Na samoj granici Slovenije i Austrije, u gornjem toku reke Savinje, smeštena je regija Solčavsko, koja obuhvata planinske lance Kamniško-Savinjskih Alpa i Karavanki, kao i tri prelepe ledenjačke doline.
Kroz taj krajolik prolazi Solčavska panoramska cesta, kružna ruta duga 37 kilometara, koja na relativno kratkoj udaljenosti povezuje prirodne fenomene, šarmantna planinska gazdinstva i prizore koji se nižu poput razglednica. Kao što joj ime i sugeriše, panoramska cesta se ne prelazi brzo.
Uz nju je raspoređeno 20 vidikovaca sa kojih se pruža pogled na planinske vrhove, doline i usamljene farme, a dodatno je povezana sa petnaestak tematskih, pešačkih i lakših planinarskih staza. Najbolji način da je doživite jeste sporije nego što ste planirali, sa dovoljno vremena za zaustavljanje, šetnju i uživanje u tišini prirode.
Kako organizovati obilazak?
Solčavsku panoramsku cestu moguće je obići automobilom, motorom, biciklom ili peške. Ruta ima četiri ulazne tačke: Solčava, Logarska dolina, Zgornje Sleme (sa koroške strane) i međunarodni prelaz Pavličevo sedlo iz Austrije.
U zavisnosti od želja, možete krenuti na kraći jednodnevni izlet (21 km) koji uključuje centralni deo rute sa 12 zaustavljanja, većinom asfaltiranom cestom. Cjelodnevni izlet uključuje i odvojak prema dolini Matkov kot (dodatnih 8 km). Uz glavnu rutu moguće je posetiti i farmu Bukovnik, a peške nastaviti prema planini Grohot i prespavati.
Logarska dolina: jedna od najlepših alpskih dolina u Evropi
Duboko usečena u Kamniško-Savinjske Alpe, Logarska se smatra jednom od najupečatljivijih ledenjačkih dolina u ovom delu Evrope. Proglašena je krajobraznim parkom zbog izuzetne koncentracije prirodnih i kulturnih vrednosti, a ujedno je i deo područja Natura 2000.
Na relativno malom prostoru možete pronaći više od četrdeset prirodnih lepota. Među najpoznatijima je vodopad Rinka, jedan od najviših i najfotografisanijih u Sloveniji. Tu su i vodopadi Palenk, Brložnice i Rastovški slap, izvor Črne, kao i brojni kraški i ledenjački oblici reljefa.
Logarska staza
Za detaljnije upoznavanje doline uređena je Logarska prirodoslovno-etnografska staza duga oko 7 kilometara (2 do 2,5 sata hoda u jednom smeru). Put vodi uz izvore Savinje, kroz livade i šumske predele, pored velikih stena, lovačkih kuća i tradicionalnih gazdinstava. Stazu je moguće skratiti uključivanjem na različitim tačkama.
Dolina je dom brojnih životinjskih vrsta – ovde žive suri orao, sivi sokol i divokoze, a na planinskim pašnjacima možete videti autohtone solčavske ovce kako marljivo pasu travu. Svratiti možete i do kapele Krista Kralja, čiji je originalni projekat iz 1930. godine izradio poznati slovenački arhitekta Jože Plečnik. Leta je Logarska dolina polazište za planinarske uspone i biciklističke ture, dok zimi nudi staze za skijaško trčanje, sankanje i vožnju kočijama kroz snežni krajolik.
Robanov kot: divlja tišina lepe doline
Robanov kot, takođe zaštićen kao krajobrazni park, proteže se pet kilometara od podnožja planine Ojstrice do ušća potoka Bele u Savinju. Dolina je široka do 400 metara, ispunjena nanosima šljunka i stena, dok se sa strane strmo uzdižu vrhovi poput Ojstrice, Krofičke i Strelovca. Veliki deo područja uključen je u ekološku mrežu Natura 2000 zbog očuvanja ugroženih vrsta i njihovih staništa.
Ono po čemu se Robanov kot razlikuje od Logarske doline jeste njegova mirnija, gotovo samotna atmosfera. Pronaći ćete planinska gazdinstva koja su život prilagodila zahtevnim uslovima i preživela vekovima. Na imanju Bevšek mogu se videti stari mlin, kovačnica i gospodarske zgrade sa freskama, dok su druga imanja poznata po tradicionalnoj stočarskoj proizvodnji, pčelarstvu i očuvanju pastirskih običaja.
Matkov kot i Matkov škaf
Matkov kot je najmanja od tri ledenjačke doline u regiji. Duga je oko pet kilometara i smeštena između Logarske doline i austrijske granice. Zbog udaljenosti od glavnih saobraćajnica vlada izuzetni mir. Prema predanju, u dolini je nekada postojalo ledenjačko jezero koje je nestalo nakon urušavanja prirodne brane. Danas kroz dolinu teče potok Jezera, koji podseća na tu priču.
Najveća prirodna atrakcija je Matkov škaf – ogromna snežna udubina nalik krateru koju u proleće izdubi snažan, oko 40 metara visok vodopad. Reč je o sezonskom fenomenu koji zavisi od količine snega i topljenja leda.
Podolševa i Potočka zijavka: tragovima prapovesti
Podolševa je jedno od najviših naselja u Sloveniji (između 1020 i 1327 metara nadmorske visine), smešteno ispod grebena Olševe. Središnje mesto zauzima crkva Duha Svetog, današnja građevina iz 19. veka, podignuta na temeljima starije crkve iz 15. veka. U njoj se čuva gotički kalež i neobičan reljef Presvetog Trojstva, na kojem je Duh Sveti prikazan kao mladić.
Iz Podolševe vodi put prema jednom od najvažnijih arheoloških nalazišta u Sloveniji – Potočkoj zijavki. U toj pećini pronađeni su ostaci špiljskih medveda i tragovi kromanjonaca stari oko 35.000 godina, uključujući igle od kostiju, alate i ognjišta. Nalazi upućuju na to da je pećina verovatno imala i ritualnu funkciju.
Solčava: početak i kraj kružne priče
Panoramska cesta počinje i završava u selu Solčava, malom alpskom mestu u uskoj dolini Savinje. Središte sela obeležava crkva Marije Snežne sa romaničkim temeljima i gotičkim kipom iz 13. veka. Prema legendi, upravo je na ovom području nekada obitavao zmaj Lintver, čije se ime i danas spominje u lokalnim predajama. Solčava je 2009. godine dobila titulu Evropske destinacije izvrsnosti, čime je dodatno potvrđena vrednost očuvane prirode i tradicije.
Ukusi tradicije
Duž panoramske rute nalaze se gazdinstva koja nude smeštaj i domaću kuhinju, bogatu domaćim sirevima, jelima od heljde i tradicionalnim specijalitetima poput masovneka. Masovnek (poznat i kao masovnik ili maslovnek) je zasitno pastirsko jelo od vrhnja u koje se ukuva brašno od heljde ili kukuruza i jaje uz dodatak soli. Smesa se kuva uz stalno mešanje dok se ne zgusne, a jelo je gotovo kada se mast (maslac) počne odvajati od smese, što mu daje karakterističan izgled i ime. Najčešće se jede toplo uz domaći hleb, heljdine žgance ili kiselo mleko. Iako se nekada smatralo teškom radničkom hranom, danas je masovnek delikates koji se nudi kao deo slovenačkog kulturnog nasleđa.
U srcu Julijskih Alpa, skrivena između visokih vrhova, smaragdne reke i zelenih pašnjaka, nalazi se Trenta, jedna od najlepših alpskih dolina u Sloveniji. Mnogi je nazivaju slovenačkim Tirolom.
Hrvatski turizam u 2026. ulazi sa jednom od do sada najambicioznijih regulatornih reformi, osmišljenom da zada konačan udarac sivoj ekonomiji u privatnom smeštaju.
Antalija, poznata kao "prestonica turizma Turske", poslednjih godina sve više privlači ljubitelje kulturnog turizma, nudeći spoj antičkih lokaliteta, mediteranske obale i bogate istorije stare hiljadama godina.
Oko 45 odsto putnika još uvek nije rezervisalo destinacije za letnji odmor, a razlog je - pojačana geopolitička neizvesnost, saopštila je nemačka turistička kompanija "TUI Group".
Australija i Novi Zeland najbolje pozicionirani da prežive nuklearnu apokalipsu, pokazuje studija. Istraživači kažu da sigurnost hrane i energije povećava šanse za opstanak civilizacije, zajedno sa Vanuatuom, Islandom i Solomonskim Ostrvima.
U predsezoni su aranžmani daleko povoljniji, pa četvoročlana porodica može letovati u Grčkoj deset dana za ukupno 500-600 evra ako deo hrane ponese iz Srbije.
Ova mesta, koja su danas nedostupna javnosti i pod posebnom kontrolom, razlikuju se po svojoj prirodi - neka su nastala kao posledica katastrofa i ratova, druga su strogo čuvane vojne ili naučne zone, a neka su zaštićena zbog izuzetne vrednosti.
U srcu Julijskih Alpa, skrivena između visokih vrhova, smaragdne reke i zelenih pašnjaka, nalazi se Trenta, jedna od najlepših alpskih dolina u Sloveniji. Mnogi je nazivaju slovenačkim Tirolom.
Hrvatski turizam u 2026. ulazi sa jednom od do sada najambicioznijih regulatornih reformi, osmišljenom da zada konačan udarac sivoj ekonomiji u privatnom smeštaju.
Antalija, poznata kao "prestonica turizma Turske", poslednjih godina sve više privlači ljubitelje kulturnog turizma, nudeći spoj antičkih lokaliteta, mediteranske obale i bogate istorije stare hiljadama godina.
Oko 45 odsto putnika još uvek nije rezervisalo destinacije za letnji odmor, a razlog je - pojačana geopolitička neizvesnost, saopštila je nemačka turistička kompanija "TUI Group".
Naučnici ne sumnjaju da u vasioni postoji mnogo planeta sličnih Zemlji, ali ih je savremenim metodama i dalje veoma teško otkriti, izjavila je naučna saradnica odeljenja za fiziku planeta ruskog Instituta za kosmička istraživanja (IKI) RAN Vladislava Ananjeva.
Po povratku u Izrael sa izbora za Pesmu Evrovizije, nakon što je osvojio drugo mesto, izraelski predstavnik Noam Betan zahvalio je svojim fanovima na podršci i osvrnuo se na izazove sa kojima se izraelska delegacija ove godine suočila.
Viland Vagner, Herbert fon Karajan ili Arno Breker: mnogi muzičari, umetnici i vajari profitirali su od nacionalsocijalizma. I posle Drugog svetskog rata nastavili su uspešne karijere. Kako je to bilo moguće?
Nakon povratka u Srbiju, članovi niškog benda Lavina osvrnuli su se na konkurenciju sa kojom su odmerili snage na Evroviziji u Beču, kao i na celokupno takmičenje.
Broj žrtava Ebole u Demokratskoj Republici Kongo i Ugandi porastao je na 88, uz više od 300 sumnjivih slučajeva povezanih sa zarazom, saopštila je danas Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Hantavirusi imaju jednu opasnu karakteristiku povezanu sa visokom varijabilnošću, koja bi mogla da pokrene pojavu novih varijanti sa višim stopama smrtnosti, rekao je ruski doktor bioloških nauka univerzitetu "V. I. Vernadskog" na Krimu Vladimir Oberemok
Svetski dan hipertenzije obeležava se danas sa ciljem podizanja svesti o opasnostima od povišenog krvnog pritiska i promovisanja redovnih kontrola, a lekari upozoravaju da povišen krvni pritisak pogađa gotovo polovinu odraslog stanovništva u Srbiji.
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke greške u njenom ispijanju mogu uticati na nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje, a nekoliko promena u svakodnevnoj rutini ispijanja kafe može vam pomoći da izvučete maksimum benefita.
