosti o Helsinkiju koje možda još niste znali.
Helsinški arhipelag – 330 ostrva
Helsinki je, na primer, grad unutar čijih administrativnih granica se skriva pravo malo ostrvsko čudo – čak 330 ostrva.
Dok mnoge svetske destinacije traže načine da se izbore sa prekomernim turizmom, Helsinki je pokazao da dugoročna i pažljivo planirana strategija može da učini razliku.
Nova studija analizirala je svetske destinacije kako bi utvrdila koje su najpogodnije za žene koje same putuju, a na vrhu se našao Helsinki, dok je na drugom mestu Zagreb.
Među njima je i Suomenlina, veličanstveno utvrđenje pod zaštitom UNESCO-a, zatim Valisari i Pihlajasari, koja mnogi svrstavaju među nezaobilazna mesta za izlete van grada.
Posebno mesto zauzima Rajasari, ostrvo potpuno posvećeno psima, gde oni mogu slobodno da trče i istražuju, na radost vlasnika i ljubitelja četvoronožnih avantura.
Najhladniji od nordijskih glavnih gradova
Sa oko 700.000 stanovnika, odnosno 1,2 miliona u širem gradskom području, Helsinki je najseverniji glavni grad Evropske unije. Takođe je i najhladniji među pet nordijskih prestonica.
Lev_Karavanov/Shutterstock
Zime su duge i oštre, temperature se u proseku zadržavaju ispod nule, a zabeležen je rekord od -34,3 stepena.
Shutterstock/f11photo
U najhladnijem delu godine grad obasjava samo pet do šest sati dnevnog svetla, dok leto donosi sasvim drugačiju sliku – čak 19 sati sunca koje gotovo i ne zalazi.
Grad poznat po neverovatnoj arhitekturi
Zahvaljujući svetlom granitu od kojeg su izgrađene brojne reprezentativne građevine u centru grada, Helsinki nosi nadimak "Beli grad severa".
Privlačnost grada ne ogleda se samo u upečatljivoj boji fasada. Grad je poznat po izvanrednoj arhitekturi koja skladno spaja istoriju i savremenost. Godine 2012. Helsinki je proglašen svetskom prestonicom dizajna, a arhitektonska ostvarenja su danas među najprepoznatljivijim i najposećenijim atrakcijama.
Shutterstock/ArtBBNV
Među njima je i pomorska tvrđava Suomenlina. Katedrala na Senatskom trgu jedna je od najfotografisanijih građevina u zemlji. Tempeliaukio, poznata crkva u steni, još je jedno nezaobilazno mesto, kao i biblioteka Odi. Helsinki je grad u kojem se spajaju prošlost i modernost.
Helsinki živi za saune
Helsinki je glavni grad zemlje koja obožava saune, pa u tom kontekstu grad ne zaostaje. U celoj zemlji ima najmanje 3,3 miliona sauna, što znači da su one svuda – i u Helsinkiju ih ima oko 3.000, od starinskih i tradicionalnih do modernih, u stambenim zgradama i kancelarijama. Ni ne čudi, jer kažu da u Finskoj ima više sauna nego automobila.
Najseverniji metro na svetu i ljubav prema prirodi
Helsinki je poznat i po tome što ima najseverniji metro na svetu, a grad je raj za ljubitelje prirode. Ima oko 250 kilometara staza – od obalnih do šumskih puteva – sve dostupno u blizini centra. Tu je i mnoštvo ostrva koja su lako dostupna tokom toplijih meseci.
Shutterstock/FOTOGRIN
Poseban odnos s Talinom
Helsinki živi u simbiozi s glavnim gradom Estonije, prelepim Talinom. Razdvaja ih Finski zaliv i svega osamdesetak kilometara, ali i pored toga gradovi su snažno povezani i svakodnevno isprepleteni.
Trajekti plove u oba pravca tokom celog dana, a putovanje između njih postalo je deo uobičajene rutine. Mnogi Finci odlaze u Talin na kupovinu ili kratke izlete, dok stanovnici estonske prestonice često dolaze u Helsinki zbog obrazovanja, posla i novih prilika.
Ova mesta, koja su danas nedostupna javnosti i pod posebnom kontrolom, razlikuju se po svojoj prirodi - neka su nastala kao posledica katastrofa i ratova, druga su strogo čuvane vojne ili naučne zone, a neka su zaštićena zbog izuzetne vrednosti.
Mađarski niskobudžetni avioprevoznik Viz Er nastaviće letove do i od aerodroma Ben Gurion u Tel Avivu počev od 28. maja, saopštio je glavni komercijalni direktor kompanije Ijan Malin.
Planiranje putovanja u Evropsku uniju za državljane van EU postaje složenije kako se približava uvođenje sistema ETIAS, dok istovremeno raste interesovanje za takozvane zlatne vize. Iako se pominju zajedno, reč je o dva različita instrumenta za putovanja.
Iako je za mnoge pravi raj na zemlji, ovu ostrvsku državu godišnje poseti tek nekoliko hiljada ljudi, što je svrstava među najmanje posećene zemlje na svetu.
Ova mesta, koja su danas nedostupna javnosti i pod posebnom kontrolom, razlikuju se po svojoj prirodi - neka su nastala kao posledica katastrofa i ratova, druga su strogo čuvane vojne ili naučne zone, a neka su zaštićena zbog izuzetne vrednosti.
Vrlika, mali gradić u Dalmatinskoj zagori između planina Dinare i Svilaje, privlači posetioce svojom prirodom, Peručkim jezerom, bogatom istorijom i mirnim ambijentom idealnim za odmor i beg od gužve.
Ova mesta, koja su danas nedostupna javnosti i pod posebnom kontrolom, razlikuju se po svojoj prirodi - neka su nastala kao posledica katastrofa i ratova, druga su strogo čuvane vojne ili naučne zone, a neka su zaštićena zbog izuzetne vrednosti.
Čak šest balkanskih zemalja plasiralo se u finale Evrovizije 2026 u Beču. U završnici takmičenja našle su se: Grčka, Srbija, Hrvatska, Albanija, Bugarska i Rumunija, što je izazvalo ogromnu pažnju fanova širom regiona.
Sudije izvode dvoje takmičara – Negicu i Ognjena. Jedno od njih dvoje je napravilo najbolji desert, dok će se drugo pozdraviti sa daljim učešćem u najpopularnijem kulinarskom šouu.
Novo istraživanje pokazalo je da redovno hodanje može prepoloviti rizik od demencije, a stručnjaci navode da oko 9.800 koraka dnevno značajno poboljšava zdravlje mozga i kognitivne funkcije.
Krpelji mogu preneti različite zarazne bolesti, od kojih su najpoznatije lajmska bolest i krpeljski encefalitis. Pravovremena zaštita, prepoznavanje uboda i pravilno uklanjanje krpelja značajno smanjuju rizik od infekcije, navodi se u saopštenju "Batuta".
Francuska ministarka zdravlja Stefani Rist saopštila je danas da su svi kontakti osoba koje su bile pozitivne na hantavirus u Francuskoj testirani i imali negativan rezultat "bez izuzetka".
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga zbog kojih se ljudi javljaju lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određeni tipovi bola mogu ukazivati na ozbiljna zdravstvena stanja.
Zdravstvene vlasti potvrdile su izbijanje virusnog gastroenteritisa na kruzeru usidrenom u luci Bordo, uz delimično ukidanje ranije uvedenih mera karantina za deo putnika.
