Čudo starog sveta: Nekada jedna od najviših građevina na svetu za koju mnogi nisu čuli FOTO

Ako vas put odvede u taj kraj, videćete građevine koje važe za najambicioznije religijske spomenike ikada izgrađene.

Najveći ponos Šri Lanke je stupa (spomenik budističke sakralne arhitekture) Jetavanaramaja, koja je početkom 4. veka, kada je sagrađena, bila jedna od najvećih građevina podignutih ljudskom rukom na svetu, piše punkufer.

Marljivi radnici upotrebili su više od 93 miliona pečenih opeka od blata da bi kupola dostigla visinu od 122 metra. Danas, nakon vekova urušavanja i obnova, visoka je 71 metar, ali i dalje ostaje najveća građevina od opeke po volumenu ikada sagrađena.

Toliko je ogromna da bi se od njenih opeka mogao napraviti zid visok oko metar koji bi se protezao od Londona do Edinburga, ili od Njujorka do Pitsburga, procenjuju arheolozi.

Shutterstock/batsac

Ipak, van Šri Lanke Jetavanaramaja je malo poznata i, za razliku od piramida, nije bila popularna kod turista. Džungla i nedostatak brige postupno su je gurnuli u drugi plan, pa se jedno od najvećih inženjerskih dostignuća starog sveta gotovo zaboravilo.

Kontroverzna prošlost

Naziv Jetavanaramaja ne odnosi se samo na stupu, već i na ogroman kompleks za stotine monaha. Svaka građevina u kompleksu bila je orijentisana prema stupi, tako da bi monasi, izlazeći iz svojih prostora, prvo ugledali nju – svakodnevni podsetnik na predanost i kosmički poredak.

Stupa je od samog početka bila kontroverzna jer je sagrađena na zemlji koja je pripadala drugom budističkom hramu, verovatno bez dozvole monaha koji su tamo živeli.

Shutterstock/trabantos

Kasnije su je preuzeli monasi koji su sledili drugačije budističko učenje. Tačan tok događaja istoričari ne mogu sa sigurnošću da znaju, jer nema dovoljno pisanih tragova, pa se teorije razlikuju. Ono u što su sigurni jeste da je izgradnja bila izuzetno zahtevna.

Od opeka od blata

Za razliku od egipatskih piramida od kamena, ova kolosalna građevina podignuta je gotovo u potpunosti od blatnih opeka, koje su podložne eroziji i urušavanju. Izrada i dopremanje tolikog materijala zahtevali su izvanrednu organizaciju i snažnu radnu snagu.

Istoričari smatraju da su radnicima pomagali slonovi i volovi kako bi lakše dopremili materijal. Ipak, veština projektovanja bila je jednako važna. Okrugli oblik građevine pomaže da se težina ravnomerno rasporedi i da građevina bude stabilnija.

Pre gradnje tlo je namerno poplavljeno kako bi se proverilo da li upija vodu i da li je dovoljno čvrsto za ovakav poduhvat. Šuplji prostor u obliku cevi pokazuje da su graditelji već tada znali koliko je važno da vazduh može da kruži.

Vreme je ipak učinilo svoje – potresi, jake monsunske kiše i dugi periodi nebrige doveli su do urušavanja građevine.

Poslednja velika obnova bila je u 12. veku. U novije vreme pri obnovi se koristio cement, ali stručnjaci danas smatraju da je možda više štetio nego pomagao. U prošlosti su za vezivanje opeka koristili prirodnu mešavinu drobljenog kamena, peska i gline.